Starmladi

Стр. 186.

СТАРМЛАДИ -

Бр. 23. и 24

Шлагворти. — Београдски листови доносе вест, да Жарка Савића оаере, свако вече пуне кућу, да већ не зна шта да радн. Свет се увек враћа кући. Неко је предложио да узме на репертоар „Нашег човека" — па ће брзо испразнити кућу. — Кад се београђани дознали, да писац „Нагаег човека" мисли у Београд да пошаље наперили су тон на Земуп. — Позоришни одбор је међу тим „Нашег човека" мегнуо на Грчићевог „Кавргу". Кпже, нека су умпа недоношчад „на гомили". — Грчић се непрекидно тужи на Васиљевића, да му је матор. Васиљевић каже, да он потпуно разуме Грчића, али он се не може г. Грчићу за љубав подмладити и кад би хтео. — Добриновић се нека дан забатргао о шпрајц иза кулиса и пао. Једна госпођица се јако засмејала. Директор ће јој на то рећи: Не Фали ништа што сам ја пао, то не гледа нико за срамоту. Да сте пали ви, гоепођице, ту би овај свет што се мува иза кулиса, пре видио срамоту. — Пера Попадић се избрисао из чланства Срп. нар. позоришта за то, што, каже, Срп. нар. позориште политизира. Неки дан је давало „Нашег чов ека", а сад играју „Ш ар ан а". — Иса Бајић је песме за „Шарана" позајмио из „Стармладог", које почињу са: „Пера Шаран, Јаша Сом, У странци је насто лом." Арија је божанствена. Компонована на народни мотив „Тандрчак". — Многн питају загато је у „П р к о с у" пок. Аксентија Максимовића изостала музика и узета Исина. Позоришни одбор одговара, да је то у „Пркосу" из чистог пркоса — према српској публици учињено, јер веле, да је цео позоришни одбор неки „пркос-одбор". К р и з а. Јустова влада не попушта од 48 1 — и баш хоће за 1910 ту годину самосталну банку. Круна међу тим нпје склона за самосталну бапку. И тако банка — без круне, — у напред је већ банкротирала.

КЈфер у мјесто зембиља. Еј Саво, гђе си сада — уздахиуће многи босанац, кад норед швапских ку®ераша опази како се појављују некн српски куФераши . . . који непрекидно све српске ку®ерашке листове препоручују... ама бијели хоће свијет прогледати и виђети, да у тим куФерашким листовима има свачега ко на вашару, само искрене ријечи у обрану босанског Српства —■ нема, А не море је ни бити, кад се имају владати по палиграпу 13, што рекао Чвабо : „КЉЉ ћаНз Маи1". Оно не море бити да су они око „Срнске Ријечи" слијени да не виде — и ако су глуви па не чују глас „Просвјете" глас народа — у обрану ћирилице и срп. школе. До душе „Возшзсће Ров!;" је једном похвалио Србовање садањих уредника ... ама тај „Роз!;" пост му његов .!. изгледа ми на ону лисицу која је хвалила „Гаврана" како лијепо пева — небили се дочепала сира који је гаврану испао из уста, чим је гакнуо. Оно ми нијесмо противу јединства Срба и Хр вата, ама само не можемо ни бити за Франковачких Хрвата јединство и братство, које гласи: „ш т о ј е т в о ј е, т о ј е м о ј е, а ш т о ј е м о ј е то је само моје! „Ајок, то некабулимо! На ма се одмах разбратили с браћом Хрватима, који тако мисле да нам запевају Штадлерову пјесму: „Неста крста, су три прста!" а кад ми станемо протестовати, а они да нам акуртски стану подмећати да смо их звали „лопатарима". Јок, бијели, сваком своје. Муслиманима, муслиманско прав#, Србима српско, а Хрватима хрват ско. Само не Франково Хрватско право на „Б о сну и Херцеговину" Ту питу вала домаћине не једемо... па ма колико је ти хвалио . •. У то ја не загризох, као ни у киселу јабуку. Јок бијели ... Иза ђаел — каза амјел — бесар !

ПОЗОРИШТЕ. 1)!Шсе1е ез! ваНгаш поп зсгШеге. (Тешко је сатиру не(писати) цитирао је проФ. Грчић Јиуепа1а у „Бранику" — поздрављајући сваки број „Ст а р м л а д о г",који све дотле није био бљувотина — док он није ушао у њега. Истина да он има право, да о мртвима треба само лепо говорити, с тога се ваљда и труди сиромах да нас увери како је срећан, не ко има шта жели, него ко не жели што нема. Али шта можемо кад је природа људска така, да се ништа већма не допада пего оно што је изгубљено. — Елем пошто је морао побећи с предетаве кад је видио успех и Френетично аплаудирање монологу „К р ајишкиње" то и норед обећања, не могавши длаку у јајету да пронађе, те да о