Starmladi

Бр. 17.

Стр. 139.

Скупштина Матице Сргзсне. Као и сваке године тако и ове године екупштина Матице Српске и радикалска опозиција с Др. Сосом врло су занимљиви били — и без Момчила Тапавица за чије здравље се распитивао Др. Вочић. Скупштина је овако текла: Жарко Тумач: Зашто Матица неће да потпомаже радикале? Председник: На који начин? Жпрко Тумач: Нека нам да мало новаца. Др. ПешрЈви Л: Кад Матица није автономија. Др. Милан ЋириЛ: Не рукује народним Фондовима. Жарко Тумач : Ал' има друге Фондове .... има новаца .. . ( Луиа шснпцом и виче ): Новаца нам дајте. Др. Сима ЋириЦ : Как# да вам дамо, кад немамо. Жарко Јумач: Извадите из нееигурних завода, па дајте у наше „сигурне" ... Др. С има ЋириК: Који су вам најсигурнији ? Др. Сос: Па бечкеречки ... тамо се нашла једна моја и Јашина бианко вексла .. . Жарко Тумач: Ја бих вам орепоручио карловачку или румеку штедионицу. Ту сте „понајсигурнији" ... Др. МалешевиИ: Имају ли господа још какве друге жеље, осим пара... Сви (вичу): Паре нам дајте, варе! (Одбор који рукује новцем и јамчи својом имовином показује палац између два прста). Радикали се заеада тим одговором задовољавају и прелази се на дневни ред. Др. Бошко ЊтаровуИ - Падипски: (Усшаје, облизује се као овца Лрави лице као мачка кад грми и лочињг гњавитаи): Госнодо моја! Пре 20 година кад је била потреба у књижевницима појавио сам се ја. Писао сам дуго година у листу босанске владе тако званом „Нада". Али шта је с тим? Откуда Скерлић да ме онако поцепа, да не ваљам ни Богу ни људима. Нисам ја крив ако ме је неко слагао и набедио да сам кљижевник. Има нас хвала Богу доета Ето књижевни од^ор Не знаш који је од којег гори каижевник. Драмомисац, иесннк. ирикуиљач .... не знаш који боље гњави. Па зашто и мене у тај гњаваторски клуб да не узму, кад ја ласкам себи да сам својим романом „Модерним робљем" угњавио око 5000 регелушиних ненлатника. Од куда су они гори књижевници од мене. Ево да Вам прочитам шта о мени 21. број „Босанске Виле" пише између осталог: „Поред тога овај господин која је про®есор на једној срп. гимназији и доктор ФилозоФије, има језик, каквим у нас не пишу ни боље гимназисте из више гимназије. Он пише: Стевициног, Драгицин, орловачким, продрео; он г.ише редовно „званије" као да смо у времену Лукијана Мушицког; даље има: „дјевојку довио у положај", „познат кроз своје шпекулације", он пише љеб, ладна, и т. д."

Ово је о мени рекао Владимир Ћоровић. Др. Сгерлић има о мени сасвим друго мишљење. Он ми је то у очи скресао кад ме је вукла жеља да ме неко њему представи. Ђор-ђе Коиовић^ школски ре®ерент : И ја бих у књижевни одбор. Тихомир ОсшојиИ: Не можете. Ђорђв Т1опеви% : За што ? Тихомир: За то што нисте хамоген. Ђорђе Т1оиови%: Али ја сам се спремао. Човек сам од науке. 1ихомир\ То је споредна ствар. Главно је да нисте члан „лобцајхбрудера". Ето ја на пр. баш нисам јагње које волим да више оваца сисам... А скроман сам и у наградама. Ето на пр. шта сам примио за Краљевића Марка. Предлажем, да ми и даље сами себе у књижеван одбор бирамо. Сами себе за најбоље књижевнике проглашујемо, узајамно хвалимо и награђујемо. Б ошко ПетровиЛ: И ја би награде. Тихомир : Пошљите анонимно, али приватно јавите да сте Ви написали. Б ошко ЛешровиЛ: Кад нисам лобцајхбрудер. Тихомир: Не можете бити бирани у књижеван одбор. И баба мора због тога испасти из позормпног одбора. Увредио је једног нашег драмског гњаватора, Види ће те кроз који дан. Предлажем да ми сами себе бирамо. Скуиштипа: Усваја се. Др. Сос : Мала клика! Где је Тапавица? Др. МалешевиИ: Зар сте га жељни? Д р. Т умач: Нисмо али имамо ми нашег инжинира Татића. Један глас: Знамо. Чули смо како је отиочео његов заменик Лазић у Равангци да мери II. глас: Виао. Један глас: Био би добар баждар. II. глас: Ни за баждара није. Преко мере — сипа. (Сос и компанија 6е иокривају ушим%, а књижевни Мефистао задовољан таре руке). Прелази се на избор штиаендија. Радикали немају кандидата, јер сви имају хр/јаву сведвџбу.

Прзи поздрави патријарху. М. 2. — Први телеграм, који новом патријарху честита избор, стигао је из Лова од — каиелана Мушицког. — Један нријатељ патријархов пожурио га је нутем брзојава, да оде у Беч на поклоненије. Телеграм је овако гласио: „ЕПеп Виг^!" — Један нештански ариштанац умолио је новог патријарха, да се заузме за вегов незгодан положај и обећава кад изађе на слободу, да ће се умети одужити. — Каква је разлика између патријарха Шевића и црногороког парламентарца Ш е г в и ћ а ? Даштомитидашто