Stihovi / Sima Pandurović

СИМА ПАНДУРОВИЋ: СТИХОВИ

ИЛУЗИЈА ДУГА СЕЋАЊА И НАДЕ.

Та јесен увек ране моје зледи-

Та јесен, ведри дани кад застуде, Тужну ми једну свечаност приреди (Са помпом мојих спомена што блуде Видиком старим и кроз сумрак бледи.

Историја славе, полета и пада! Промичу понос, милосрђе, вера, Полет и љубав, и храброст и нада; „Луд ветар мука наше жеље тера Пределом мртвим умрлих балада.

Нама се чини да је било боље, Нама се чини да ће боље бити, А мртво лежи нашег рада поље; (Садашњост тупа немаром се кити, И копни полет надања и воље.

Губи се рефлекс велике плејаде, Ко јесени ведре један облак бео; Умире снага, понос душе младе; Знамо још само да је живот цео Илузија дуга сећања и наде.