Statistika Kraljevine Srbije. Knj. 31, Statistika žetvenoga prinosa u Kraljevini Srbiji za 1904 godinu

= 5 1 еј

бији 6:05, а у Румунији 10:36 товара, дакле златно више него у Србији. | Озими јечам дао је највећи принос по хек-

љару у округу моравском, а најмањи у крајин-

ском. Принос озимог јечма варира по окрузима

"између 9'76 и 15:69 товара. Јари јечам дао је по

хектару најбољи принос у крушевачком округу,

а најмањи у крајинском. Жетвени принос варира

између 2:82 и 1238 товара. | | У периоду од 1900. до 1908. просечни при-

нос по хектару био је. код озимог јечма 8:49, à

KoA japor 6:35 TOBapa, дакле 1904. године био је принос јечма нешто мањи, нарочито јарог јечма.

· Године 1904. износио је у Румунији принос |

јечма по хектару 4:85 товара, а у Србији 6:96 товара, дакле у Србији је био већи принос јечма. У периоду од 1900. до 1903. године просечни принос јечма по хектару износио је у Орбији 739 товара, а у Румунији 10'33 товара, дакле у Румунији је био знатно већи просечни принос.

Принос овса по хектару био је највећи у

_ топличком округу, а најмањи у крајинском. On

вајира између #18 и 7:15 товара. Већи од пет товара по хектару био је принос овса у овим окрузима : београдском, ваљевском, крагујевачком, меравском, подринском, рудничком, смедеревском и топличком. |

У периоду од 1900. до !903. године принос овса по хектару износио је 5 40 товара, према

"томе принос је за 1904. годину внатно мањи.

У Румунији је принос овса по хектару био: 1904. године #68 товара, а у периоду од 1900. до 1908. године просечно 9:45. товара, дакле знатно већи него у Србији.

=

Крупника се у Србији сеје сразмерно мало. Он је 1904. године дао највећи принос по хектару у округу рудничком (924 товара), а најмањи у крајинском (2:13 товара).

Проса се сеје у Србији још мање него крупника. Од проса највећи принос по хектару у 1904. години био је у округу рудничком, и то 11:09 товара. г

Елда је у 1904. години дала највећи жетвени принос по хектару у округу крагујевачком, и то 11:93 товара.

Вредност приноса кукуруза и осталих жита, по ценама које су биле на месним тржиштима у 1904. години, износила је свега 89,599.090 дин.

Посебице износила

је вредност приноса

| у опште за 1 товар д и на р а

кукуруза · · 81,539.354 1317

| штекице · 44 ,306.922 13:83 ражи 25903119 10725 јечма 6,973.493 10:28 овса 3,817.690 9:02 крупника · - : : 309.514 0219 проса, 11.536 12:28

елде =. + 41.262 12:79

Од целокупне вредности жетвенога приноса, , долазило је процената, на

1:78

кукуруз - 35 20 јечам пшеницу · 49:45 овас 4:96 раж 2:90 остала жита · 0:41

Колика је била вредност приноса кукуруза и стрних жита у сваком округу посебицо, види ce u3 следећег прегледа.

Вредност приноса у динарима — Valeur de la production en francs ОКРУЗИ | - 5 ка ss Se | Ф ВБ £ se | = у опште DÉPARTEMENTS 58 EN NU = w | $ £ = À 5 — EE ENCRES OT АДЕ ет En ин en général = Ета 9: | ao à me :

_ Београдсви-Вејстаде + + ++ ++ : © : 1,612.077| 5,194:396 34.657| 441.444] 162:585 436 10 — 1,445.605 Ваљевсви-Уајеуо + 3 3 + + 577 1,729.260| 3,515.393 2110| 200.231| 267,227 1.103 — —. 5,715.324 Врањсви-Угапја : +: - 35557 1,492.831| 1,877.651| | 486.812 565.359| 420.452 2,191 1.070 208| ‘4,716.580 ЕКрагујевачки-Кгашијеуас ©: +: : © ©: : 9,623.129| 4.835.185 13.915| : 454.850| 406.953 660 _— 8.571| 8,343.863 |

| Ерајински-Ктајта + + + 3 5 3557: 1.396.929] 1,405.923| | 280.828 44.092 8.469 11.847 — — 3,148.088 || Kpymesauxu-Kruseyac + + + : : ©: : © * : 3.627.222) 1.022332 97.440| 758.698] 236.285 9.531 30 2.041) 5,753.519 Моравски-Мотама + 06 75 5 5 55 7 3,613.868| 3,563.082 60.819] 1,162.448| 262.204 4,095 230 9. 8,726.155 Нишви Мо ~ 5 5 о се NN 0: 1,066.933| 1,720.474 436.952] 789.476| | 209.724 14.054 2.590 — 4,240.203 Пиротови-Ратоћ 5 ле а OU 458.888| 963.046 78.918 114490] 195.254 3.053] 10 9 1,814.568 Подрински-Рофчије + + 6 + 5:57 2,304.444| 4,898.823 13.140] 440.098! 543-995 71 1.920 — 8,202.497 Пожаревачњи-Ројатеуас ++ + - : : - : 4,150.324| 4,303.337| 158.373 535.374| 123419 9.671| 310 38l 9,280,906 !

6*