Što da se radi?

koje se upušta, tako su opasne za njen karakter, tako teške za njeno srce, a ipak su efektne, svečane, nipošto neobične. Vidite li, da se to ne može savjetovati u današnjim prilikama,

— Dabome, no upravo stoga je naš život loš, -

— Svakako. U tom se slažemo. — Što je to? Da ne govorimo o tom, kako je to, vra8 bi znao što, sa strane općenitog shvaćanja, no kakav to smisao i u pogledu ličnih odnošaja? Muž govori: »sumnjam da ćete mi vi biti dobrom ženom,« a djevojka odgovara: >ne, molim zaprosite moju ruku,« Čudnovato! Ili je to možda drugačije, Može biti govori muž: »o tom, da ću ja biti s vama srećan, ne treba ni govoriti, no budite vi oprezni kod izbora. Izabrali ste, ali ja vas molim, da mislite i opet mislite. To je važna stvar. Nemojte ni meni vjerovati bez da me strogo ispitate, i ako vas ja silno ljubim«. Možda djevojka odvraća: »druže moj, vidim, da mislite o meni, ne o sebi. Istina je mi smo bijedne, varaju nas, vode nas sa zatvorenim očima, no za mene se ne trebate bojati: mene ne ćete prevariti. Moja je sreća sigurna. Kao što se vi ne bojite za sebe, tako se ni ja ne bojim za sebe.,«

| — Čudi me jedno, — reče Beaumont slijedećega dana, kad su i opet šetali po sobama; u jednoj je sjedio Polozov — da uz takove uvjete ipak postoje srećni brakovi.

— Vi govorite takovim tonom, kao da vam je žao, što postoje, odgovori smijući se Katarina Vasiljevna. Ona se sad često smije tihim, ali ve· selim smijehom,

510