Statistika Kraljevine Srbije. Knj. 29 = Statistique du Royaume de Serbie. T. 29, Statistika zemljoradnje i žetvenog prinosa u Kraljevini Srbiji : za 1903. godinu : sa jednim kartogramom i jednim diagramom = Statistique agricole de Royaume de Serbie : pour lʹannée 1903 : avec un cartogramme et un diagramme

Просечни жетвени принос с једнога хектара у товарима Production moyenne des céréales par hectare en quinteaux métriques | шпенице ражи јечма a nm а ОКРУЗИ — РЕРАВТЕМЕХТУ froment seigle orge = | 52 || = Е о = БЕН = o = = BL 8 5 =« | е_ | 25 | е. | 58 5 ве - a 2= | 5 LES | & | 2 а а о = 5 а ИЦ | ава NS NS) ES © = = ОВНА = ДНИ | с = 2 Pyannaen-Rudnik . 10:54! 8:06) 651 7:04. 450) 947) 6281 711 7:67| 5:00| 4:25 Омедеревски-5тедегеуо · 1418 9714) 750) 1174) 7:39 985) 975 8:12) 500) — = Tuxouku-Timok : - 8:60| 7:05) (6:28) 7:78 696) 717) 6:61 451 434 495) 22:00 Топлички-Торпса · 9:17) 914. 937) 781 5:88) 9:49) 8:69) 795 675) 5:00 4:06 Yxuuxu-Uzice > о 5:84 6:30) 5:12: 560) 6711 632 520) 5:66) 467 581 324 Чачански-бабајк CN и То 12:27 | | 9:27 5:88 6:39) 498 8:54 5:92] 736) 4258 982) 3:37 Beorpas-La ville de Belgrade :- 16:16] 7:63] 7:94) 1058) 9:00) 20:58) 16:00) 11:62 _ — — _ | Свега-Тота! · 9:85: 8:38 693 776 680 920) 7:63 678 6:19 5:69] 6:84 Принос кукуруза по хектару био је највећи|да је у ове поменуте државе жетва била много

у смедеревском а најмањи у ужичком округу. Он варира између 5:84 и 11'18 товара. Тај принос био је 0:78 товара већи од приноса у 1902 години а за 0:60 товара већи од приноса који даје период од 1900 до 1902 године.

Више од !0 товара кукуруза добивено је по хектару у окрузима : београдском, крагујевачком, моравском, нишком, подринском, пожаревачком, рудничком, смедеревском и чачанском.

Изравимо ли просечни принос кукуруза по хектару у хектолитре, ми налазимо, да је 1903 године од истога добивено 13:3 хектолитра, у Румунији 13:7 а у Аустрији (без Угарске са Хрватском и Славонијом) !6:5 хектолитра. Из овога се види, да у просечном приносу кукуруза у Србији и у Румунији не постоји велика разлика. У Аустрији напротив био је тај принос много већи.

Принос пшенице озимице био је већи од приноса јарице. Озимице добивено је по хектару највише у крагујевачком округу, а најмање у врањском. Принос варира између 5:99 и 9:90 товара по хектару. Јарица дала је најбољи принос по хектару у београдском округу а најслабији у ужичком. Тај принос варира између 212 и 10:02 товара.

У периоду од 1900 до 1902 године износио је просечни принос по хектару код озимице 8'0 а код јарице 6:3 товара. Према томе разлика пзмеђу овога приноса, и. приноса у 1903 години, код обе врсте ппенице, није тако велика.

Године принос шшенице по хектару у Румунији 162 а у Аустрији 15:5 хектолитра. Према приносу у Србији, који

1903 износио је просечни

боља.

Припнов ражи овимице и јарице био је по хектару мањи од приноса пшенице. Озима раж родила је најбоље у смедеревском округу, а најмањи њен принос био је у округу ваљевском. Тај просечни принос варира између 3'89 и 11:74 товара по хектару. Раж јарица дала је најбољи принос у београдском округу, а најслабији у округу пиротском. Принос њен по хектару варира између 4:40 и !1:75 товара.

Период од 1900 до 1902 године даје за овиму раж 7'80 товара, а за раж јарицу 6:88 товара по хектару. Разлика између 1908 годинеи овог трогодишњег периода врло је незнатна.

Године 1903 износио је принос ражи по хектгру у Румунији 16'1 а у Аустрији 162 хектолитра. У Србији је био тај принос само !1'1 хектолитра, дакле много мањи.

Просечни принос озимог јечма био је по хектару највећи у подринском а најмањи у врањском округу. Он варира између 5:25 и 10:03 товара.

Јарски јечам дао је по хектару најбољи принос у смедеревском округу. а најмањи био му је принос опет у врањском округу. Жетвени принов варира између #83 и 9:75 товара по хектеру. Према томе био је мањи него код озимог јечма.

Јечам је у 1903 години дао већи принос од онога који даје период од 1900 до 1902 године. У том периоду износи просечни принос јечма овимца 8:49 а јарика 6:88 товара по хектару.

Године 1903 износио је у Румунији принос

јечма по хектару 197 хектолитра а у Аустрији

20:3 хектолитра. У Србији напротив износи тај

износи само 109 хектолитра по хектару, излази, | принос само 159 хектолитра.