Statistika Kraljevine Srbije. Knj. 29 = Statistique du Royaume de Serbie. T. 29, Statistika zemljoradnje i žetvenog prinosa u Kraljevini Srbiji : za 1903. godinu : sa jednim kartogramom i jednim diagramom = Statistique agricole de Royaume de Serbie : pour lʹannée 1903 : avec un cartogramme et un diagramme
XII
Принос овса по хектару био је највећи у подринском округу, а најмањи у тимочком. Оп варира између #51 п 8:84 товара. Овса добивено је мање од 5 товара по хектару само у два округа (врањском и тимочком), а у осталих петнаест округа просечни принос био је већи. Од приноса, који за целу земљу износи 6:78 товара по хектару, налавимо у десет округа мањи,а у бедам округа већи принос. ту периоду од 1900 до 1909 године принос овса по хектару износи само 6:29 товара, дакле ва 0:49 товара мање него у години 1903.
Кад Србију поредимо с Румунијом и Аустријом, ми налазимо, да је 1903 годипе просечни принос овса по хектару износио у Румунији 95:9 а у Аустрији само 21:5 хектолитра, према 147 хектолитра колико је у Србији добивено овса по хектару.
Крупника се сеје у Србији врло мало пи њега је 1903 године по хектару добивено највише у београдском (10 товара) а најмање у пиротском округу (419 товара). У подринском округу круп= ника није било.
Поредимо ли просечни принос крупника по хектару, који у 1903 години износи за целу земљу 6:19, са приносом: којп даје период од 1900 до 1902 године, а који износи само 5:59 товара, онда излази, да је 1903 године један хектар донео 0:60 товара више, и да је за крупник 1903 година био бољи.
Проса се сеје јоп мање него крупника, а у окрузима: крагујевачком, крајпнском и смедеревском није га ни било 1903 године. Просечни принос проса с једнога хектара износви 5:69 товара. Највећи био је тај принос по хектару у
београдском округу (10 товара) а најмањи у пи-
ротском (2:33 товара).
Период од 1900 до 1908 године дао је повољнији ресултат о приносу проса. У том периоду добивено је просечно по хектару 6:89 товара проса, дакле за 1'20 товара више Hero y 1903 години.
Претворимо ли просечни принос овса по хектару у хектолитре, онда излази, да је 1908 године један хектар дао 8:1 хектолитра проса. У Румунији добивено је те године 9:3 хектолитра проса по хектару, дакле !:2 него у Србији.
хектолптра више
Елде се сеје више пего крупника и проса. Године 1903 'елдо није било у окрузима: београдском, ваљевском, крагујевачком, подринском и смедеревском. Провечни припос елде по хектару износи 6:84 товара. Највећи је био тај принос у нишком округу (10 товара) а најмањи у ужичком (8:24 товара).
Просечни принос елде по хектару био је у периоду од 1900 до 1909 године за |-17 товара мањи него у 1903 години.
У Румунији се сеје елде много мање него у Србији а 1903 године добивено је тамо ове хране по хектару 6'5 хектолитра према 96 хектолитра у Србији. У Орбији је према томе принос елде био много већи. ј
Вредност приноса кукуруза и осталих хлебних жпта, по ценама које су биле тржиштима у 1903 105,288.049 динара.
Посебице износила је вредност приноса
на месним
години, износила, је свега
у опште за 1 товар А и I а р а кукуруза · 54,940.645 11:82 пшенице - 85,658.494 12:39 ражи 2,700.145 9:76 јечма 6,266.557 9:48 овса + + · - 2,927.397 838 · крупника · 312.108 8:70) проса 14.921 11:70 елде 67.789 15:16
Највећу цену имала је елда, а најмању је имао овас и крупник.
Од целокупне вредности жетвенога приноса, долазило је процената на
кукуруз · 52:18 јечам · 5:95
пшеницу · 33:87 овас · 5:06
раж 2550) остала жита - 0:37 Кад ове проценте поредимо с онима, које.
смо нашли за засејану површину, онда излази, да је овде већи проценат само код кукуруза и пшенице, а код осталих жита он је мањи. То значи, да је земљорадник имао већу добит од кукуруза пи: пшенице, јер је љихов принос знатно већи сразмерно према засејаној површини. Колика је била вредност приноса кукуруза и стрмних жита у сваком округу посебице, види
се из следећега прегледа.
RÉ ese не еИрреве везани
али арте
=