Stihovi / Sima Pandurović

- ИЛУЗИЈЕ СЕЋАЊА И НАДЕ 39

У ПРОЛАЗУ ЈУЧЕ..

У пролазу јуче, кроз сјајну дворану,

Крај мене, с човеком — ја га не знам ко је Ледена лица ко пбд онај што је,

Ти ми лагано, као узгред, шану:

(Глас ти се једва од галаме чуо)

„Мој љубавник. Он је човек честит, добар..

Глас музике неке јечао је тмуо.

„А ја га волим; Ја морам с њиме ићи, видиш, ево...“

Глумац је неки у дворници пев'о; Жагор живота таласа се свуда, Радости, бола, а не зна се куда.

„Да с тобом шетам волела бих више, Ал ти са својом дамом ићи мораш..

Глас мртвачких звона све тише и тише, Напољу, где киша полагано пада, Звонио је гласом којим откуцава Дубока поноћ сред сановна јава.

„Ал' ја сам ипак задовољна када

У вече, све кад сном мртвачким спава, Извадит могу с болом срце своје

Из кога липти крв (пуно је јада);

На њему твој је урезан лик.

И тада плачем, и радост ме дивља