Starmladi

Стр 14

— ОТАРМЛАДИ

Бр. 2.

Савићева опера у Новом Саду. У Новом Саду је отночела Савићева оперна дружина своје оиеретне иредставе да даје. До сада је с уснехом нриказала ове комаде : „Слеп и м и ш", „ 0 н и њ е г о в а с е с т р а", „Ј ес е њ и маневар", „Скитнице", а у недељу је с великим успехом прнказана Бајићева онера „Иво кнез од Семберије" — уз пуну кућу ннтелигентне публике. 1>ајићева је опера, може се рећи, у пуном смислу речп успела. Он је са њоме своје досадање радове крунисао н доказао, да он уме и више од себе дати осим вешто сложених народних мотива. Комадје публику освојио одмах у почетку увертиром, и за сво време трајања у занетости држао све док није завеса пала, кпда је публика успех опере френетично поздравила и писца три пута изазвала. Пријатно је било слушати у народном духу вешто сложене хорове, сељачку несму и игру. — Бурна инструментација музике је према приликама и снагама, којима Савићева дружина раснолаже, одвећ јака била. Г. Савић, управник је, са старом мајсторском вештииом одличног оперског певача, пријатнн.м баритоном приказао Иву кнеза од Семберије. а гђа Станојевнћка је приказала стару мајку кнеза Иве, таго природно и уметнички, да је њена сцена с всликнм интересовањем публике праћена. а њено тихо али чисто н милозвучно певање продрло је у душу гледалаца, који су с њоме заједно осећали оно, што је она у стању била, да у песми тако дискретно иа ипак тако нзразпто изнесе. Не мање дивљење је изазвала савршена уметничка турска игра харемске певачпце гђе Олге Илићке. Штета је само што јој компониста није дао нрилике, да уз турску игру п турску пеему отпева, које гђе Илићка јединственом вештином н тонлимом нева. Кулин-бег (г. Бинички) и ако се у певању добро држао, то ипак није у публици дубљи упечетак оставио. Остали сви су с толико воље и нажње игру главних улога пратили, да им се мора нрпзнати свака хвала и признање. Јер само тако се могла леиа округлина добити. За тим је приказана „Ф о р т у н и о и његова песма", у ком комаду смо имали прилике, да чујемо лепо иевање и с мајсторском лакоћом школованог конзсрватористу, невача Биничког, у улози Фрикета -— а не мање је својим певањем задобила публику гђца Иокорни у улози Марије, и врло симпатично н са нуно шика и рутине је приказала гђа Олга Илићка улогу Валентина. Г. Јовановнћ и гђа Лујза Станојевићка су онет доказали, да су обоје уметници, којп су своје улоге с толнко вештине приказали, да ц ако нису у својим улогама јаче партије у певању имали, ипак радо на позорници били гледани. Најзад хармонично и милозвучно су приказали несташне нисаре, младиће, гђце: ШилхановаДНемет, Петровићева, Павлетова, СтсФановић, Илићева, Кочевар н Лонгиновић и задовољство публике изазвали, те су сви чешће пута при невању одобравањем аилауза поздрављени.

Ми не можемо при оцени Савићеве труне узети оно мерило, којим се оцењују онере и оперете страних друштава, чије прнмадоне у најмању руку имају шест до десет хиљада круна годишњу плату, него морамо рачунати са нашим приликама, и г. Савићу благодарни бити, што нам је доказао, да је он био у стању онеретну трупу и без да је утрошио неколико хиљада српског народа блага — створити. За то је код интелигентие иублике Новосађана и остао иеуснешан онај — канибалскн наиадај болесног критнчара „Браниковог" — тс публика свако вече нуни кућу Савићу. А тако и треба, и то је право ! Савићева скромна трупа то у иуној мери заслужује, а да и не сноменемо, да већ п сам Ж-. Савић н његова сунруга тозаслужују! нотше Мазчие.

Срб/1 код мииистра. Нико ни дебљи ни тањи, већ сам главом и ногама министар Ерентал (или српски Поштењаковић), сире.ма особито сјајну вечеру у својој палатп. Званица је мало. Позванн су Прибићевићн и она иедесет н два Србина, што су били мучени Тарабокијиним нитањима а разонођени исказима сведока. Осим Срба само је још Масарика занала та часг, да буде у тако одличном дому позван на чечеру. За јела и иића иобрииули су се стари вештаци — из Мартијанеца. Јела ће бити чисто оријенталска зачпњена бечким зачином, ио најновијој методи, а вина су теутонска по "старој методи. Госте ће послуживатн услужни В а с и ћ н Настић, а у место уобичајеног концертовања са шаљивим нрограмом за време вечере. читаће Ерентал свој најновији састав, о последњој н најновијој и без Фридјунга откривеној заверн, на основу савремених докумената „фосових патака". Из истих документта ее јаено види, да је краљевић Ђорђе наговарао шаљиву Фигуру у неком талијанском шаЛ)Ивом листу по имену Феликса — да убије нашег престолонасљсднпка, али је срећом уредник ша.г>ивог листа атентатора Феликса избацио из листа и тиме је атентат на мозак озбиљне дипломације — спречен. Стипица РаднЂ или ..Иде крчаг на бунар ..." Сељака си за нос вук'о Док те није — истук'о! Истину му од сад кажи Ил' га леише — лажи! Чешагија

Ловосадске уаречкце. Противу г сваке досаде је најбољи лек „А п о л о" биоскоп !