Statistika Kraljevine Srbije. Knj. 29 = Statistique du Royaume de Serbie. T. 29, Statistika zemljoradnje i žetvenog prinosa u Kraljevini Srbiji : za 1903. godinu : sa jednim kartogramom i jednim diagramom = Statistique agricole de Royaume de Serbie : pour lʹannée 1903 : avec un cartogramme et un diagramme

ХХМ

нова са највећом пи најнижом вредности сваке врсте усева посебице. Разлика између просечне вредности приноса в једне, и највеће и најмање вредности приноса, појединих врста усева с друге стране, износила, је процената код вредности приноса

пајвеће најмање

кукуруза и стрмних жита 85:75 85:08 варива 139:69 5549 баштепски усева 20212 55:09 индустријских биљака · 46:84 66:15

Највећа вредност приноса по хектару свих усева у опште, била је у рудничком округу а најмања у округу ппротском. У првом округу била је та вредност већа за 16:14 процента, а у другом мања за 42:50 процента од просечне.

Узмемо ли, да је у рудничком округу вредност приноса свих усева у опште износпла 100 динара по хектару, то према предњој таблици имамо ову вредност по хектару, за округ

руднички 100:0 HORAPEBAIKI + + + 683 смедеревски : + - 90:3 ужички + + + + + 652 београдски + + + + 8373 YAUMUICEI + + + + + 642 крушевачки + + + 820 крајински + + + + 581 подрински + + + + 788 врањски + + + + + 522 моравски + + 2 77 нишки + + + +» + 504 ваљевски · · · · 710 тимочки +: · - 50:3 топлички + + + + 694 пиротеки + + + + + 415 кратујевачки · · · 692

Из овога поређења видимо, да је вредпост приноса у новим крајевима износила једва половину оне вредности, коју имамо за округ руднички. Исто тако било је и у окрузима: ужичком, чачанском и тимочком, који се непосредно граниче с новим крајевима.

б. Воћњаци а. Шљивици

Године 1903 износила је површина шљивика 135.898-59 хектара или 9:89 процента од све обрађене и необрађене површине.

Укупни принос шљива био је ?2,243.540 товара дакле по хектару 28:31! товара.

По цени сирових шљива, која је на домаћим тржиштима износила 9:75 динара за товар, укупна вредност приноса шљива израчуната је на 18,272.922 динара.

У Румунији било је 1903 године 213.792 хектара шљивика. Принос шљива пзносио је 1,891.990 хектолитара, или 17'2 хектолитра по хектару. Вредност тога принова израчуната је на

8,808.230 динара, узимајући хектолитар по 6:39 динара. |

принос шљива п вредност његова у сваком округу на по се, види се пз следећега прегледа.

ОКРУЗИ 558 | 565 | ебеве о ЧИМ База | свви | ако ее DÉPARTEMENTS Elite 552 8 | ен собе ето | 22525 25885 | 2685 | 2558 Рааа | БЕБЕ |аЕЕЕ Београдски-Вејатаде 10.147:40 150.575 1,818.946 Ваљевеки-У а јехо 14.26740 138.793 1.415.689 Врањски-Угапја · ; 1298:75 23.319 208.472) Крагујевачки-Ктаспјетас · 18.262:48 107.109 990.758 Крајински-Ктајта · 1.577:61 11.164 31.177) Крушевачки-Атибеуас 8.717-04 51.844 528.29 | | Моравеки-Могауа 9.655:76 188.189 1,619.575 | Нишки-Х 15 2.848:97 27,308 225.191 | Ilnporekn-Pirot 54811 4.906 63.778 Подрински-Рофтије 19.327-57 194.255 2.045.531 Пожаревачки-РоХатеуас 14.655:84 275.900 2.223.154 Руднички-Ви тик 9.194:60 213.660! 1.254.184 Cueaeperckn-Smederevo - 3.271747 26.415! 361.621 Tiorogkn-Timok : 2.883442 18.746) 140.595 Топлички-Торћса 1.601-21 42.622: 346.517 Vruurn-Uice 9.360-80 446.808! 2,588.401 Чачански-бабајк 8.272:09 311.924| 2.365.487 Беотрал-Га ville de Belgrade > 1:00! = == Свега-Тота! · 135.828:52 2,243.540 18,272.922|

Од целокупне површине било је под шљивицима 2:82 процента, као што смо већ напред означили. Овај проценат износио је посебице

у округу

ппротском + + + -+ 923 крушевачком + = 8:22 врањском + -+ : - - 0:28 моравском · 3:82 крајинском · · · · · 054 пожаревачком + 3193 топличком · · · · + 0:56 београдском + + + - 5‘01 тимочком + + + + - 0:91 подринском - 544 нишком +++ + + + 118 ваљевском 5:81 чачанском ~ + + + - 2:18 рудничком · - 5:86 смедеревском · + :+ · 257 крагујевачком - 7:96 ужичком + - + + + - 2:84

Према томе у крагујевачком округу било је релативно највише а у ппротском најмање шљивика. Односна равмера између овог п крагујевачког округа била је као !: 216.

У новим крајевима било је врло мало шљивика, а од округа у старим границама имао их је најмање округ крајински.

Принос шљива био је апсолутно највећи у ужичком и чачанском округу, а најмањи био је у округу пиротском. У окрузима: врањском, крајинском, крушевачком, нишком, пиротском, смедеревском, тимочком и топличком принос шљива варирао је између %.906 и 51.844 товара, у осталим окрузима принос је био већи од 100.000 товара.

Колика је била површина шљизика, колики

are den