Starmladi

Стр. 42.

— СТАРМЛАДИ -

Бр. 5. II 6

о;^. Т ГКС ЈР 1ЕЗ, Некад и сад. Нре се битке водиле Пушком, бајунетима; Сад"*у доба модерно, Нотама и устима! Радикалски народ својим вођама.

Ми смо увек ваши, Добри аминаши, Вашу бригу водили, За ваш рачун ходили.

Па рец'те нам наши, Слатки аминаши, Кад ће с' једном ваши, Сетит' брига наши? Заведени.

Модерни разговор.

Спре^ај^о се! Бсгће, биће! У уредаиштву „Заставе" врло добро знају, како је тешко тамновати па још под старе дане учитд и који занат Зато се обрадовали сви они, који улазе и излазе из тог уредништва, шт.) се Срби самосталци затварају. Не фијатно је било само то, што су новине почеле доносити, да се ти самосталци затварају само зато, што се поносе својим сриским именом, што бране и чувају свој језик, писмо и заставу, но брзо се и томе доскочило Поштене душе око „Заставе" почеше свом снагом уверавати свој народ, да су самосталци православни Хрвати — и уживали су у том, да народ мора веровати то и даље. Изгледало је, да ће народ бити послушан Јест, ал ђаво није дао оном „коренитом" Хрвату Акур тију мира, већ ти тај штампом изла оптужницу. У тој се оит )Жвици на безброј места еномињу самосталци и оптужују због свог србовања. — „Шта ћемо сад", иитају споредни. „И онај наш најћоравији могао би сад прогледати". — „Шта ћемо шта ћемо, — лако је питати", одговара опорављени Јаша. „Можда би нам знао рећи пријашко, који је пред потрес оставио град Калабриј у", — примети члан уредништва, који је недавно дошао са сахране Француског књижевника Сардуа из града Викторије. Страшни само намршти чело и рече: „Сва су нам средства остала бсз успеха. Ни један покушај да самоеталце оцрнимо и укаљамо пред народом, није пошао за руком. Морамо - а то је последње средство — одвратити пажњу нашег народа од оних самосталаца. Зборови нам ни на вашару више не полазе за руком Приредићемо једну — прославу. Треба народ малко и разонодити. Земља је манастирска подељена народу и народ сад вшне није гладан — земље. Сад му још само треба — прослава".

Б а л с к и г о с н о д и н: Ала сте лепи, бели око врата! Балска госиођица: Хја, шта ћу. Тако ми је сво тело. Први април. 0 првом априлу уђе мала Елза у мамину собу, па ће рећи: — Чујеш, мама, овде у дечијој ^собиЈзасео један госиодин и непрестано цмаче гувернанту. Мама кад је чула то, а она викнуЈ; „није могуће" — и нође у дечију собу да се увери. Мала Елза потрчи за њом и весело скакајући стане викати; Април, април — није никакав странац, него тата!

Лнте. /иген ц и ја. ■— Шта ти не знаш СШг уоп ВегПсћш^еп-а? Ваљда Гетеа уопште не? — Боме не! — Али Шилера тек знаш? — Ни њега! — Али писца „Натана мудраца" Лесинга, тек њега ваљда знар? — Па зар ја морам сваког чивутина знати.

У четир у јутру. Она: Бекријо једна. Са шест новчића се долази кући. Он: Ћути жено, ја сам још увек активан, али погледај мало у билаицију „Трговачког Удружења".