Starmladi

Стр. 126.

СТАРМЛАДИ -

Бр. 15. 16. и 17.

ЈЧуфер са зембиљем. — Бујрум, дај мадо безбели да ироеобетимо и да промузабетимо, да видимо, гата има жалосаога и шта нема шаљивога, игд овим нашим од самога шваиског Бога. што рекао швапски цар Виљем, анектираним, боеанско херцеговачким небом. — Да сведемо есаб, шта ее све за ово неколико хефта дана, и какви све угурсуолуци, и суви зулуми, збили, те да ргзвијетлимо ала безбели, ову прдекторско ку®ерашку најовију смутавцију са диЗ!;н.ем куке и мотике у Добоју! Не мирише ли вам то на ујдуриеан учкур ахмедијски и ку®ерашко прдектерски мариФетлук, — не би ли са отказивањем и недавањем хака беговима и агама лакше могли доћи нашијем кметовима хака — још прије но што се скупштина на јесен састане ? Заш Швабо је ђаво. Умије ти се он разним пехливазлунцима и музевирлуцима досјетити — кад гођ треба доброга бошњакена, мало натоциљати и „крв му нуштати, да не бијесви..." Бора ми ће ти бити таман тако. Оно ако и овако „^нектирано благостање" потраје још који вакат — остаћемо чин-чиплак, тан таслак, голи и боси бр'те ко они богом нагарављени араии, који живе у пијеску по а®ричким нустарама, гђе гологузи народ бар не треба да решава аграрно питање, него колко који дунума земље за®ати и обрађива толко му је његово и божије. Нити ту има ајнекомештајера, нити бегова ви ага — да ћерају суве зулуме нити другијех намета и кијамета него све ти је то слободно... и ма да је дивље, зна шта је право и Богу драго, и ако никада није читало Салиха Клинџе „Бошнјак" и„братски" лист „Мусават." Да је који из АФрике од њих дошао у Добој и видео оних 2000 робова, што се дигоше да се у XX вијеку опросте јарма... ага и бегова... и добију бар недаљ земље, на којој ће моћи своје изнурене кости сахранити, а он би се три пут кљуцнуо бамбусовачом по голој гузица и рекао „о хвалим те Брамо, што живим у слободној уставној АФрици и нијесам урођеник тужне неодговорне култур трегерски просвјећевеБосне!" И онда кад би још све друге чавкунлуке дознао, а он би викнуо „ристијант госпођо културтрегерка — бестрага ти ку®ер", — и киднуо би весео својој кући све ногом се лупајући у голу гузицу. А носле би халалио браму и упалио му какво цело брдо земљаног воска, на пр. церезина, за то што је тако сретан да га мајка није у Босни о земљу шопила. Ја, тта ба тек рекао кад би дознао да вх равнијех 800 000 у овој сретној земљи има — који не могу да на кулуче и агама и беговима и кијлмет куФерашима. Један босанац ми пише: Славе ти, стрпај у твој ку®ер нашега хаџи Ерентала, заједно с његовим најновијим „Дрангом на остен" — или пезење између Турске и Румунаје. Шта ли му на то еглишеш? Е ту већ вијесам знао шта би одговорио на

брзу руку, него отворих зембиљ књигу покојног Џумбушџије, као оно књигу инџијелу, да видимо шта нам она каже. И тамо наићох на 83 страни друге књиге ово прорицање рахметили Џумбус еФендије : „Аустроугарски министар сиољних послова Ерентал — посто је велики шаљивчина. У своме прошлом експозеу пародирао једну цјесму Књаза Николе, и та њемачка пародија почиње се ријечима: „Онам', онамо, да виђу Солун..." Како видите пјесма врло шаљива. Еле, неисе, како му не драго, изиђе сад нешто ва бејан. Још одавно, откако је основан босанеко херцеговачки музеј, наши кустоси иочели су истраживати старине, баЈе, лепирове, тице, и травке, и најдраже им бијаше мувати се и истраживати по Арнаутлуку и око Новог Пазара. Једним су оком тражили баје и лепирове, а другим су оком крадом гледали како стоји брдо, ђе је која речица и извор, да се њима нађе на невољи. Ако но времену затреба. Никад не ваља за једну земљу, кад по њој комшије много истражују баје и травке, јер ево и сад од новопазарских баја, изиђе на новоназарску жељезницу. Ова нова жељелница се прољетос премјерати, и имала би бити готова, ако да Бог и Арнаути, за три године! И тако ће скоро на тужном Косову Пољу одјекнути звиждук швабине мапшне и глас: — Косово, ајн минут, еђ перц! — Аб®арт трарара!!! То не значи додуше окупацију оних крајева у политичком смиеау, али значи да жељезницом у оне крајева долази Жултура Аустријанка да долази прва ку®ерашица. Из онога првога воза који прозвижди кроз Нови Пазар и избије на Косово, изићи ће представнице културе и цпвизилације Леополд Хофбауер и његова супруга Франци. Хер Леополд ће отворити бирцауз „2иш Кга1оу1с Магко" и бештеловаће из Мађарске девет келнерица, на то ће му доћи девет нових Југовића и залумповаће се. Супруга хер Леополда, госпоја Францика, етаблира ће се као прва косовска модистица продавачица женских шешира. Свој ће рад отпочети овако : Ухватиће патка на води Ситници, па ће га издинстати и појести, а од репних перушки наиравиће шешире најновије моде. Уз то ће још госноја Францика отворити \^Јеп< Ј г Мо<Зе-8а1оп и дамен шнајдерај. Сад ће да навали муштерија. Прва ће доћи Фрајла Косовка дјевојка. Пораниће нрије зоре и бијела дана у „шеФт" и шнајдерај госпоје Францике. Разгледаће по дућану шешире и купиће онај, с иерушхама од патка са воде Ситнице. Онда ће дати скројити шос нилгрин сатена са бортнама и пепита блузу, циговану са воланима. За тим ће у суботу у очи неђеље скинута са себе дивно српско оди-