Statistika Kraljevine Srbije. Knj. 29 = Statistique du Royaume de Serbie. T. 29, Statistika zemljoradnje i žetvenog prinosa u Kraljevini Srbiji : za 1903. godinu : sa jednim kartogramom i jednim diagramom = Statistique agricole de Royaume de Serbie : pour lʹannée 1903 : avec un cartogramme et un diagramme
XIV
Кукуруз је био најскупљи у ужичком округу, а најмања била му је цена у округу ваљевском. Цена се креће између 790 и 16-11 динара за товар. Још само у пожаревачком округу била је цена кукурузу нижа од 10 динара а у осталим окрузима и у Београду он је био скупљи.
И пшеница била је најскупља у ужичком округу. У опште цена шпенице била је већа у оним окрузима, у којима се мање сеје. Најнижу цену имала је пшеница у тимочком округу. Цена,
товар. Према томе разлика је овде много мања него код кукуруза
Код видимо такође пзмеђу њене највеће и најниже цене, која се од 7:33 динара (у округу подринском) пење на 14
ражи
динара (у пиротском округу). Цена ражи била је!
„већа. од 10 динара за товар у окрузима: београдском, врањском, пиротском, рудничком, ужичком и чачанском.
Код јечма варирала је цена једнога товара између 8:62 и 1616 динара. Највећа му је била цена у ужичком округу, а најмања у пожаревачком. Само у окрузима: рудничком, ужичком и чачанском цена једнога товара била је већа од 10 динара, у осталих четрнаест округа она је била мања.
Цена овса била је најсталнија, јер варира између 7:38 и 9:44 динара; равлика износи према томе само 2:06 динара. Овас је био по товару најскупљи у београдском округу, а најнижа цена била му је у округу пиротском. Цена овса била је нижа од цене јечма у свима окрузима. У неким окрузима разлика у цени била је врло незнатна.
Код крупника јавља се опет врло велика разлика између крајњих цена његових. Највећа цена била је крупнику у ужичком (13:08 динара) а најмања у тимочком округу [6:94 динара за товар).
Просо и елда продају се само у мањим количинама. Просу варпра цена по товару између 950 и 14:50 динара, а елди између 9:25 и 25 динара.
Занимљиво је поређење наших цена са ценама румунским. У 1903 години износилаје просечна цена једнога хектолитра
у Србији у Румунији у Србији A I H a P а
кукуруза 8:69 8:20 + 0:49
велику разлику |
у Србији у Румунији у Србији
И I а р а шпепице + + -+ 9:36 10:03 — 0:67 ражи 6°4% 7:89 — l'41 jeuma + : - . 5:69 5:30) + 0:39 (ОВ ОНИ 3:85 4:30 — (0:45 проса + + 8:19 5:90) + 2:29 елде ПИК 7:00 + 413
Из овога поређења види се, да код кукуруза и најглавнијих жита разлика у цени није велика.
= "Код проса и елде велика разликг à AOпшенице варира између 1::21 и 15:69 динара за не а Re ПАНАМА
лави отуда, што се у Србији ових жита мало
производи.
Занимљиви су податци о вредности жетвенога приноса, кад ову вредност поредимо са засејаном површином. Тако износила је вредност приноса По хектару
у Србији
у Румунији у Србији
А И Il а р а кукуруза 102292 111:90 —_ 6508 пшенице · · + 10945 17680 — 70:35 ражи · · · · 63:46 125210 — 61:64 јечма :+ - + + 65:92 10450 — 38:28 овса + + : - 49:19 111:50 or крупника · · 48:13 = =
прова · · · · 3782 _ 5%90 — 17:08 елде + - 41-05 41-3() + 0:65 хлебна жита · 92:67 181:92 — 29:25
У опште узев разлика у просечној вредности приноса по хектару није тако велика. Међутим та разлика код појединих усева, нарочито код шшенице, овса и ражи пада јако у очи, и може се објаснити само тиме, да се у Румунији земља рационалније обрађује.
Кад за сваки округ посебице вредност приноса поредимо са засејаном површином, онда излази, да је од исте долазило просечно динара на један хектар, у округу
пиротском · 60:16 топличком · 92:99 тимочком 68:82 крагујевачком 95:17 врањском + : + + 7175 крушевачком - - 102:98 нишком + + + + + 75:64 моравском - 103:97 крајинском - + - - 7961 рудничком · - 104:98 ваљевском : + + - 8423 београдском · 109:85 ужичком · 34:30 подринском - 110:13 чачанском + + + - 85:34 смедеревском - · · 12610 пожаревачком + -+ 9078 у Београду · - 134:76 Од просечне размере вредности приноса,
која износи 92:67 дипара по хектару, налазимо већу вредност у осам округа. Највећа вредност принова по хектару била је у смедеревском, а
'најмања у пиротском округу. Односна, размера
asie
ме
ИЕ SN ен И МИНУ
etes