Statistika Kraljevine Srbije. Knj. 31, Statistika žetvenoga prinosa u Kraljevini Srbiji za 1904 godinu

ј 1 =

ЈЕ У В

од

Од 1900. године прикупљају се податци за |

пољопривредну статистику по обрасцу, који је за то прописао стални Статистички Одбор. Ови податци прибирају се редовно сваке године. Образац за податке из 1904. године остао је онај исти, какав је био и за 1908. годину, а

тако исто и образац за податке о површини и приносу винограда. (В. Статистику Краљевине Орбије, књ. XXIX).

Овде ће се укратко изнети главни ресултати пољопривредне статистике за 1904. годину.

ОБРАЂЕНА ЗЕМЉА У ОПШТЕ

Површина све обрађене земље, у коју долази земља под усевима, ливаде и детелишта, воћњаци и виногради, износила је:

; 0/5 xoBpmuHe у години свега хектара у опште 1904 1,7414.314'93 35:49 1903 1,676.044:48 34:70 1902 1,606.894:80 33:26 1901 1,556.675:95 ИО 1900 1,503.229:52 3112 Просечно · · 1,611.444-00 38:36

Од 1900. до 190%. године увећала се површина. обрађене земље за 211.144:7! хектара или ва 14:05 процената.

Од све обрађене земље долазило је хектара

на засејану на ливаде и на на, у год. земљу детелишта воћњаке винограде 1904 1,913.600:26 315.59 1:08 151.376:81 33.876 08

1903 1902 1901 1900

34.886'65 36.519-05 50.935:62 56.383472

1,184.098:99 321.230-39 135.828:52 1,133.283-99 311.917:17 125 174:59 1,070.538 45 319.1541:78 116.047 10 1,013.943:19 322.362:37 110.540°54

Од сто хектара обрађене земље у опште до-

лазило је на засејану _ на ливаде и на на.

у тодини земљу детелишта воћњаке винограде 1904 70:79 18:40 8:83 1:98 1903 70:65 19517 8:10 2:08 1902. 70:53 19-41 pere) 92/70

СТАТИСТИКА ЕРАЉЕВИНЕ CPBHJE — КЊИГА XXXI

1901 68:77 20:50 746 952] 1900 67-45 21:45 7635 DD У 1904. години било је више (|) односно Mare (—) него у години 1900. у опште хектара, у проценту засејане земље · + 199.657"07 — 19:69 ливада и детелишта — 6.841-29 — 212 воћњака · + + + - L 40.836:27 + 36:94 винограда + + : - — 22.507384 — 39:92 обрађене земље · · + 21114471 -- 14:05

Прираштај налазимо код површине засејане разним усевима и код воћњака. Опадак био је код површине ливада и код винограда. На увећање површине под усевима, а нарочито под воћњацима, утицао је највише трговински промет, а у мањој мери и унутрашња потреба због повећања становништва. Површина под виноградима нагло је и у велико опала, јер Филоксера | брже уништава старе винограде од домаће лозе, но што земљорадници стижу да подигну нове винограде на америчкој подлози и од домаће лозе на живоме песку, а овога земљишта и иначе мало има у Србији.

Колико је хектара од целокупне обрађене и необрађене површине било под усевима, ливадама, воћњацима и виноградима, у сваком срезу посебице, а у 1904. години, види се из следећега

прегледа. а