Statistika : stenografske beleške

3» уДBкра»в код мушких јачв нвго жвеошж* ЈБуди су изложени ввћоЈ сш него хенв самим Тим ито су већма издожвни опасн(|дгииа 9 па није 'чудо да св доцнијв број мушких и женских прво изјвдначи,па аа 7Им после рецимо 80 година остане у хивоту више жвнских нвго мушких рођеких и јвдних и других јвдно ксте годинв.АОор тога св упорв ђуЗ® укупак броЗ мушких и хвнских становника и налааи се обично да има вишв женских нвго на 1000 мушких додазило Јв у Нвмачкој 1886 I? 1045 а 1910 год. 1085 хвноких, а после* рата 1919 год. наIООO мужких долазило 3®ибо хеНских, за Србију бродевИ оу друкчији, ТУ Јв броЈ женских у опште нижи од броја мушких;тако по попиоу ед 1905 долааило јв ца 1000 муикик оввга 946 жвкоких. ; у тр*_ редАтавжим видм ов адавн закок којрк упрвла изввскжм појавама //Рвдативш* бројови хам првставлају она ј[ броЈни израз који у 01штв вахи аа дотичну подаву, коДи Дв унрво карактвришв и у тттЦ броДввима ов огдвдају ошта уароди који двлују на Двдну /|/ Посматрајмо фраацуоку ма пр. гдв свјдвда малорађају и гдо Дв н к 1000 стаидвшцба бкдо 1906 год>Bo,6 рођвних, док Дв код в&с бидо У АустриДм 53* 6 а у РуоиДи чакЈ47,9 ади у Фраицуској јв ш умирала ок јв 1906 на отановника, 19,9,док Дв број код нас изнво 34,1 Д у АустријијВ4,9 а у 5 7,1, .Збор тора ев и к&хб да Дв смртност У француокоЈ ма&а ивго у осталим на8в државама. Вроs рађања Дв мали у фр&ндуокој, ади исто- т&ко тамо лаав двцв и умир©. Тако к« пр. на 100 умрлих у ошитв додази на умрдв у првој години хккота код нас Ј89.0* у « у #ра ндускоД само\Јls,o. То пој&ва коДа св моха бројко изр&аити и коДа кам показу!® на којем отупау образовааа ббичио јв појава да св с поаећањвм ступаа сбрааовааа омалујв броу р&ђа&а и умир&ла. тако к& пр. Статиотика смртновти показујв оштв кудтурнв ц адравстввив а ж приврвдно односв у јвдној звк&и у sрав-'V . цуокоЈ поствји т.ав. систем два двтвта. У једној породиди роде св оввга 8 двтвта, али сР та двца и одрхе у животу боњон нвгом*

ТАВД.К &

СТАТЦСТМКА