Starmladi
Вр. ?. и б.
- СТАРМЛАДИ —
Стр. 63
припосмно . Београђанима!!! Не дозволите да вам оираз у овостраном Српству црвени, ради једнс умпс и моралае пропалице. Ми знамо да је тај лопов годинама државу крао, док иије долијао, те му је по §. ТГ>. иривезана канта, те је због тога е нснзијом остао — па дуду! А нознато је свом 1»еограду и то, да сад, кад је остарио, пе11е више ни београдске позпате иезе (иодводнине) да га издржавнју. А знано нам је и то, да као иозпати коцкар пс може више да реузира — јер га п прсти више ие служе. Исто нам је тако позпато да је остао без котуље и гаКа (јер га госи. „власник" „Ђавола" динар од стунца плаћа!) А појмимо и то, да пошто јс гладаи као пас, да га је обузела бела и крвава пена, па као п< беенела џукела наср11е иа све и сваког. Лаје па своју домовипу; лаје на свог краља; лајс на крал.ев дом; лаје на Срнство; лаје на правоелавл.е... (Само је уви1)аван те не лаје на свога госу — Мпхлића.) Пенн н ил.ује на српску круну, на св. аностол... и какво би чудо бнло, да као сваки веран пас своме госи — мора због парчета леба — и на вас да лаје... (Хранисе својим перверзним измстинама у „Ђаволу".) Али једно се чудимо бра1\о београђапи, зашто Вп на то нобеснело арлукан.е те џукеле не иритекнете јој у помоћ... на било да јој мотком бсснило растерате, било да јој Пастеров серум уштрцате... Истипа, она за сада само лаје, ама може кога и осакатити. (Ето онај нитков „власник" се био у оно време нонудио полицији — бар тако нам је он сам нричао, — да за В000 динара потиише једну тужбу, по којој му је тобож Сава Шибалић украо једаи део од -манише — па да га стрпа Настас у апс и као Поваковићеве ногуби! Он вели да је тужбу иотписао, а кад је хтео за паре да се маши, онн су га пшамарали. Како он каже, потиис његовс тужбе н сад лежи у полицији, н да ће неко иптериелисати у парламенту, да је то лажан потнис, који је иолицаја сама нотписала. Видите с каквим нптковима се г. Свпн.арев здружно). Не, не, браћо! Пошто човск нема од чега да живн, а ви сте тог музиног друга Браика Леитира, оставили као обичну џукелу, да на улици скапава... сасвим је природно љегово арлукан.е. Ако човек нема од чега да живи а ви се браћо сложите па му бар толико иара скупите да може иравити ћеваичиће или бар продавати шкембиће или бозу. Најпосле севап би учиннли да му отворнте — опо чему оп но својој иерверзној појезији иајвсћма нагип.е — јавну блудну кућу... Само га сиасавајте од глади и вашију... Јер што га мори глад и 1)епе, ђенс... научио ама га ваши ' )Г()Ј?"доГпе ."ТТ~" „ А ако и то ие иде... иошто перверзни „Ђаво", није ни глас Србије, нити глас љене штампе, пего глас цнгло једпог једииог новинареког унљувка В асе Ђеме, то браћо београђани, вп лепо ту уш, која вам се за огрлицом иопела, узмите је фипо између поктнју —• па је пригљечите! Али само недајте, да у ваше лепо име, у име Србије и љене штампе, да животнља својим перверзним изметинама и другим бљувотпнама у „Ђаволу" н дал.е ио овостраном Срнству смради и кужи... Јер иије искл.учено, да сс може онде колера нојавити где нам Ђемина „нојезија" „вапирпродпо" замирише..." А нраво да вам кажемо и од странаца иас је ерамота. Верујте браћо, да они никада нису тако погано о Српству, о срнској домовини, српском владару и дому, српској вери, цркви и св. апостолу иисали. као што то један неписмени новинарскн унљувак и умни богаљ, иначе потпуни нитков Васа Ђема, у „Ђаволу" чини. Ако браћо другог лека нема — а ви мотку у руке! Један Србин пречанин.
Одговори уреднкштва Гђи Ј. у месту. Питате нас, је ли нотребно баш било да свој лист поганимо са београдским ноганом „Ђаволом". — Ми знамо, да ко ноган очени - мора се и сам оноганити, али ми смо морали са тим љиховим ноганом, за коју се они тако заузимају, да зачепимо уста — Свиљаревом „Српству". Анотребно је и да види свет са каквим се свиљарима Свиљарев здружио, те позива иолицију најенергичније да казни нас, што се ми усудисмо браиити од џукеле, оиако како се у оиште од џукела брани. Јер треба да знате, да то „в с ш т а ч к о 1> у б р е" — прво су ночели увозити, ко други иего „ђ у бр ет а р п!" Госп. С—ћу у месту. Кажу да је на ваш иредлог избачен „Ђаво" из читаонице овд. срн. трг. омладине, јер да сте вн изволели рећи да то пису ни бл.увотине (што у „Ђаволу" умпи ушкопљеник и проиалица Васа Ђема иише) — не-
го да су то с в и љ с к с и з м ет и и е. — То ви као академичар велите! Сигурно још ниете читали Свиљарево „Сриство", а да сте читали ви би у 47. броју нашли да је „Ђаво" „шаљиви лист"! == ПОГРЕКНО подузкћк = и етовариште надгробних епоменика ПАЈЕ МАРКОВИТ>А у Н. САДУ у средини дунавске улице, телефон број 168. Фил ијал а: погребно подузеће и Конкордија а пређе Ђуре СтојковиЂа, ћурчинска улица број 15. Држи вазда огроман избор сваковрсних камених надгробних споменика. Натписе изрезује најсавршеније, а позлата дупла и дуготрајна. Велики и^ ор мртв. сандука, венаца, покрова и целокупне оиреме ва погр^бе. Цене строго солидне а послуга најтачнија .