Starmladi

Стр. 58.

- СТАРМЛАДИ -

Вр. 8.

Христос воскресе! Заведен народ намет-вођама „Раснни Га, распни", викаше жучно. — II Пилат осуду потписа мучно. Прибише на крст, подигоше горе Истину и Правду у Човеку-Богу. — Ох! Људи и Бога распети могу. И Бог жртва Богу, — сахрањен би у гроб. Лежаше дан, два, ал трећи — глае пронесе: — Шаптаху вође — Христос воскресе! Заведени народ намет-вођама Сети се зашто и земља се стресе, На кољена паде, запоја сложно: Христос воскресе! * Христос воскрес, Срби, браћо моја драга, Што због намет-вођа трните беде многе Дај Боже славили и Ускрс нраве Слоге. Баћушка. 3 а ш т о ? То је баш неучтивост, да мен.е увек молују с' тумачем у џепу. Зашто, молим Вас не молују Клицу са штампаријом у џену; проту Божу са лидитадијама и годишњим пасошем у џепу; Косту Леру са огласима у џепу; Перу Попадића са „Задругом за међусобно потпомагање и штедњу" у џепу; Жику Коетића са тачном, особито тачном и прецизеом наградом у џепу; Миту Мушицког са мандатом шајкашким за идући државни сабор у џепу; Јашу Томића са берберским тањирон, кајишем, салветом и „бритвом" за бријање српских патријарха у џепу. Ђуру Красојевића — хм, како су тог човек изабрали за председника радикалне странке, кад тај човек нема ништа у џепу — ах, да, има, има: брдо — трбу и у њему се родио миш ; да и наш Кеста Брадва је човек од књиге, превео је „Блудног сина", хја шта ће мо, таки му је густ. јио вг мејмо знаши! Учитељ тумачио деци о Ускрсу и црвеном јајету те ће да доведе у свезу и грагматику. Но децо шта је јаје? — Именица повичу деца. — А којег је рода мушког, женског или средњег? Један малиша истрчи напред с одговором: Е, то не можемо знати док се не излеже, јер може бити и мућак!

у д & с (Из „Босанске Виле" — а може се посветити и Јашиној раликалној странци.) И око се наше тешком сузом влажи У искреном болу, и срећи, и тузи; Наш је бедни живот замршен сплет лажи, Где се тајно ропће, претвара и пузи. Стари смо ми глумци, с овешталом маском, На даскама трулим позоришта тужног, Срођени са злобом, таштином и маском, На вечитој проби искушења ружног. II најмање пута у својој смо роли, А најчешће одјек само туђе речи. 0, кол'ко то тужно и трагично боли Кад дух нред силом материје клечи. Па баш тад, кад за нас нема среће прече Но да нам, ко поток из ирастаре шуме, Суза тешке, горке истине потече, Нит нам когод пљеска, нити нас разуме

Н а к и ш и. Неки шегрт гурао трагале а на њима пуно мали сандука на пошту. У том наиђе бујица. Шегра застаде на сред сокака брзо скиде шешир и тури га под капут и остаде даље па киши. Кад је био већ сав покисо ко моча, један трговац примети га те отвори врата од своје трговине па му довикне. — „Та што не метеш бар тај шешир на главу, већ си га стисно под капут. — Ваљда сам луд! Одврати шегра, хаљине су господареве, он их је купио ал шеигар је богме мој!

Нсћ је свануло. Један натарош долазио свако јутро у зору кући. Жена и деца се већ били тако на то навикли да нису ни роптали против своје судбине. Једном случајно натарога дође кући нре зоре а мала Мица устане те оде до материпог кревета и рече: — Мама, хајд да устанемо, већ је свануло : дошао је тата кући !

Највећи господар. Хоћеш ли сине да будега ОФицир па да заповедаш оноликим људима. као чика ГЈера? запита отац свог четворогодишњег синчића. Дете се мало замисли па рече, Не ћу, тата !" — Па гата би ти волео да будеш? —• „Ја би најволео да будем мама, па би ме онда слушао и ти и чика Пера и сви.