Starmladi

Вр. 2,

Стр. 15..

ЛГ Молимо сбс дуЈКниНе, а нарочишо ове из ХрбашсЦе (Нојијма т и Зб шргИи буш увушнице ориНл>учујемо) да изВоде лан>ф ду1 измириШи и првшвлашу за 1909. 1зд. обнобиши. Адм- „(шарјкладо*."

Одговори уредништва. Радуле. Ваша је песма ушла била на првој страни, оној коју је запљенила босанска влада. Кад се нађете с н.оме поздравите је! ЛИСТАК. Зембиљ. На моју душу врло мунасип ! Погодили се Палавичини и Кјамил паша ; Босна продата, мир осигураа, Србија и Црна Гора починиле харикири и ствар готова. Овако би по писању швапских новина требало да буде. Једноставно ствар готова — шта је ко уграбио нека носи без пристанка велесила, без кон®еренције, а међународно право и уговоре нек решпектује Хајро кравар. Е зар није ово фино и мунасип? Ако се не сазове „Европска конФеренција", врло ће се побркати појмови о праву по читавој културној Европи, Не треба се чудити ако се буде догађало овакових ствари. Путујете рецимо кроз Абруцију у Италију и нанесе вас пут кроз каку велику планину. Док на један пут иепане пред вас онај етрашни италијански бандит с налереном пушком — Част ми се преставити — Ђузепе Мусолино гласовити — правник. Молићемо одбацујте новце! или живот! — ???!!! — У вама се смрзне , и панете у несвијест од страха. Или читате у „Е1§аго" у: — На мјесто покојног X. У. проФесора „Римског права" на паришкој „Сорбони", изабран је знаменити јуриста — Иса Бољетиаац. Или рецимо, дођу жандари у кућу једног сељака, чији се је син одметно у хајдуке, и питају га: — Казуј стари, ђе ти је син?! — Богме бр'те отишо у гору да штудира право. У овој ери међународне бајдале и алаванте и ми ћемо се поелужити овом новом правом и политиком. Отићи ћемо у „Морића хан", па ћемо узе ти под кирију најљепшу ходају, па ћемо се еФендиси бенум у њој разхалватити и нећемо из ње излазити макар по године ни ћемо кирије плаћати. Кад ханџији додије овај зулум, рећи ће: — Поља из мог хана, батакчијо и салхано једна! — Јаваш, јаваш ага ! С каком се ти демек правом усуђујеш мене гонити одавле, и по ком

пелиграпу. Знадеш ли ти, да сам ја ову ходају анектиро, ко што јс Грчка Ђирит, и тако даље и тако ближе?! — Е а® едерс н Зембиљ е®ендија, кад је из те руке! — Нема ти аФ едерс'н, него ми изиђи још педесет и четири гроша! — Како педесет и четири гроша зло те смело?! Ем си ми отео моје добро и моју ходају, па још да ти плаћам елла дорт грош. Аман људи, је.ш ово Романија! — Није Романија, него је анексија и одмах да си ми изишо педесет и четири гроша што сам ти ходају анектиро и усрећио те! На то ће ханџија извадит кесу и платити. Онда ћу су она педесет и четири гроша отићи у Цариград Кјамил паши. Дошо ја у министарство а Кјамил сједи и руча пилав у чини. — На здравље пилав у чини! — Фала, Бујрум! — виче Кјамил паша. — Не куланишем швапских јела. Него како је ваше здравље паша хазретлери. — Добро шећер т. ј. шућур Аллаху. —■ Јок, јок, аллах не једе швапског шећера, него како је Гази Бојкот паша, јели он здраво? — Е Гази Бојкот паша је умро. — Умро ! ? Их велика јазука ђе изгубисте онаког јунака и газију једнога! Алахх рахметиле! Ја ода шта умрије? — Тхе крсмет. — Није, није крсмет, него се сигурно отрово, једући пилав учини тако ко и ти. Ко кад нема на Балкаду љепшег јемека него пилавчинаучини, да Бог да ти присјео! Ја за што онда наручивасте и смарлаисавасте толике сахане Фишек сарми и патлама долми У осталом у европској ашчиници ври и кврца, ко зна који ће јемек изаћи на соФру и ко зна ко ће га кусати. Него да ти кажем ради чега сам дошо: Чуо сам еФендум, да ти је Босна и Херцеговина на прод;>ју иа еам дошо да ми даш мало Босне за једно педесет и четири гроша Оа ће узети нож, па ће ми одсјећи један комадичак Босне, на прилику ко Тешаљ и тако ћу ја лијепо постати ко једна мала велесила и прогласићу се, нако ко Фердинанд бугарски, малим царчићем. Прво и прво шта ће ми бити — даћу Адемаги двије три лиФерације и тако ће одмах Адемага постати „Србин ватра жива". Шеријатским практикантима Франковцима повисићу илате, па ће одмах постати најжешћи Срби. Дановцима ћу поклањати хате неседлане, а Др. Лази ћу дати да живи до смрти у дирекционсрахатлуку. За плашење мачака измислићу „великомачију пропаганду", а за плашење миша „великомишију" пропагавду и тако још којих пет шес „великокомшинских" пропаганада. Онда ћу се бацити на пољопривреду и господарство. Присилићу сељаке да саде памук, банане, чоко-