Straža

БрОц о!2

БЕОГРАЛ ПЕТАК 19 ДЕЦЕМБРА 1914

. ак редакцвје ■ адм*н. Чомајска ул. бр. 22.

1МП се дају у адмммст - Цеиа утарђева —

Јгвлаћена се пвсма »с 1 ..вмају. Рукопвев се ве вракају. I јсм, рукопвсе, вовац Ј! е остало што се одвоои а; лпст, слатв власииштву листа

ОЛО^ОДОУМг- О^гаИ ЈАВНОГ МИ? 1Ј/нрИг»/к

ЛЕФОН УРЕДНИШТВА 109?

Излази сваки дан у 6 ч, пре подне

Годкна IV

Адреса аа телеграме: .СТРАЖА« - БЕОГРАД Претплата за Србнју на пошти: на годииу дмн. 12.„ шест месеци „ 6.„ три месеца „ 3,„ један месец „ 1.Претплатава иностранство ГЈ иа пошти: Г> на годнву дин. 30.„ шест месеци „ 15,„ три месеца „ 7.50

ТРЛРФОН П1ТАМГ1АРИЈЕ 1092

Италија против Турске ИШеЛНЈЗ свуд! У Јк|ј8ЈУ БУКУРЕШТ, 16. д цембра. У овдашњим дипломатским круговима озбиљно су забринути због турско талијанског конфликта, који прети да сваки час пређе уоружан сукоб. ,>Румунска Независност“ сазнаје да је овај сукоб потекао услед турске агитације међу Муслиманима у Триполису. Талијанска влада преко свога посланика у Цариграду предала је великом везиру оштру ноту. Међутим, одговором портином, талиђшска влада није ни мало задовољна и спремила је и другу, још оштрију ногу. Овај сукоб изазтао је забринутост и у Берлину, и немачки посланик у Цариграду добио је наредбу лично од цара да изјави порти, даје нужно, да порта задовољи сваки захтев Италије, како ова небиступила у акцију против Турске, ато би значило против Тројног Савеза, који у овај мах представљају Немачка, Аустрија и Турска. Но како је порт* немаћна да утиче на агнтаторе у Трипориеу, у руиунеким круговима верују да ће Цтадија етупити у акцију. аЈЈЈЈ-__1_ И1 . 1 .1М .1- -Ј ^ ■■■■ '."Лј '__ЈЈ_ЕЈ_ ■

Лумп дует Фр ања и Виље^

Олмах у почетку раа у европско) јавности повела се препирка око тога: ко)е виновник аа рат, којм је оГ5убео целу Европу, и које морални кривац што сваког дана безброј људских жртава пада на бојном пољу. Ко треба да подиесе одговорност за кл^ње и убијање, за рушење културиих тековина! — Узвики вали су Немци и Аустријанци. И, после као да су чистији од Дсвнце и наивнији од ја гњета, бацади су сву одговорњст на Србију. Русију и њикове савезнике. Међутим, није требало мно го времеи«, па да се увиди да је писиње швапске штампе Једна ординариа лаж. Објављујући рат Србији, аустријски монарх је у својо) наредби војсци објавио како хоће да ссвети смрт оресго лонћследника и његове супруге, Фрање Фердвнавда и

Софије Хоенберг. А цар Виљем, у престоиој беседи наводгћи и;ту лаж, бгцајући тешке оптужбе против Србије рекао је: п крв мога љубленог и искреног пр ијатеља вапи/а за осветом. И ја се не бих смео назваги Немцем и не манким царем нада не би припомоеао да се Србија, то бунтовничко и разбојничко плсме уни/ити!" Међут* м, лаж 1 ових круниганих лажов* би>е су кратког века. Прво Ђиолити са својим саопштењима у парламевту, а затгм еиглеска влада у својој белој књиаи, збрисали су ове лажи. Из изјаве Ђиолитија види се, да је Аустрија им?ла намеру ла Србију одмах по Букурешии м Мг-ру нападне. "У својој књиза, паг, британска вл?да је потрла све лажи које је избацио цар Ви љем протиз Србије. Брптанска

влада је својим докумест$>ма Ј угврдила, да је инциденат са Србијом бно само Један повод за рат са Русијом који је Немачка тако дуг I желелз. После ових вначајних открића европска јавност је начисто које кривац, и ко има аа поднесе одговорност за о*ај стоашан рат, који је орогутао бсзброј људских жрта* ва и који је уништко толике културне тековине човечанс ва. Лумп дует, који нредставља|у бечки ћесар н берлински кајзер треОа стазити на оптуженичку клупу да оаговарају за гвоја кед-'ла. Лукавство, непоштење, удаје и женидбе, непоштовање, гажење најсвечанијих за*летава н надутост, то су одлике Немаца. Али и њима се примиче последњи час, који ће их једном за свагда урнвсати и збрисати са кзрте Европе и културне г ' в р де оС . лободити од једне тешке напасти. Пршша и „Отражу 44 стаје један длнар нзсет

Каћуна Врњци 4-ХН 1914 г.

о

СРПСКИ ВОЈНИК

Српеки војник реч је врло проста била, Док његова крвца није се пролила; И док није зп спас отаџбине пао, И оружје своје славом ув«:Нчао. С*д се диве онн који нису знали, Да се могу борит’ и иароди мали; За спас своје земљ«, и за свога краља, Борити се с’ вечим само како ваља. Малл наоод |есте, али духа има, Јуначко му срце бије у грудима; Лако сноси увек све тешкоће рата, Без роптања пада, брат до свога брата. Умор не осећа, јер се за спас бори, У срцу му плам<*н од љубави гори; Љубав за Словене, и за свога краља, Бори се да нме своје не укзља. Још док се увенча сг гобедом новом, Вековн ће причат’ о народу овом; И сам неиовјатељ, кога сада б 1 ју; Прнзнаће да иашу велику Србију, Свш синови њечш поштују и воле И да бол њен свију подједнако боле. И зато ће ова наша општа мати, Свих синова име слатом оковатв; И целим ће светом речи да се вију: п Да Бог чува увек велику Србију!**

*