Starmladi

Бр. 6.

СТАРМЈ1АДИ. —

Стр. .43

ни јашин нож; ајао тужна покојнице наша, ала те заведе и усмрти јаша. За платоном иде метрдесет дуплира; носе их некакве живе лутке, које саме могу да иду. Говорити и мислити нису те лутке, кажу, никада ни могле, јер им је неко покварио машину. Румски коњ. За дуплирима вуче један — онај румски — коњ на таљигама сандук и нариче кукаван, како би и он волео да није више коњ као јјто ни брат му Јаша није више магарац. Велико звоно. Велико звоно оно што је некада брујало де—фрау—дант чује се чак како из Новог Сада и сада одјекује: Де—(|)рау—дан—ти. Ко је дао таљиге; а ко сандук. Таљиге је уступио прота Јеремић, а сандук је направио неки вацки тишлер, који се настао у Новом Саду. Сандук је мајсторски израђен, као да га је какви робијаш рецкао. На сандуку који је црвено као крв обојадисан пише: „Наша стрина. Разболела се на туцин дан 1886. — а погинула од своје руке. У место крста су прекрштена два ножа. Пратња. За сандуком иду два сирочета: Лизавац и Вочић. Плачу, све се разлеже по пијаци-. „тешко нама мила мајко: што ли "ће ти сиротице твоје, тебе народ куне свакојако, што с издала образ име своЈе — ајаој! За децом иде неколико црних капута, што су дошли екстра теретним возом из прека. Сировод је стао. Код горње капије стадоше. Онај сувоњави Прибићевић попе се пред пивару. Чим то видеше Карловчани, пожури се да чују, како ће сад тај Личанин да „кукурече".

Говор Личанина. Мили народе\ Дужност ми је да у име покојничине сестре, кажем неколико ријечи. Покојница је никла из српске крви, проливене на једној станици. Била је лијепа на око, — али погана у срцу и души... једном речју — и ако није лијепо о покојницима ружно говорити — непоштена. Што рекли: дигла аљку на батаљку па ударила у трговину. Најрадије се продавала туђину — и великој господи, који је разуме се после — цакнуше, и она се кукавица нашла на улици. Кад је после прешле у Срем и хтела да подводи и наше честите Сремце великој господи, дохвати је народ — и премлати кољем. И ево је сад где лежи пред вами скрханих руку и сломљених ногу... уцмекана. Избијена као вб у купусу. Занемиала су »златоуста" усташца... усанулесуоне лукаве примамљиве шарене очи. Она је уцмекана. „Дела" њена ће се још дуго и дуго причати у народу, као дела славне помпадуре. Нека јој се Бог смилује и прими њену грешну душу, која је за ово кратко али тешко боловање много препатила. Бог да јој памет прости!" Покојничиној породици управо изродици ударе сузе на нос, које обрисаше рукавом. Коњ крену... Неко дрекну: — „Јаша с ножом!« Сви се разбегоше, а чилаш нагне У Дунав....

И ТО ЈЕ ЗНАМЕНИТОСТ. Странац: Кажи ти мени мали, има ли каквих внаменитости у вас, да се могу видети? Малиша: 0, како да не. Совра Зец, уме да мрда ушима, а Јуца Мачкова има бркове.