Državopis Srbije sv. 19 : Statistika vinogradarstva u Kraljevini Srbiji za 1889. godinu
хектара, а вина је просечно произведено до 4 милиона хектолитара.
Извоз вина иде поглавито у Енглеску, Бразилију и Француску. Увоза нема никако. Извоз врло јако напредује, јер је пзвезено · | XEKTOAUTAPA BA ДИНАРА
ГОДИНЕ 1880 593.270 53,812.500 1885 1,496.903 – 83,2925.000 1885 више 903.333 29.412.500
У Нзмачкој нема сразмерно много випограда, али су за то врсте вина изврсне.
Год. 1889. било је свега 190.935 хект. земљишта под виноградима, који су донели 2,021.569 хектолит. вина; просечно дакле на хектару по 16.7 хектолитара.
Од целе површине виноградског земљишта долази највише на Елсас-Лотрингију.
Природно је. да трговина вина мора бити у Немачкој пасивна, јер произведена количина вина не може подмирити потребу. Тако у 1885. години
ХЕКТОЛИТАРА _ ЗА ДИНАРА увезено је 574.930 46,475.000 извезено је 209.780 25,250.000
више је увезено 37!.450 21,225 000
Просечна цена 1 хектол. вина била је код увоза 81 дин. код извоза 125 дин. Из Грчке немамо нових података, о виноградарству, али како је 1879. године било 82.556 хектара земљишта, под виноградима, икако се просечни принос вина оцењује на 2 милиона хектолитара, то нећемо погрешити ако узмемо, да Грчка, има 90—95.000 хектара винограда. Увоз вина је врло незнатан, а извоз иде поглавито у Француску и Немачку. У 1889. години износио је
ХЕКТОЛИТАРА __ ДИНАРА увоз вина · · · 73.10 16.385 извоз вина + + 199.630.10 4,379.408
13803 je Ouo Beñhu 199.565.40 4,363.023
У Румунији производи се годишње до
[| милион хектолитара вина, а о површини
виноградског земљишта немамо никаквих података.
XV
Према овако сразмерно малој количини вина и трговина вина само је незнатна. По подацима за 1882. годину увезено је 27.302 хектолитра вина у вредн. 1,858.397 динара, а извезено је 9.692 хектолитра, у вредности 173.720 дин., и према томе просечна цена за један хектолитар вина, износила је код увоза 68 динара, а код извоза само 18 динара.'
Од осталих европских држава, у којима се гаји винова лоза, можемо споменути Швајцарску, где се годишње производи око 600.000 хектолитара вина. Годишње увози се око 800.000 хектолит. вина, а извози до 35.000 хектолитара.
Русија има врло велики простор згодног земљишта за гајење винове лозе, који је два пута већи од целе Француске. При свима удобностима како климе тако и земљишта производи се годишње једва, 1,840.000 хектолитара, од које количине долази на Кавказ 1,.300.000, Крим 50.000, Донску област до 15.000 хектолитара.
Пошто је продукција вина спрам потрошка недовољна да подмири потребу, то се увозе знатне количине вина.
Трговина. вина. била је у 1889. години овака :"
КОЛИЧИНА У ВРЕДНОСТ У
ХЕКТАРИМА ДИНАРИМА Увоз · · · · · 89.600 30,336.000 Извоз · · · · · 30.250 809.750 Увоз је био већи · 59 350 29.526.250
Ова велика разлика између вредности увезенога и извезенога вина, пада јако у очи, и ако не буде случајно штампарска погрешка, може се објаснити тим, да св увозе веома Фина и скупа вина.
На послетку у Белгији производи се годишње само 1.500 хектолитара вина, а за подмирење потрошка, увози се годишње до 200.000 хектолитара у вредности око 23 милиона динара.
1 Buau Tableau général du commerce de la Roumanie avec les pays étrangers pendant l année 1832. Crp. 185.
? Bu Aperçu du commerce extérieure de la Russie · par les frontières d' Europe et d' Asie en 1889. Crpaga 17 и 2