Starmladi

Бр. 20.

— ОТАРМЛАДИ —

Стр. 157.

им испадоше „лимони". „Блажени гурбетари и коритари и млађи и стари што придоша с празнија црези от Женеви-и-и". Осим овог листа, взлази неки лист, који се назива „Кар икатура". Неморалност тог листа веда се прештампати. Једну најблажу ствар, ево овде доносимо, молећи поштоваве читаоце да нас извине, а уједно да млађима не дају у руке: „Анка из светосавске улице у п о с е т и". — Јели боља, господине, моја или моје пријатељице ? — Код ваше пријатељЕце је прилична, а вашу још нисам пробао. — Е па ево сад вам се даје прилика. Само хоћу тачну „оцену". — Има дроља живих бића, а има их иу виду „новина". Излази још један памФлетсви лист, који се назива „С е р е н и си м у с". Исти у сваком броју доноси свога владара као голог орангутана мајмуна. Па ко те листове издаје, који би хтели јавно мнење да представе? Два три дрипца. И жглосна би Србији вана била ■— ако би и даље дозволила да је друштвени олош две, три пропалице, које да не би скапале под туђим плотом, оставши без звмског капута дозволила да јој и даље образ црвеви. Ко су ти „новинари", који уводе у српску штампу „стил кесароша а морал р а з б ој н и к а" ? Једно је нека индивидуа, Влада Стевановић, бивши „машиниста" или боље рећи окретач машине. Он је ,власвик" листа, а главни уредник је једна пропалица, неки Васа Ђема, који „пише" за лист „Ђаво" за динар стубац — тих грозот^. Иначе човек који је „остао без службе" као полицијски писар — а већ зашто, — то ћемО у ек< рим изнети, док званичан материјал ирикупимо. Власник „Серевисимуса" је опет неки најурени началник, а главни „сарадвик" је онет Васа Ђема. Кад је наш лист осудио то бестијално и бестидно писање тих дрипаца... Они су смислили да нам се освете. Потегли су евоје оруђије. „Унели у штампу стил кесароша и морал разбојника". Оклеветали су ме на вајординарнији начин. — Ја сам онда прешао у Београд да их тужим. И ако ми је на сваком кораку речено, да се са тим „вуњарама" ве вреди тужити. Јер кад год се човек с ђубретом бори, било да их победи или да га победе, увек ее он укаља! — Али ја сам ипак хтео да их тужим. Препсручен сам адвокату И. П. Он ми је заиснао 150 динара. Меви као сиромашку није било лако до избацивања 150 динара, Држао сам да ће „Ђаво" клевету оповрнути ако му попретим тужбом. И заиста после моје изјаве у „Дневном листу" „Ђав о" је донео исправак, како је стекао несумњивих доказа да самја поштен и исправан човек. Г. „уредник" Ђема је сам својеручно иеправак написао а г. „власник" својеручно отштампао... Још ми је признао пред својим је-

диним слагачем, да су вест измислили, али да сам их баш тужио ... они би нашли за паре сведоке... Но, за то је ипак за добро нашао да искука изјаву, да га нећу суду тужити. Но, то све није сметало тој „часној господи" да на свој рођени исправак пљуну — и оповргву га, да је без знања „уредништва"; и г. „власник понавља клевету, — поред свег тог штоје предамном рекао даје измислио клевету. Можете мислити како се човек осећа, кад такав створ види пред собом, као што се пре неколико дана пред мојим очима створио „г. власник" у дунавској улици са његсва два овдашња продабца, Томићи. Ја сам га питао: „је ли истина, да је он мени признао у његовом стану, да је клевету измислио и да он може наћи и лажне сведоке, ако до суда дође?" Шта је друго могао тај створ него — оћутати, и молити бога да га земља прогута... Али како земља није хтела тако „фини " залогај да прогута... морао је г. „влас ник" сам да нешто прогута и да позове полицију у помоћ... Но тиме, ја ствар нисам могао сматрати за завршенуЈ него сам одмах после поновљене клевете, сутра дан, мојим заступницима писао да „Ђавола" туже суду. И они су 20. о. м. по срп. калевдару известили ме да су тужбу већ предали. Па куд ће лепше еад прилике за „Ђавола" него код суда да докаже— све оно што је „к а т е г о р ич к и" тврдио. Чак ћу тражити, кад је већ из Зајечара побегао у Ирвг — да може своје доказивање све до Ирига протећи. Јер у Ириту самјакао управитељ нозоришне дружине био еа својих 30 чланова и имао 60 претплатника. Можелисеонда предпоставити да сам к^Феџији украо брицу и за то био бијен, кад овамо све могуће чиним као управник да ми дружина из места у место с највећим моралнкм успехом пође ! Предсташте ссби управитеља, који путује е 30 чланова и води строги надзор над 30 особа — да ниједан никакво компримитујуће дел® не почиаи, и мучи се око скупљања претплате, дисциплине, набавке најновијег репертоара, издржавање толиких чланова — и то све чини за љубав да може до гостионичареве брице, кашике или виљушке дођи — ! ПФуј, вуцибатине једне! Ја ћу овде еамо две сведоџбе навести, и то једну из Хрватске а другу из Србије, да се из истих званичних сведоџаба види, ко сам ја и моја дружина били. Ево их: Уредовна свједочба којом ее од стране подписаног поглаварства службено потврђује, да је господин Петар Крстоношић из Вел. Кикинде скупа са евојом позориштном дружином глумио у овом мјесту 20 дана. Овом приликом а на молбу г. Петра Крстоношића осиећа се подписано поглаварство пријатно побуђено, како госи. управитељу Петру Кретоношићу, тако и његовој врстној дру-