Starmladi

Стр. 106.

- СТАРМЛАДИ —

Вр. 14.

„Застави" чланке противу Берзевицијевог закона и мађарског језика, (који он сад панаг.тјски учи) изв >лео је на учитељском збору у Сомбору рећи, да ће подучаваље мађареког језика на срп. прав. народним школама бити углрским Србима од користи. — Верујемо — нарочито автономним лончарима.

Ђука и Шука.

Српскат занатлијскиде добротворидоа Гаври Хаџи Плавшићу и еупрузи. Занатлије сиромагака, Богаташ се ретко сећа, Та господски народ ми смо, Жалосна нам наша срећа. Занатлије вредних руку Мајстори су они само, Шта се тичу, ти господе, Зар мп да им лебац дамо ? „Богаљи су или кљасти Па им треба иомоћ вагаа ? Не требамо!" (Ми имамо !) Тако дречи, мајстор .Тагаа. Ал' ти виде, рану живу, Занатлију сиромашка, И поирави оно гато је Давно била нагаа 'машка.

Па подижте занатлију, Оронелог сиромашка. Сав Србин вас благосиља, А лаја ће даље вашка. Столар, (ал не из Ваца

Магарашевићи. — Из „регелушине" редакције. У редакцији седе бивши магарац и бивши човек. Бивгаи магарац ће рећи бившем човеку: — Чујеш Кеста, не пуштај оног чепинског магарашевића да нас више магарчи... — А зашто? — За то, што нас је онда један више. — Како, више ? — Тако. Био неки сујетан човек, који је јако волио да се хвали. Једном ће причајући о богатству свога стрица рећи: „Кад год ја њему дођем у госте, он једног вола има више. Преко телеФОна без жица: Чешагија.

Ђ у к а: А виде ли ти, Шуко, како је Куртави од бао еве иредложене сведоке од стране одбране. А зашто то болан ? Шука: Па сигурно људи немају ни један „квалификацију" за сведока. Ђука: А каква се ту квалиФикација тражи ? Шука: Да је бар пар година робовао. Бил • за крађу, лажно сведочење или убиство, споредна ствар, главпо да је робијага. Ђука: А је ли истина, да је радикална странка хтела да пошал.е Др. Свињаревог на лечнички конгрес у Будимпешту? Шука: 11а знаш њима се увек неке свињарије хоће — само што др. Свињарева немож више тако лако утерати у^ сваку радикалску каљугу. Иолитичкп иоштењаци. Јаша Раухов плем. Вацки, јако се био ражљутио на загребачкн еуд. што је исти хтео, (само хтео) да суди Др. Жарку Миладиновићу — ако би га војни суд и ослободио. Кад прочитате у стодвадесет и трећем еувачарском чланку: „Шта је ново", у 172. броју регелуше — а вами се чисто створи пред очима: Јаша с ножом. Ево чујте га како вели: „Овакошто није никада било, нити ће бити. Ко познаје закон, на ово прочита, њему зацрни и пред очима му играју све неки Тарабокчићи. И кад дође мало к себи, мора му доћи на ум, да загребачки еудбени сто, који суди у великој издајннчкој парници не тражи правду него жртву" Ра ипак та иоштена душа „Застава" тражи преко свога једног магарашевића — да се том суду што „не т р а ж и нравду него ж р т в у" — ставе евојевољчо самосталски прваци, које штити посланички имунитет, Ко иознаје загребачки садањи велеиздајнички суд и прочита тај број „Заставе" — а њему зацрни и пред очима му играју све неки радик а л с к и А к у р т и ћ и.

Са пештанског лечничког конгреса. — Ти сигурно ниси учеетвовао на пегатанском лечничком конгрееу? — Да богме да нисам. — По чему судига? — По капуту. Није ти украден !*; Стармлади.

*) На пештанеком дечничком конгрееу ужасно еу крали капуте. *— Ур „Ст."