Starmladi

Стр. 22.

- СТАРМЛАДИ —

Бр. 3.

НОВО! Још није било овде! НОВО! Живе слике!!! На тајној седници радикалне странке решено је усљед сјајног збора који је „одржан" у Великој Кикинди да се еад не држе ни зборови ни прославе. То је већ постало обично народу итолико да би га одвратило, да не гледа мушку борбу Срба — самосталаца са намет — баном Павлом, радикалским пријатељем. Решено је да се народ сазове у Карловце на пијацу и онде ће му се показати декорисане две живе слике: презеш странке Ђорђе и нотпрезеш сабора Никола. Уз њих ће говорити Стевица Бенић. Говориће одушевљено — као пред изборе. Показаће и слике и ордене и доказаће, да су стигли уставним путем. Заборавиће саоменути да су радикалске вође добили те ордене баш онда, кад су Србе самосталце у тамницу бацили т због неустрашимог србовања пријатељи Векерла и радикала. Увериће свакога да ношење оваких ордена не жуљи и не пече радикалске груди ни у време најнеуставнијег режима у Хрватској и Славонији, — режима, који сав свој без излива на Србе — самосталце. Шта ћемо више? Ако се не буде могло ссречити, говориће и Бранко Илијћ. Дођи народе! Нећеш се кајати! Жта имамо. (Разговор пензионираца у градској башти.) — Ми смо далеко дотерали. Човек се мора управо дивити напретку овога века. Шта - ми данас све немамо? Не вреди ни спомињати више телегра® без жица, па машину, што за неколко сати направи по сто пари ципела, па грамофоне са двоструким плочама. То су све маленкости. Мој амице, ал ми имамо данас пушака, из којих тане може да просвира по девет људи ваједаред, имамо мина, која могу у часу прснути, на разнети на хиљаде људи, иа онда, сад имамо и зракоилова, којима можепг и по највећој бури равнати и одозго тући људи тако сигурно, да ти ама баш. ниједан хитац не мора |отићи бадава. То ти је напредак! У часу можеш поубијати на хиљаде људи и са стране, и одоздо, и одозго —, како је коме милије. Видиш,*амице, то нам је све донела култура и цивилизација. — Признајем, признајем. Ах сад поред све културе ипак нешто немамо. — Шта, амице. — Немамо људи таке чврсте воље, који се не би дали ви од кога ни за што унотребити на извршења каквог рђавог дела Једном речи: немамо карактера. — Ах, како не би било ? Има, има, еамо су малко ретки. — Спомените ми кога. — Олмах амице. Зар не знате: Рауха Акуртија, Кошутића? — Е, — а®ерим

Са збора у Кикинди. Брзојави. Данас је из Кикинде отишла комендија а дошли радикали. Пошто у Кикинди осим Нике касапина, Уроша папуџије и купца манастирских оваца, приморани су били „алмажани" да дочекају радикале. Пошто су сви радикали били декорисани орденима осим Јаше, то је Ника каеанин врло лепо се досетио, те у име кикиндских „нових касапа" предао Јаши у леву руку леп, нов ловачки нож, који је набављен вз чувене новосадске Дицгенове гвожђарнице Урош папуџија је опет у име телића предао пар телећијих ђонова, који могу и народни образ да замену. Јоца Будишин је истерао своје овце, (јеФТИне а не оне скупе манастирске) које су врло лепо блејале. Језгро Српства присутно. И народ једногласно бир^ за председника Марка Богдана — усљед чега ваступа за радикале мало изненађење. Испрва се држало да ће их онако гојазне ударити шлог, али после се видело да је Јаша добио робијашку боју, поп Божин образ постао мало „светлији", а црна мантија се зацрвенила од срама. Великога оца мали мајушни син Славко ее ?авукао иоп Божа нод скут. Др. Сос, добио парадајз Фарбу, а Жарку Миладиновићу спале гаће. Др. Кепец се увукао Јаши у ногавицу. Све се то тако брзо догодило да Јаша није доспео ни да изусти: „А гле сад, одкуд ово?" Зар нису ово моји послушни телићи, које можеш у Раухова, Кошутова и Векерлова кола упрезати и терати на „сваки вашар" на продају! Зар збиља народ није марва? Није, није учини му се да му на уши народ говори. Народ је судио! Колико пута је Јаков говорио, народ ће судити. Није народ стока, да се даје за улар водити. И народ је судио. Још пре но што је Јаша златоусти, отворио евоје лабе, а народ га громогласно и одушевљено поздрави: ,Живео Кошутов пединтер и Векерлов слуга. Живео Раухов измећар! А сав тај одушевљени поздрав су усклици „бриса ц , „бриса" надгласалиГ И испрва ее 'мислилоЈда је божији благослов киша" на радикале спустила се, али после сз тек испоставило да је то народно одушевљење, уз усклике :^пФ уј ! и з д ај и ц е ! В. Кикинда. Усљед панике коју је извело народно одушевљење ухватили су ^маглу вође радикалне. На месту,, где је Ј„збор одржан", нађен је један наџак, чизме с мамузама, округао мали маџарски шешир * с.«перушком, = адвокатека експенсх нота за манастир Ходош, један позд равни говор жупану, на маџарском језику, парче хартије на ком је рачуната нека провизија, један „историјски нож" и ;разни ордени за учињене заслуге за „Срнски народ" које су у „грлењу" с народом заборавили.