Starmladi

Вр. 15. и 16.

СТАРМЛАДИ —

Стр. 125.

Из „ергелуше". — Раух-Векерлове савијаче. Драгоцено признање. 185. бр. јутроклета „Заставиног" доноси ово драгоцено признаље у СХХХШ. гњ. чл.: „Тешко овцама које иду за магарцем. Он је ту да га Јашу и да товаре на њега, а не да води . . . А замислите како је стаду, кад се његови п си са вуцима здруже". Било би у реду да је чланак нотписао или матори, бивши магарац или садање пуле, магарашевић. Њихова имена испод тога гњ. чл најбоље насују. Пр. Ур. ,Ст."

ЦШЕ ГОСПОЂИЦЕ, — Ви хоћеге да ме узмете господине? То није могуће Ви сте 32 године стари, а ја 16 година. Еле два пут сте старији од мен-. А кад ја будем 32 године, ви ћете бити наравно 64 године стари. Кажите дакле сами, је ли то могуће. Згш^из. ФЏИ, ЦКО Ц НЕ ФДОИ. Учитељ запита у школи једног ђачића: — А што Милане, твој брат није дошао у школу? Да му не фали штогод? — Фали му, господине, како да не фали. — А шта му фали ? — Чакшире господине!

Закаснио. Чувена Француски песник Копе кад је јед ном био код нас у Угарској, одушевљено је кликнуо: — Францусва ми је мати, а Угарска ће ми бити жена . . . — Закаснио си, брате, — рећи ће му један првјатељ, којем је мађарско државно право нознато било. Мађарска се већ удала за Аустрију. Самртникова шала. Кад је кнез Таљеран био већ на самрти, стајала су крај његове постеље три лекара и један од њих рећи ће му: — Нробајте, светлости, можете ли се накашљати или звиждати ! Таљеран се насмеши мало, па одговори слабим гласом: — Кашљати не могу, а немојте тражити да звиждим. Могло би се после моје смрти рећи да сам вас, поштована господо, на свршетку комедије извиждао.

Зна он мало бољи рецепт. Лечник: Вашој жени је потребно кргтање. Она много седи. Муж: Купићу јој свилену долњу сукњу. Л е ч н и к : Зар ће то помоћи ? Муж: Наравно. Онда ће <е непрекидно кретати и врпољвти само да јој сукња шушти.

Народна мудрост. Код старих Асираца ностојало је право, да се сваке године једаред изводе младе девојке јавно на продају. Лепе су продане, а паре које су за њих добијене, добијали су они који су узеле оне ружније. бпп^из. ЛАК ОДГОВОР. —- Би ли ти мени могао рећи, зашто су Ра^хови лечници ишли на пештански лечнички конгрес — и ако остали хрватски лечници не хтедоше учествовати. — Та то је лако погодити. За то што је министар Дарањи обећао свакоме госту по две Флаше токајца. Поборник начела „Свој Своме". Деран: Хтео би за једну потуру слаткиша ! Т р г о в а ц: Каквог? Деран: Иа изнесите ми колекцију „Срп. Тргов?чког Удружења".

"У ДГОВ1Г. Отац поведе сина у лвв. Кад је отац три нута опалио на једног зеца и није га ногодио, упитаће га синчић: — Тата, колико пута треба да се зец убије, да буде једаред мртав.

Док се излеже. Учитељ упита ђака у школи: — Шта је јаје? — Именица! — одговори ђак. — А ког је рода? — Не знам. — Но, је ли мушког, женског или средњег. То не можемо знати док се не излеже.

Познаје себе. — Куда ћеш још сад на ж.љезницу? Та твој воз има још два сата времена. — Баш- за то. Ја се увек на жељезници сетим, шта сам све код куће заборавио, па да имам времена да се још кући вратим.