Straža

Слрана 2

С Т Р А Ж А

Број Р306

Како је у Кракову — Из писма Једног аустриског официра —

— — — Кад је ведро готово преко целогдана над Краковом круже ратни аероплана. Кад је први пут једног јутра.заокружионад тврђавом аероплан људи су се слетили на улицу и [гледали у њега као у какво чудовиште. Но монотоно зујање строја већ после некплико дана није изазивало више тако особиту пажњу у грађанству. Прва аероплан, који је летео над тврђавом сматран је за непријатељски и са краковских утврђења загрме и су топови а кад су грађани чули пуцњаву од које су се прозори потресли, премрли су од страха, држећи, да су из висине са аероплаеа бамбе баченеу град. Данас управо жо подне појавило се над градом неколико аероплана ксјн су доста дуго кружили. Потјто се опет чула ужасна грмљавина топова, грађ г -нство је поверовало да су то руски, Ме ђутим, више је но сигурн > да су наши. Као и ире десет дзна, тако се и данас сакупила повећа гомила на брежуљку Салвагор, јер се ту најјасније чује ток борбе. Уз пут су се причале стрлшне ириче о Козацима и њих вј и зве^ствима. Та:<о на 14 кп-! ло»етара иссцед краковских зидова похватали су сеља..е, кгји су билииз-^шли ван града послом. Коззци су их све исекли. Код Биржановије ухватила једна козачка изеид иица неколико сељака и стаде их испитирати, куда је прошла АјС ријСка војск 1 за Краково. Пошто сељзци нису хтели рећи то су их козаци својим копљима »оубијали. 0 овим случајевима неарестано се у Кракову говори и нико с- 1 не усуђује да се удаљи влн градских зидова. Кад смо приспели на Салнатор у висини с у кружила три героплана. Један иза лругог као птице селице ле-

КРАКОВО, 11 дец. тели суЈаероплани, а ми њих о* до*до радознало посматрасмо. За све време док смо мотрили лет аероптана над Краковом појединачно су грмели са североисточне стране тегаки топови. Од њилОве силне гр.мљавине окна су почела да испадају. То су тако зваии моторни т' пови. Па ипак иако см ) у рату, иако се око нас наллзи кепри* јатељ ми ипак у Кракову про* водимо нормалан живот. Идего у позЈриште, биоскопе, лед и многе друге забаве. Школе раде. На Универзитету је пре неколико данз је* дзн промовисан за доктора права. Наравно да се ипзк осећа разлика између време« на мира и садашњзх бурних дана. Али то се у осталом осећа јамачво свугдг... — —-

Мица М. Печеничић налази се жива и здрава са својом породицом, сасганомДушанова улица број 94. Ната Косте Јовановића са ћеркама: Гином, Кајом и ћојаном. Коста С. Петровак служ. Народ Бзнке са х.еном и троје деце. Поцерска бр. 19. Димитрије Михајловић са супругом. Радивој Јосимчевић са породицом. Љубиша Костандиновић из Волујца Космајска 10.

ОШШ! $Ш 1 Маливоје Јованопић, писар општине београдске, стар 39 година. Остаиио за собом жену и новорођенче од два дана. Владимир Глишић служчтељ Теразијске Основне Школе стар 40 год, оставио жену и сестру.

Епиграм Над су дот.ш у Београд, Са поносом свуда јуре; И гледају дело своје, — 1\шевине сд — „ културеУ 'Б-ца.

№№ ОШН На дан годишњаг вонена Живојин Р. Мићонић трг. из Београда дао је 10 дана* ра пр.слога за Београдску смротињу на дан гоцкшњег по* мена св^ме брату пок. Јовици Р. Мићоввћу — пушкару Војно-Техничког Завода. 3 Нека је вечан помен пок. Мићовићу. „Руски Цар“ Ресторација и пивница ,Ру* ски Цар л отворена је и ако је ово отворање скопчано незгодама. Г. Влајко Радовић постарао се за добро пиће, јепо и услугу те ће публика као и пре бити увек добро услужена. Пам Моли се она г-ђа код које је Драгољуб Савић досе лио кућне ствари да се картом јави Драгољубовом оцу Савићу Босанска улица 12. Из општнка Београдсне Јуче је одбор Општине Беогрздске одржао своју одборску седницу на којој је решавано о чисто адми истративној политици Општи* не Београдске.

Г. Ђока Лазаревић геоме* тер Опшгине Београдске верио се са г-цом Олгом Сто* јановић из Пожаревца. Бора Паучка геометер Општннг Беогрздске верио се са г-цом Ангелином Сергфимовић из Скопља. Честитамг!

КОЛОНИЈАЛНА РАДЊА №Ц01КМ » ПШИНМ

пре*.о пута Народне Бтнке створена је. 1 -з

фЕД>ТОН

9! Ш)ШН Све горе и гор;. А чему сам бољем могао и да се на» дам од Аустријанаца. Да су они добри седели би тамо код своје куће или би у најмању руку бранили Галицију Карпате или Пешту. Не треба им Галиција, Буковина и Пешта него пош^и људи у пљаччу код нас. Претресају подруме куће и лагуме, траже комите а налазе жене за силовзње и боду очи на сликама и иконама Није ник^кв I чудт што смо се крили где смо знали и имали места за то. 29 Новембра, кад су се у непосредној блвзини Београда чули пуцњв српских топова и кркљање српских бр-

зометги, ја сам се еазкуисао у кокошарник. Тога двна су Аустријанци отворено бежали и спасавалв оно што се од коморе могло сп>сити. Како је тај кокошарник био окренут ка Сави то сам, и ако не баш тако радо - - гледао у Саву и на њој спазим 4 понгонска моста с леве етраие 2 с десне стране као и неколико шлепова. На мостовима се заглавила војска, комора, фијгкери и кола са пљзчканим стваримз, они су ту пљачку на* звали контрибуцијом. Ово знам отуда, што се ондашњи председник београдске општине жалио команданту места а с вај је одговорио да је то ратна контрибуција. За то што сам се ја бојао да и мене не уврсте у ратну контрибуцију евакуи* сао с ;м се у кокошарник. Интересантно је знати како с м ја одлучивао кога дана

и где ћу Кг д стан( ва ги. Ис- 1»ао сгм неко1Ико хартицз и на онцма исписао реч : .0 џак ?4“, „Канал 25 ', ,,Та* ван 26“, , Сламар: ца 27‘, ..Кохошарник 28 и 29“. По том сам спустио у капу про мућкао и извлачио Н 1 лутрију место становања. Тако сам извукао 28 и с9 кокошарник и ту сам се „на:танио“. Ча совник м ! није требао јер су певци унск .бјављи али кукурикоњем пон јН и зору. За лепршају прво крчлима, зба ц.> по иеколико ..пешака 1 * (в<.шију) на мене — незвзноггоста, па о ма сакукуричу. Ваљада због тогз, што сам им б -;о непознат, по свуноћ су ми изјављива е неповерење на тај начин што су кокотале, и рогушиле се Кад |е мало више захрчим оне опет какоћу кго да би ме хтеле да опомену на с.иа сност „стратегиског" пол< жаја. И тако су ми оне но-

Застувник влшшка и одговорни уреднвк Добривој Миладиновић Мачванска зо

Јш 11ВР1К111УПТ КРАЉ. СРП. Општкна града Бпограда Администрат. оделење 21—X!. 1914

ДОЗВОЛА Суд Општине града Београда дозвољава Госп Исидору Николићу, одборнику ове општине, да може у свако деба отићи свом дому ради својим послова. Умољавај/ се полициске власти да именовану не чине никакве сметње већ у случају нужде помоћ му укажу. Председник Коста Поповић Г иг ТгеЈе Ве\\'е^ип& 1 п Ве1§гас1 КII С Н Т N К А к. к. Е1арепзизБоп хи Ве1^гас! * Колико су Аустријанци изгубили главу најбоље сведочи овај докуменат. Горе у заглављу се хаже Краљ. Срп. Оаштина Града Београда а доле Царско-Краљгвсча аустроугаргка војна станица у Београду, Они нису имали времена ни да прочитају речи изнад штамбчља, јер заиста ко лики су велика угурсузи нарочито њихов виртоуз са вешзл 1 К^хинка не би ставчо потпис испод таквог стила. По томе се види да су они непрестано мислили на бегство а никако на ма какав рад и *постојаност у Београду. Једини им је циљ био да што пре охладе чуства. Али кад Бог хоће неког да казни он му прво одузме памет. Тако је са Аустријанцима поступао Српски Бог.

1т ПЕТРОГРАД. 10 деиембра. Из главног стана јг.вљају да се око Краковл води већ неколико дана упорна борба. На линаји Прашниц—ТЈешанов Аустријанци су били принуђ ни да се повуку са тешким губитцима. На фронту Хов - Ловиц зодила се борба између наших и германских трупа дан и једну ноћ, када се непријатељ повукао са тешким губвтцима. Јужно од Кракова по сле страшне борбг успеди смо да заробимо 4000 х^љадр н пријатељских војника, 7 митраље^а и 4 топа.

У Грацу Под претседништгом Фрање ЈосифЈ Одржана је тајна министарс<а седница, на којој је граф Стеван Тиса, који се пре не олико дана вратио из глзвног немагког стана, реферисао о стању на ееверном војиппу као и болесги цар? Внље м а ЖЈ - —■ -1— 1

ћу сигнализ фале кок )ћањем. Али и то нису хтеле бесп 1 атно да чи! е већ су ми оста>љале мираз. Преко данз, било ми је л *кше јер су ме „шл. ф ко л ге рано ујутру напуштале и ја снм тада мога > по нешто да заоележим у свом дневиику. Тек што сам почео да хвгга« комбинаиију о чему да пиш:м, управо штада заб ,Ј лежи ', почеше да фшучу куршуму око куће. Нски пијтнч мацарски војници, спазилч кокошку на врх куће па је гађ (ју. Срећа одл те онл кокошка с тог крова на други н они престадоше с паљбом иначе д> су пр >дужи/ и даље, ја б.<х учинио оно што мала деца учине кад се постиде. Мал > затим почеше да крстаре аустриске гатроле, па се на ђавола све врзмају око мене и мога стаиа. Прођоше водећи са собом неколичо

цигана свирача са чубуре а овт, да би иоказале колико се плаше од њих, свирају леому : „видиш мати пролазе С 01 дати“. Аустријанци се смеју као веле: свирајте, свирај те, имаће кад и да кукате. А а па мислим у себи: не изл зи им на очи иначе одмах ће бити: „чиђен за Ђенгеш у ингернирунг". Видим ја да пролазе сол дјТ 1 али ми се не силази са чандије. Пешаци и коњаница, врши јуриш по моме телу али ја куражиом Нутим у кс* К( л ш»рНАку мислећи: ствари дај> м али кокошарннк никако ни за живу главу, добар је то „декунг". Прођоше они ја пр ђе мени и четрдесет д» >а! Сутрадан сам се ски|нуо очистио и пресвукао и том приликом променим опет стан.

Фтампа Драг. Грсгорића — Космајска бр.