Straža

С гзча 2

С Т Р А Ж А

Ррсј 280

кнћа ја у име своје и у име иравиичког удружења, као његов председник, дубоко у-

ће међу првнма бити одлико* ван н унапређен мајор Свет. Ђукић.

цвељеној породици овако Јавно ;азјављујем искрено сауче шће у њеној големој тузи са непрежаљеним супругом и оцем; наше правништво и наша још доста сиромашна правна књижевност губе у покојнику једнога од својих најспремни« јих и највиђенијих вредставнпка и од веома плоднвх првокласних литерзрних радника а такви се велики и осетни губитци веома споро и тешко накнођују. Нека је Андри лака ерпска земља и светао спомен, ■'чр му већ на жалост није ч уђено да доживи кона* чан тријумф и васкрс нашега племена. Гага Г еришћ. * (Колико је широка срца и уздигнут над ибичним ситним страстима г. Гершићможесе оценити по томе, што он посвећује Андри ЂорђеЕићу овакав леп панегирик и ако је познато, да је пок. Андра као министар иросвете имао тако мало пажње према своме бившем професору, да га је као ректора вел. школе по зивао на одговор због тога, што није хтео да казни ђаке. који су Пашићу у пожаревачком затвору честигали нову годину. а нарочито и због тога, што је Гершић и у т о доба отворено исповедио своје русофилство, одлазио у руско посланство и руски му посланнк долазио у пзсетуитд. И после позивања на одговор Андра је најзад Гершића збацио с рскторства и ни крива ии дужна ставио у пеасију и тако одузео Великој Школи једнога од најбољнх ирофесора. И Гершаћ то све заборавља и одаје хвалу покојнику; то је у нас, који смо злопамтила и тешко прашгамо ^оњења и увреде, свакако велика реткост.

— Наш извештај Ниш.. 24. окт. , У министарству војном ра* ди се енергично на унапређењу и одликовању официра. Ваш дописник је сазнао да

РАБОШ — Густав Голија Појео је два — сомуна, Олег дошо’ до Земуна Густав Голија

Стоји Србија На обати бујне Саве, Бујне Саве, ал’ крваве. АрВвн.

Букурпит , 25. окт. По једној | депеши, к^ја је стигла преко Бечч, немачки цар је напустао главни 1 штаб и отпутовао је у Ке* нигсберг. Овом напуштању главнвг штаба придаје се велика знзчај

ШЏ Н

— Долазак у Солун Солун, 25. окт. Овде се чине увеличо прапреме за дочек Браће Векдтона. У владајућим круговима у Атина придају велики политички значај овоме доласку.

Пусте жеље Пориз , 16. окт. „Дељи Њус* дознаје из Верлина, преко Копенхагена, да је цар Врљем категорлчки наредио, да се освоји француско присганиште Кале, па мз колико жртава то стало. Зато Немца покушавчју свом силом да разбиј) отпор савезнвка у северној Француској а на белгијској граници. Ова најновија Виљемова фангазија стала је његову војску већ огромних жртава, Против ње успешно оперише сва белгиска војска; заједно са енгле* ским и индиским трупама и француско лево крило. Сви су изгледи, да ће и овај Виљемов план претрпети фијаско, као и план о заузећу Париза, а нарочито Нансија, где је Виљем својим очима гледао пораз своје војске на челу које је мислио ући у варош.

Париз , 25. окт. Према вестима које овамо сгижу, бечкп листови доносе. да ће генерач Ауфенберг по стати главни команданг Босне на место генерала Поћорека.

Конференција са румунским државиицима. Букурешт 25. окт. (Јон) Оаамо се већ неколико д ј .нч бави угледни српски државник и бнвши министар Ђорђе Генчић. Г. Ђ. Генчић је са нчјугледнијим румунскиа државницама одржао неколико важних кон ференција. У добрс информисаним круговима се доводн у везу са најновијим обртом у догађајнмз и држањем Ру* муније.

Нт I №нв - Повратак г. Радева Букурзтт, 25. окт. С. Радев, бугарски посла* ник на Букурешком двору, повратио се из Софије, где је био отпутовао ради внггрукција. Одмах по своме псвратку. Радев је посетио мннистра председника г. Браткјана.

Отварање парламента Петроград 25. окт. Отварање енглеског парлчмента утврђено је за 11. новембар (по нов.) Влада је већ спремила потребне зак. предлоге које ће изнети пред парламенат. Међу првим предлознма бвће о* влашћење за зајам од 500 милвона фунти стерл&нга.

Сутра „Стража" доноси „ЈУРИШ НИ МДННОВСМ ШЕНУ“

фЕД>ТОН У комском фургоху Од СтапаКа до Бсограда Мислио сам и ја о седењу али не баш толико колико су даме мислиле. Ја сам би > бацио око на цегере г-ђе Дане и г-ђе Матилде. Па као велим њима: седите ви а ја ћу да чувам цегере колко да се не изгубе. Отуд, одовуд' што рекли напш, оклевамо мало, па и ми седосмо на под, један поред другога. Истина имало је прашине с прста, али ништа не мари. Ја сам сео између цегера и г-ђе Дане, оно ниЈе баш због кајмака или свињске шницле, него знатеко: :”*о да ми је ту да царим очи. Јаој, мајко! Тек шго смо сели, а оно аоче кољица (буве да дејствују! Ја мислим ни кајвећи швапски јуриш на Церу ннје бао раван овоме. То

само гамиже као рој. Е, рекох г-ђици Мкла ако сзд останем жив, живећу сто година! А зашто? литала ме је она. Како зашто? Коњица врши јуриш по моме телу! — Море добро је, кад нема само пешака! (вашака)добаци један артиљерац војник. Да би мало утешили себе Белије отпочеода пева песму: Ти си Даро испеглала блузу Па се млада шећеш по Бирцузу Наравно ја сам одмах мислао на цегер па сам одмах на исти глас клепао стихове: Госпа Дама спремила ракије Али *ј/ јоште да се пије _ЈБеЛи (е, певао даљс: Ајд. да звезде бројимо а ја сам додавао* Лепа Дано цегере отвори Да ракнја мало прогсвори. Изгледа да сам овим стихом успео. Г-ђа Дана је пружила и стакло с ракијом и чашицу и све нас редом мало освежила. И тако сам ја за сва-

ки хранљиви артикал клепао стихоае. Очи су ти ко у виле крвсне Шницле свињске изврсно су масне То је било за шницлу а за јабуке: А јабука као ти румена Треба до сад да је поједена После смо певали за кај* мак. а оно остало, све док нисмо унигатили. Док смо ми опако лепо певали и забављали се у коњском фургону, до* тле су се два војника свађала у вагону. Један је од ових сељак по занимању а други је грађанин. Обојица су негде позадини, у ладовини. Сељак је пребацивао ћифтама, како не иду у рат док се ггџа свуда виђа па и на Мачковом Камену, дотле ви ћифте шеткате се по Београду И за нас сад нема места у вагану, љутио се сељак. Пз ако ти наје право ти води жељезнлцу на Торлак нека јој опале 25 по туру, добацио му

Промене у Бугарској — Одступање Радославова Софија, 25 октобра. Рат руско турски издзвао је овде велике промене у политичкој ситуацији. У р>едовима свију политичких странака осећа се покрет против данашње владе и њеног »неутралног* држзњв. Ових дана одржапе се абор свију опозициоНчХ страиака, на којој ће се осудити држање владе. У дворскчм круговима се јавно говори како предстоји одступање кабинета др. Радославова, У истим круговима, кружи глас, да је престолонаследиик Борис, успео да придобије храља за своје политичко гледиште. Као најозбиљнији кандидат за шефа вове владе спомиње се Људсканов, бивши минисгар, који је познат као један од највећих русофила. Као министар иностраних дела дошао би г. М. Маџаров,пссланик у Петрограду. Генерал Ратко — Повратак иа старо место СОФИЈА, 25. октобра. К«ко вест о одступањ/ даиашњег Радославовљевог Кабииета узнма све шире размере, в како се о одступању говори као о свршеиој ствари, почело се је говорити и о великим променама међу руским заступницима на европским дворовнма. Међу првима биће смењена посланицн у Берлину, Бечу и Цариграду. Г. Маџарова, који је најозбиљннји кандидат за министра иностранвх дела, заменуо бн генерал Ратко, који би у том случају напустио свој положзј у руској војсцн. Савет — Под председништвом султана Царигрод, 25. октобра Пед председништвоа Султана одржана је минисгарска седнипа на којој се решавало о одговору на енглеско*француску ноту, поводом напада турске флоте на руске варо* ши, Кругови блиски Порти држе да ће одговор бати задовољавајући, и да ће доћи до мирног решења руско-турског сукоба. Овој седници присуствовао је и престолонаследник Јусуф Изедин и председници Парламенга и Сената. — Код великог везира и Т»лат-беја Одмах пссле седнице, великог везира и Т^лат-беја посетили су немачки посланик барон Взнгенхајм и аустроугарски посланнк, маркиз |Палавичини. Турски државнпцч су са њима дуго конферисали. Побуна у Прагу — Сукоб измеЈјју војника и грађана Букурешт, 20 октобра, Између војске, која се налази у Прагу и нерасељеног грађанства дошло је до туча, у:лед терора, који врши војска. Услед овога дошло је до оштрог сукоба између врховне команде и команданта трупа у Прагу. Говори се да ће командант бити смењен.

је ћифтз, -и сеља се ућута. После су опет споразумели и певали су заједно. А ми? бејасмо сустали и од певања и од јела, на се мн прућисмо као рибе на под. Али смо оредходно подметнули хартиЈУ У кестЈ чаршава и онда легли. Али куд се може заспати коњица јуриша сваки час, један наслонио главу на леђа другог комшије, другв оает, легао ми на ноге, трећи ме боде главом у рам а , што наравно исто то и јз чиним Куњали смо та^о један сат па ог.ет устадосмо, певамо играмо фтге, оно .ј ао боли ме срце,“ ал’ оћеш! таман дође на мене ред, јер ј а сам бао „цвет“ боца, па неког 5олело срце за боцом, и тек што рекох: јао! а оно један трећопозивац што чува пругу бабну каменицом 0 ваг0н . дум! Шта ти је? БиЈе геџа камеиицом у вагон и вели: е бре немој Д Ј

лармаш вође! Почеше сви да протествују али онзј се већ изгубио. Ми продужисмо игру и даље само што смо после играли у место цвећа, поште. Па некако сваки је најволео да буде Драч у Албанији тамо код Есад Паше, јер је он сад наш највећи пријатељ, али ја сам то прва изабрао, за сваку са* гурност да кидам тамо. Са исаресованим капутита, фиксованим рукама, црае као угљен а тако исто и\д и п е с гужваном физиономијом» стиглисмо у последњу стациау. Иа доачидерској чесми смо се умили и освежили. И тако смо ми путовали у коњском фургону али је било занвмљиво. Првтшита на „Страж*“ стаја једг •■*