Starmladi

Стр. 196.

— СТАРМЛАДИ —

Бр. 23 и 24.

самосталној странци, али сетих се да су они и тако недавно били у Бечу. да их поткују —. Хтео сам најпосле штадлеровим Хрватима, али и они су потковани од босанске владе. Најпосле сетих се да би у данашње прилике најбоље потковица пасовала Др. Ђури Ерасојевићу и Др. г Бурђевићу. Они још нису потковани. — Гувно, даљским кукурузарима. — Оноп српско-хрватској коалицији да је не може савити никад ни до века никаква пијана банда. јИараано. — Из једног позоришта. -—• — Како то господин колега, да ја имам мању гажу него ви, па ја могу да излазим па крај, а ви не . . . . — Е, то отуда долази, да оно што вас богати мене унропашћује. Бохем. ЕЉИЖЕВПИ ОГ1АС. Удружењу (Јрба књижара у Новом Садуједва је иошло за руком да вабави дозволу 3 1 штампање саборских говора Срба радикалд при свогодшгњој прорачунској расправи. Удружење је платило једну круну за сваку реч и говори ће изићи по степограФском раписнику. Пошто је у тим говорама нарочато истакнута „веле^здајничка" ЕФера Срба самосталада у Хрватској и Славонији — као иешто дчброга у програму бана Рауха, кога пријатељи народа онако „блинд" осудише — надамо се да ће и они Срби који чаме у истражн >м затвору ту књигу набавити. Књига ће изнети 20 штампаних табака, а цева ће јој бити управо онолик >, колико је госаодин Красојевић, председник радикалне странке, добио из државне касе за свој рад у сабору шире Угарске Пошто ће сваки господин иосланак радикал водити коректуру свога говора како ба све испало без погрешке — дело ће изаћи кад на команду време изабере другог патријарха. С одличним поштовањем Удружење Срба књижара у Новом Саду. Штедљивац. Госнодин: Колико нлаћам до жељезничке станнце Кочијаш: Једну круну. Изволите! Господин: Захваљујем! Хтео сам само да знам колико 1у уштедити док етигнем донде.

Толстој и варошани. Пред једним руским новинаром бунио се, једном приликом, ЛаФ гро® Толетој против раФ1ниеаног културног живота по градовима и хвалио сељака као „краља груде земље". „Цело то в&рошко друштво, вели Толстој, живи абнормално, вештачки; оно је веома далеко од истинског живота Свој разум не употребљују они за усавршавање себе самога, које је од користи целоме човечанству, него на неморалне преФињености, које у ч веку олуже жи вотињским инетиктима. Та се преФињеност сву да опажа. Вфошанин се не вози као бесан кроз улице за то, што мора пре да етигне, него да обрати на себе пажњу гомиле света и да се пред њом размеће својом немоћи, да иде пешке. Он носи нарочито одело; али не из тога разлога, што је оно пракгично, лепо, трајашно здра^ствено, већ просто зато, што будала мода заповеда да се такво одело мора обући. Он не једе и не пије зато што је гладан или жедан него с тога што је дошло време, кад сви једу Он једе само гшкантна јела, а не чорбу од кеља п кашу (на ваљдајелуд); он не пије млека или кваса већ заношљива пића. Он не гивори зато, што хоће да каже или да објаеани кешто ново, што јејавно мишљење жигосано свакога ћубалицу Кзјиновим жигом, а још и због тога што га језик већ и сувише сврби, а с;>мољубље тражи голицања. Варошанин х >ће да се покаже као свезналица, и због тога се срозао до празнога брбљивца. Варотанин хоће да има светлоети, много светлости, и због тога измишља све могуће светлосне зракове. Варошанин би хтео живот и зато се уклања од њега. Хтео би да има у животу реда и зато свуда изазива највећи неред. Вар >шанин би хтео да има у земљи мира и благостања и због тога се стара, да појача војеку и Флоту! Он би, најзад, хтео рај на згмљи и због тога преобраћа све у потпуни накао." Тако остарели Толстој ! Ко хоће ; може и да се сложи с њим! У.

Кум белов. Нека снаша дође до кумовских вратница, па како није смела да уђе унутра од злог белова, зовне: — Кумо, изиђи да пред кућу! — Оди, кумо слободно! одазива јој се кума из ку!.е. Снашица, нешто стидљива а нешто и од страха рекие: — Ама, кумо, не смем ти, бога ми од кума белова, бојим се . . . . ујешће ме!