Starmladi

Бр. 15. и 16.

— СТАРМЛАДИ

Стр. 119

И ја игам једну жељу Што ми душа снива; Само, само, да то тако И на јави бива! Да ми Ориство сложно буде, И веру да брани; А неслози да су клетој Изабрани дани. Да ми Србин цркву љуби Установе њене,

СТРЕЛИЦЕ. — У Загребу је завршена „велеиздајничка" расправа. Сад долази пресуда. Само да не долази каква пресуда. — Српскп лечнпцп пз Србије решили су да пошаљу Србима „велеиздајиицима" 1000 динара. — Имају право, јер здравља им и тако не могу дати. — Акурти се правда да би он само зато хтео да веша Срба — што је чуо да парче штранке од обешена човека доноси срећу, па би и оп хтео да дође до иарчета штрањке. — Него Кошутовцп су јако љути, што су чули да се у Кремници већ у велпко кује златан новац с лпком будућег мађарског краља а садањег престолонаследипка. —- Хја, тако је то. Док Кошуговци самосталпу банку снују, дотле они пз Беча у велико паре кују. — Са балплаца из Беча поручују Кошутовцпма да се због тога не једе. Јер ако ће престолонаследник Чекатп док Мађари добију самосталну банку — онда он ннкада неће свој лик на новцу видети, — Народни посланици у Хрватској стално заказују зборове, а Раух пх стално забрањује. Сад нека још ко каже да у Хрватској није ('тално стање. : — Кад год пападне па коалицију Раухова „Драва" и Франково „Хрватско Право" увек захрже и „ергелуша". Ко да се на једним јаслама хране. — Кести Кантарџпји и Кести Куеновцу је бацала карте једна карловачка циганка п каже да им стоји: пут!

То је довољио. Домаћица (служавки која одлази из службе): Шта да вам наведем у вашој сведоџби. Служавка: Ништа више милостнва, него да сам код милостиве издржала шест недеља т0 је д0в0љн0. бгшјјиз.

Пак ће Срнство да оживи Својом славом старом; За ту срећу — ја се молим Пред светим олтаром! За ту срећу срце моје Нева од милина: А ти Боже, чуј ми жеље С неоесних висина! Карловци 1896. С. II.

С магарца на коња. Обично се вели кад некоме натрашке ио1)е : с коња на магарца — али ето „Срп. Трговачко Удружење" је с магарца на коња дошло. Т. ј. продали су свога досадањег магарца и кунили коња. Сад нека ко каже поред овако очевидног доказа да друштво не напррдује. Истог магарца је довео у Нови Сад путник „Сри. Тргов. Удружења" г. Петровић и продао га за 100 круна друштву. При исплати ће приметити неко од чиновника: — 100 круна! То је скупо. Богме тај се не исплаћује ! —• Ех у „Срп. Трговачком Удружењу" има више магараца који се не исплаћују па их опет зато држе .... Али овај ће бар своју плату зарадити, — рече Петровић. * Чујемо да је тог магарца набавила за себе редакција „Заставе". Према томе је ипак изглед да ће Коста Куеновац испасти из редакције, чим је добио он заменика а Јаша брата.

Пријатељице између себе. -— Драга Мицо, могу ти рећи искрено да сам о теби врло неповољне гласове чула . . . . — Примећујем — по изразу задовољства на лицу. бгш§ч18. Виц и „наивност" прдектерског ..Врача". „У чи т е љи ц а: Који ми зна лијепо казати, како се зове наиг бан? М а л и Л у к а (живо, дигне руку): Молим ја! Наш бан се зове Светозар Прибићевић (мислио је на нар. посланика). Мили —ој".

Једна жеља! И да никад са тог иута М стазе не скрене! Бде се српско име брани, Ту да је на мети; Иак му душман никад неће Наудити клети! Пакост, злоба, завидљивост, То да се сарани; Пак ће Срнству да се јаве Златни, срећни дани.