Statistika Kraljevine Srbije. Knj. 29 = Statistique du Royaume de Serbie. T. 29, Statistika zemljoradnje i žetvenog prinosa u Kraljevini Srbiji : za 1903. godinu : sa jednim kartogramom i jednim diagramom = Statistique agricole de Royaume de Serbie : pour lʹannée 1903 : avec un cartogramme et un diagramme
IX
рара између 2:62 и 16:90. У новим крајевима сеје се јечма више него у старим границама.
Овса је засејано пајвише у ужичком а најмање у крајинском округу. Више од 10 процената, засејане површине било је под овсом у окрузима: врањском, крушевачком, нишком, пиротском, подринском, рудничком, ужичком и чачанском. У ова два последња округа износи површина под овсом преко 22 процента. Њега се у ова два. округа сеје толико зато, што служи и ва храну људи.
Под крупником, просом и елдом била је у ошште само незнатна површина. (0:73 процента). Највише имају ових увева опет окрузи ужички пи чачански.
Кад површину под кукурузом поредимо с целокупном површином сваког округа посебице, ми налазимо, да је од исте било под кукурузом
у округу процената у округу процената чачанском 3:55 ваљевском 10:66 ужичком · 461 нишком 11:68 топличком 5:85 подринском 12:98 пиротском 5:58 крагујевачком 16:36 врањском 5:70 београдском 17:69 рудничком 7:80 моравском 17:80 крајинском · 8:75 пожаревачком 20:03 крушевачком · 10:40 смедеревском · 82:72 тимочком 10:44 у Београду · 3435
Из овога поређења површине под кукурузом са површином појединих округа, излази, да се кукуруз сеје релативно највише у смедеревском округу; њему се придружују и остали окрузи који се с њиме непосредно граниче. У јужним
окрузима и окрузима у новим крајевима повр-.
шина под кукурузом релативно је врло мала, јер је тамо земљиште за њ неподесно.
Поредимо ли округ смедеревски с округом чачанским, ми налазимо, да је на сто хектара под кукурувом у првом округу долазило у чачанском округу само 10:9 хектара засејаних кукурузом. __ Засејане земље стрмним житима било је у опште 19:47 процента од све гемље обрађене и необрађене, дакле за !:42 процента више него земље под кукурузом.
Од све земље у опште, долазило је на стрмна
жита у округу процената у округу процената чачанском 464 пиротском · 11:09 ужичком - 6:38 пожаревачком 11:28 рудничком · 7:14 топличком · 11:34 крушевачком · 8:39 тимочком 12:21 крајинском · 8'85 врањском 12:59
СТАТИСТИКА КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ КЊИГА ХХТХ -— УВОД
у округу процената у округу процената моравском · - • 13:23 подринском 19:10 ваљевском • 18:48 београдском 20:28 крагујевачком 1714 смедеревском · 28:41 нишком 18:26 у Београду · 31:61
Према томе стрмних жита сеје се најмање у чачанском округу, а највише у смедеревском, не обзирући се на Београд, где је још много већи проценат земље под стрмним житима.
Кад и овде округ смедеревски поредимо с округом чачанским, ми налазимо, да је односна равмера између првога и другог округа била као 100: 16:3, дакле повољнија него код кукуруза.
Површина под кукурузом била је већа од површине под стрмним житима у окрузима: крушевачком, моравском, пожаревачком, рудничком, смедеревском и чачанском; у осталим окрузима било је обратно тј. него кукуруза.
стрмних жита сеје се више
Жеетвени принос зрна износио је товара
код у опште по хектару кукуруза «+ + : - 4,947.841 9:85 шшенице озимице + 2,859.022 8:38 > јарице · · 103.479 6:93 ражи озимице · · 918.08! 7:76 „ _ јарице · · · 59.062 6:80 јечма озимца · · • 449.358 9:20 » _ јарика · · 996.179 1:63 овса - + + 638.328 6:78 крупника + + + : 32.948 6:19 проса + > + 1.734 5'69 елде · · · · · • +.699 6'84 Свега · · · · · 9,610.731 —
Најбољи принос дао је кукуруз, а за тим сви озими усеви (јечам, шшеница и раж). Најслабији принос био је код проса.
Напред смо показали, колики је проценат од површине засејане овим житима долазио на сваку врсту посебице. Од пелокупнога приноса долавио је процената на кукуруз 21'48 (према, 46:99 по површини) на пшеницу 30:83 (према 30:64), на раж 2:88 (према 3:74), на јечам 776 (према 8:37), на овас 6:64 (према 9:58) а на крупник, просо п елду 0'41 (према 0:78).
Колики је био укупни принос кукуруза и стрмних жита у сваком округу на по се, види се из следећега прегледа.
a