Straža
БОО! 230
С Т Р А Ж А
Стоа’*° 3
СВЕТЕ ЖРТВЕ Резервнн сешадијски капетани II класе: Атанасије А. Јовановвћ и Милутин Крњајић, резервни пешадијски поручници: Атанасије В Поповић и Стојан Д. Стојановић и резерзни пешадијски потпоручник Менахем П. Гедаља погинули су/ Пешадијски капетан II класе Сава П. Пстровић погинуо је. Пешад. потпоручнчк Радован Ранковић и артилеријски потпоручвио Љубомир А. Зафироваћ умрли су од згдобијених ранЈ. Резервни капетани II класе: Ђорђе Стојановић а Витомир М. Милаћевић, резервни пешадијска поручнгк Драгомир Вучићевић и резервни пешадијски потпоручници: Светомир јЂурвћ и Драгиша С Милановић погинули су. ђожјз кззхз Репријатељ је пробио на једном небрањеном месту у нашу земљу и почео да руши и пљачча као какав вандал Све на што год Је наилазио у свом поманном јурењу предавао је огњу и мзчу. Јурећи са својим војннцима један капеган стиже у једно оближње село, и ту се заустава пред црквом, пред ко* јом је стајао свештеник. — Са звоника ове цркве вршеиа осматрзњз, викао је горопадни капетан И та осматрања, вршио си ти, попе. Свештеник, сасоим мирно и хладнокрвно, покуша да опорекне ово тврђење туђинчево. Али све му је било узалуд. Капетав га, тако рећи, није хтео ни слушати, и већ је, уместо сваког објзшњења, био издао заоовест да овога бож* јег слугу пушкарају. — На губилиште! викну капетан. Ну, баш у том тренутку 1 , пред њих двојипу, на извесном одстојању, удари граната и подиже читзв слој земље којч их засу. — Једва сам дошао к себл, причао нам је овај свештеник, кад смо мало затим ми наишли, од силног потреса и од земље која ме је била свега затрпала; али кад гам се прибрао и погледао око себе, спазао сам на велвко своје чудо, да предзмном лежи онај капетан. Глгвт му је била раз мрскана, у десној руци држао је исукану сабљу. Изгледа да је тачно пао у оном тревутку, кад је зазануо да комзнДУЈе да ме пушкзрају. — За тренут ока заборавво сал све шта се збило. Приђем мртвом капетану, и »скрено се помолим Богу за спас његове грешне душе. — А што то да радиш? запита га неко од нас. , — Па такви смо ми! И ако је био мој грешник нека Бјг услаши моју мо.титву, и нека опрости његовој грешној души Рашкичка » 'жша _^Моли се сваки онај који би знао “ шта о Момчилу Миловановићу Подофицирске Школе, да 'ку Л. Костићу, Кнез б" 19.
ШЦЕ
Како настаје зима г ранији хладни дани уверавају да ће бити јака, сви Београђани појурили су да у своја склоништа однесу чегатоплијег. Сад ни „Н“ вагон није довољан и при доцнијим поруџбинама Жељевничка Дирекција имаће ово у виду. У фургону којим сам ја путовао „поред више од 32 војника" било је и 50—бОкојекаквих бала, пакета и кутија. До мене један џак па коме изазивачки црним словима стоји: „Не дирај!* Уз џак војник с пушко*!. Вероватно каква лозерљива акта. Како сам се зачудио кад је случајно један паланачки трговац који робу кудљену у Београду носи као „топло одело," сео на овај џак а џак сасвим пропао. Војник брекће од љутине јер, није шала, он спроводи зимске шешире жени једнога потпуков* ника!
I
Иитерпекацф на Министра
Социјалистички посланици упушли су интерпелацију на г. Мчнвстра Привреде са девет разних питања, која се своде на то, да се у свему олакша живот становнацима, тражећв измеђ осталога и то: да се предузму мере да поједина /■ еста и крајевв не оскудевају у животним намнр ницам, докле их у другим крајевима ииа у толикој мерв да могу послужити за попуњ^вање потреба и онамо где се оскудица оцртава. Кокзрде и илјкаче Услед тога што многа злоупотребљавзју ношење кокарде на шајкачама или офлцирским капзма, па чак поједини толико дагехо иду да на шајкачама и у опште војначтим капама носе кокзрде на које Само Држаани - указни чиновница носе, 1 ,ојне власти ће сваког дакрог самозваног чи* нбвника, Нзјстрожије кажЊЗ* вати. А не би било згорега, да и оне шајкачаше, шго се шећу по Беогрзду, а нису нигде на војној дужности, виасти у Бесграду мало пропусте кр з своје руке. ДршаБКИ буџл 38 1915 год. Државнн буџет баће подзесен Народној Скупштини на одобрење. То Јте у ствари бити неизмењен буџет за 1914 год. Измена ће бита само у фкнансиском захонукоји вде у* буџет. Те ће измене поглавито садржавати овлашће* ње Влгди да може трошити и мимо прописа закона о државном Рачуноводству. Из бвоградш оншгш Јуче после подве одржана је седница општанског одбора на којој је г. Ђока Несто* ровић преседник београдске општине реферисао детаљно одбог -ицима о зајму Беог; дске Општине учињеном код К Бзнке и Упра г е Фондова. После оћога иззршена је подела становништва које при* ма општанску помоћ на сиро* тињске реоне ради лакшег, бржег и сигуриијег контролисања. па је решено да оп-
штински одборници сами коктролишу већ раздате листе. Рањен гуслар Народни гуслар, Перун Перуновић рањен је на „Еминовим Водама*‘ и лечи се у Крушевачкој резервној болници. Великом патриоти же* лвмо да што пре ' , извиди ране љуте. Кншмв приког Кнегиња и кнез Алексије К?рађорђевић прилсжили су, преко г. Н. Пашића, Председника Мивистарског Саве* та, десет хиљада динара „Срп* скоч Црвеном Крсту.“ Г. Пашаћ је топло захвалио плекенитим и родољубивим дародавцима на тако веј-цки прилог.
вукла из његових кршева овамо, у питомину. Али, тешко да их неће будак и крчевина отерати натраг, у њихове кршеве, као што згодно рече један трговац, мештанин.. Интересантно је напоменути да се овамо, више пута, доста јасно осећа бомбардовање Котора француском опсадном артиљеријом.
Иначе, живот, рад и тгг -вина тече својнм редовним током; а дн се на другом крају наше Отаџбине води крвави рат, зна се ов мо само из новина... Матроваца, октобра 1914. С. Сп.
Из Галиције
јјшшке
СТАН са три Слегантно намештене собе издаје се одмах. За услове обратити се уредништву овог листа. ЂАК — гимназиста VIII разр радо би ступио као писар или помоћник при каквом надлештву или какаом приватном послу за скромну иаграду. Јавити се уредништву под знаком Ж. М.
№
Под Заечаиом — Бајрааа — Бегумцп — Бомбардовам>е Котора. Под поноситим градом Заечаном, на висоравну пуном прироаних лепога, лежи Митрввица, кроз коју хучно протиче бистри Ибар. Први утисак, када се у ову баву варош уђе, јединствен је. И човек, ма како да је нерасположен, мора осећати нарочиту драж, нарочиту радост... Бајрам је. На свима турским радњама спуштени су ћепенци а на доксатима исгих, пвред каве и дувана, седе Турци обучени у свечано рухо са нозим чалмама и фесоћимл на главл. Кроз одваљене комаде решегака на прлзорима турских кућа, провирују накинђурене главе лепих була које чудно бацају своје страсне; логледе на улицу. жив^. слободу... Далеко тамо, на другом крају •ароаи, под страћарама подигн\ т тии на с:мој обали Ибрз, чује се свирка зурли и лупа бубњева; то' се у циганској махзли веселе фараоиови потомци, славећи свој божић Преко лепог, стабилно израђеног моста на Ибру улази се у „варош преко Ибра* која почиње широком улицом „Краља Петра* украшеном, са обе стране, лепим и солидно израђеним кућама. При крају ове лепе улице, која је пуна од Турака напушгених кућа, виде се, махом женска лица необична за ову варош. Њихово: „клањам се“ и „службеница" објашњава пролазиику да та лица припадају добеглицама из нашег китњасгог Срема, која нађоше уточишта чак овамо, на другом крају наше лепе Огаџбине. Добро им је. Општина им ставга на расположење празне турске куће, свакодневно добијају дрва, брашно и остале намирнице потребне за живот. Лено уређена болница пуна је наших рањеника који су, благодарећи доброј нези и правилном лечењу, скоро сви на путу оздрављења. Смртних случајева није никако било. И овде има повећи број заробљеника, који се корисно употребљују на разне радове око уређења вароши. Хране се и чувају добро, те су веома задовољни својом судбином. Кроз варош се виђају многи Црногорци, досељеници, које је жудња за благодетима којом обилује ова лепа земља нзша, до-
— Страховит пораз Аустријанаца. ПЕТРОГРАД, 24. октобра. Глас о поновном заузећу Јарослава од стране Руса с игао је у ЛавЈво 23 ов. м. у вече. Руси су заробила 5.000 људи. У последње време Аустријанца, и дању и ноћу предузимају огорчене каааде и отварају паклену артиљераску ватру по чему се суди, да чине последњи и нат* човечански нааоо. Сад се Аустријанци боре повлачећи се дуж реке Сан. Ова је битка узела тако велаке размере, да се 1 <анон<да чује на неколико десетина врста у наоколо, Зиатне аустриске снаге покушавале су да спречу прелаз Руса Слизу Монасгирмека али су се Руси ииак одржали. јавл>а се да је аустриска; аотиљерија разрушила дворад кнеза ЧарторишкбГ близу Лезашона, у коме је била и_то раска књажница, која {? рва упроаашћена. ПЕТРОГРАД, 24. окт. —■ Огорчене борбе на реци Сану и на југу од Пшемисла, које су трајале више од тра н?деље завршене су 23. о. м. општим повлачењем Аустрајанаца. У очи 23. о. м , Аустријанци су покушгли ггослед* | њим напздом, да одбију наше трупе, које су пролазиле Сан. ! 20. октобра око 1 сахата ноћу иепријатељ је нападао на 1 аротегнугом фронту прелззећи у офанзиву, у узастоаним |и густим масамг, али је свуда бао одбијен са сгромним губитцима. 23. октобра у вече неаријатељске колоне крену се од Сана у правцу превоја Дукла кроз Карпате. На југу од Пшемисла непрзјатељ се такође труди да свуда напустн борбену линију, али ми га енергично гонимо на целом фронту. Премештање главних снзга аустраске војске са Сана. последица је победоносне борбе започете крајем сеатембра којој је првобитнл циљ био, да одбије офанзизу аустроиемачке војске против Варшаве и Ивангорода. Почетком октобра каше су се трупе бориле на фронту лтгачком 500 врста, поименце пак: у околани Взршаве, Којинци, Пшемасла и Черновица, Око 7. октобра успели смо да задобијемо одлучни усаех против Немаца на левој обали Висле у пределу око Варшаве, т.ј. на десном крилу нашега општег стратегисксг фронтз. Цчљ наше потоње офанзизе у севернам крајевима фронта био је, да иотучемо непријатеља, који је покуша-* вао да се задржи на обалама Висле и Сана. У борбама изиеђу 10 и 14 октобра сломила смо отпор аустро-вемачке војске, која са упорно тукла у пределима Кознаци и Ив л Н''орда и која је била азложена опасности, да Оуде Одбачена прекб рбке Пилице. Ова се вој-^ ска пбвлбчи г°ћ>ена нашим трупама. Од 15. до 20. бктббра, Савладали смо отпор и непријртеље у пр?делу Нова Александрија-Сандомир, а 23. октобра главна сиага аустриске војске у Галицији, приморана је да се повлачи. Зл 18 дана имали смо успеха на фронту од 500врста,* нл којем смо сзомиш отпор непријатељев, који је уопштем повлачењу. За ову победу дугујемо непзмерној мидоста Б > жијој, којом је наградао надчовечанских хероизам наших дивавх ратника, сз којама се Русија с правом поноси. Ова победа допушга нашим трупама да приђу остварењу нових задатака, које предочава нова периода рата.
Са Кавказа
ПЕТРОГРАД, 25. окт. Врховнз команда на Кавказу објављује овај коминике: 23 октобра наје било никакве значајније акције. ЈПукови курда нотпомогнути пешадиским пуковима низамским, који покушаше офанзиву у пределу северо-источно од Каракилисе били су одбијенк прегрпевши велике губВтке. Руси настзвљају да гоне потучене трупе турско-курдске у долинама Пасине, Днјадине и Бајазета, које су заузеле наше трупе. Трупе турско-курдске делимично су уаиштене, а делимично растеране. НА ЈАГОДЊИ. БОРАЊИ и ГУЧЕВУ Ваљево, 25 октобра У току 23 октобра на Јагодњи, Борањи и Гучево водиле су се само артиљеријске борбе. ОКО ШАПЦА Непријатељ је покушао напад на наше положаје југо-источно од Шапца, али је са огромним губитцима одби|ен.