Straža

А

СТРАЖА

Впој 313

г.

2

Критично стан»е /\Ј Недеља 16

( 2 ) Два, три пута сам прочнтао извештај врхввне команде а затим сам се бацио на кар> ту Србије; која је била раши оена преко стола и пажљиво сам тражио места назначена у извгштају врховне комаиде. Бно сам дубоко задубљен у разматрању карте кад ме трже куцање посде ксг у редакцију уђе један жандарм. Носио је хитно писмо из Управе Града. да се изврши мала коре.чтура у извештају. Погрешно је стављено Рудовица, већ је требало сгавити Дудовица. „Ако уродништво ово не поправа, Управа ће забрачити лист!“ гласио је завршетак писма. Ни ја, а можда ни сам управник града нисмо знали да ће мо кроз три сата бити принуђени да напустммо наш лепи Београд. Лисг је завршен и радаици су отишли својим кудама. К?ко је време бало мочарно реших се да останем у редакцији. Боље спавати и на тврдом редакциском канабету но мћи до куће. Покушао сам да чвтам ге да тиме растерам мору која ме мучила. Али све узаман. И нехотице поглед ми је падао на мапу са пободеним заставицама, које су показивале наш и аустријске положаје. Али нека ме вртоглавица обузела, када видим до кле је све непријатељ дошао. Готово трећина Србије, старих грзкицз, била је у непријатељским рукама. А Београа, леи и бео као лзбуд а горд као какав принц из бзјке ћути и гледа гата се око њега одигравз. До јуче, прекјуче снивз > сам ружичасто, Дунавгке границе, обн шљено царство, неизмерну срећу. А данас, данас сам тако изнурен малаксао а почео сам већ да очајам. Опружио сам се на канабе, јер о каксом лежању не може да буде ни речи. Онако извзљен мисли и на наше јадне нојнике. Како ли је њима. Збијени у ровов:, киша их бије и пробија одело кваси кожу и иде чак до сржи. Мрак, трулеж и влага, их ала су страшне ствари.

нов. по подне ковали и чекамо наредбу за одступање. Здраво! Здраво! — и његов прав втјни стас изгуби се у цону ноћ. Легао сам понова а мислим о тајни што ми је он открио. Дзкле, да се одступа. Њсам могао никако у то да верујем иато сам предосећао неканву велику несрећу.

Преговори Између Србије и Бугарске \ Журнзл де Балкан објавио је једно писмо свог специјзл нога дописника из Бугарске писмо на које је редакција о* братила нарочиту пажњу У томе допису говори се о односама Бугарске према поједннам бал^знским државама, и што се тиче Србије. коресподент чини ове неколике ингересантне и каргктеристичне изјаве: „Међутим, док са Грчком, којом паметно управља одлични државник г. Веницелос, ииамо наду да ће ствари кроз кратко време поћи добро. дотле констатујемо са жизим жељама да непопустљивосг Србије није на своме месту (ип рои бер1асее). Срећом, није изгубљена нада да ћемо и на тој страни видети уређене ствара, благодарећи са ветима прнјзгеља који знају добро од колике је важности задовољити Бугарску." Шта ли се то трзжи од Србије те ;е она толико непопустљива? И који су то при јатељи којииа је много стало до тога да зздоаоље Бугарску?

уГусшријакцп о Србији

ИЗ БУГАРСКЕ — Траже смањивање цивилиста. СОФИЈА, 17. дец. Парламентарна Групааграраца поднела је Собрању законски предлог, да се цавилисте коаља Фердинанда смањи са 200.000 франака, Као разлог за ово, агрзрци то наводе очајно стање у коме

Из бечке „Н. С. Пресе *

О походу на Србију саоп штзва „берлинер Тагблат": Мучно ратовање је у Србији. Пртеви су разорена и колебе дзју бедно склоннште уморчим војницимз. Непреки дн тереи се пење, кад се з*алази у Србију. Нападач непрестано иде уз брег, где се браниоци повлачена све ваше позиције, које им припремају постепено њихови рођени се* љани. И сунце имају Срби на свој )ј страни, јер је много светлије према западу и б >ље се види и пуца кад се имз сунце зз собом. Ипа:; су аустро-угарске тру* пе са полотом савладзле све тешкоће и продрле до Крлгујевца(?) Ширење фронтч до Београда подстржло је Србе на један послсдњи подвиг. Све снаге, са свих страна ску аљене, бачене су против Аустријанаца на њчхово десно крило исаод Београда: и из Македоније, и са бугарске граниие, трећи познв ?од пе* десегогодишњака и нових рсгрута испод двадесет година. Тако |е дошло до евакуисања Србзје, овде онде уз тешке битке у повлачењу, али без великих губитака, о који ма Срби јзвљају. Судбнна Србије решава се у Пољској. У походу на Србију уложено је само толико снага, које су биле довољне да се покаже, да лшнархијз и поред великог борењз ка асточном фронту изак има војску и за Србију.“ * * * Горње редове извадили смо из бечке „Нове Ошбодне Пресе“ и они пајбоље илуструју шта се и како мисли у Аустрији и Немачкој п -сле стр ховитог пораза ћесарове војске у Србији.

Наша победа

Извештај »Руског Слова"

се данас и Бугарска и бугарОпет куцање и ја се дижем ске финансчје налазе. са канабета, прилазим вра- ненађење сусрећем се са „р“ ЈШаипсшарска крш јатељем, са којим се нисам о*„ „ давно видео. Он је пезеппн«Д'Р Радославов одступа

резервнн| наредник. Дошао је у варош ј да «упи неке ситнице, па се и задржао. — Све једно, ако не суде баш у осам биће у једанаест. Седимо око стола и гледако у ману. Он ми својам стручним знањем објашњава нешто. Ја се правим да га слушам. Међутим, моје су мисли тако далеко. Попили смо и чај и он се спрема даиде. | Као најозбиљнији кандидат Прв растанку стегао му руку!за наследника др. Радославојаче и снажнвје но што то и ва спомиње се Генадијев, шеф највећи и најприснији прија- Стамбуловиста. тељ чини и вели ми: буди ми приправан на све. Ми смо спа-;

СОФИјА, 17. дец. У круговчма блиским в'<ади говори се да ћедр Радославов да одступи са целим својим кабинетом са управе земље Као разлог за демиснју његовог кабинета наводи се неспоразум св круном. Краљ Фердинанд је већ почео да позива шефове партија у двор.

Ружица жена Радојка Обра довића, жена жандармериског нареднича. Савка жена, Вилимона Којовипа. Апкл жена Мих. Радојко* вића. Станојка Поповић удова из Балкенскс улице. Маца Гавриловић радница, женског рада из браничевске улице. Ђ:жа Костурић са женом Љубицом и ћерком Маром. Бошко Вукићеаић са породицом старом мајком, две сестре и две снаје. Катица Здравковић са помоћником. Мзнасије Јакковић са женом и Неркама. Сава јовановић са женом Милевом из Војводе Добрњца улице. Милева Косанић са децом: ћерка Љубица и Јулка, син Љубомир.

^ Московско „Руско Слово" објављује чвај чланак: „Беснримеран кораз аустријске војс(-е на реци Колубари поста < је готов потпуио уништење аустријск^х пукова, бллгодарећи енергич ном гоњењу које је предводио краљевић Александар са свим жфом младости. Генерал Ауфенберг, са непојамном упораошћу спас*вајући свој глас хрзброг ратника и одличног стрзтега, <токушавао је да се брани на положајима испред Београда већ пошто су Срби поново отели Шабац и на гај нкчин притесни ли Аустријанпе ка Сави. Такав начин оперисања аустри!ског генералз морао је бити узрок последње катастрофе. На висовима Аоале Аустријанци су благ >времеио, одмзх ао уласку у Београд, наме стили јзк< утврђењз, огр^ђе на неколиким редовимажице и фугасима. На овој позицији Аусгри’анци су сковцентрисачи је.тан и по корпус. Али ништа н„-:је могло одолети на* .»ету победонссних српских пуковз. По неким извештајима Ср5и С\г обишли аустријско десно крило и појавили се непријатељу у позадинн, одсекавши га од Беогрзда. Олкољени са трч стране, Аустријанци су у дивљем бег-ј стзу јурнули мостовима на’ Дунаву. где их је погинуло небројеио мноштво. Судећи према подацима плслешумадијске битке и гоњења Аустрнјзнзна из Србмје, ози су иадали преко 60.000 рањенчх и мртвих, г општи с\ им гу(ици до 120.000 људи. Такз су Аустријанпи у Једној бигки изгубили пола своје јужне војске. Губитци у материјалу огромни су, Ос.м ззплењенчх топова и чиграљеза било мх је још које Срб 1 нисуни ио купили. О аоме свелоче оних 19 лафета што су Сцби нашли без топова. Може се рачунатк да је аустријска војска овде нзгубила преко 150 топова ил« о>со половине сво- и зима, која ће јако отежатп је артиљерије. кретање војске преко плзни 1 доцембра, кадз се још на. У сваком глучају, српске вршило гогвење Аустријзнаца трупе поново су прешле на српске трупе заузеде су Бео- територнју Боснг и заузеле град, а сутра-гзн био је све- пограничне тврђаве на левој чани улазак Краља Петра у обали Дрине —Зворник И Вињегову напаћгну престоницу. шеград. Аустриј ^ици ће у сва-

мтгеријалним средствима. У августу и септембру Аусгријанци су се правдзли тиме, д* су били приморзни своје главне снаге да изашљу на важнији фронт. Сада се него.повање мађарске штампе која крави немачки г*авни ста« у нзсилном одвођењу трупа с јужног фрокта у Штезију, гматра као прилично лицемерно. Знатче снаге одво* јене су са српског фронта пошто је аустријски гкнерал* штаб равглзсио по цел >ме свегу сјајне победа над Србима и готово потпуно уништење српже војске. Само се по себи рззумс дз за го* нење остатгка армнје краљевића Александра није било нзрочите потребе за свих шест корпу а, га којима је генерал Ауфенберг отпочео свој поход на Сроију. Стратегнјске последице аустријског цораза до сад се не могу ни ориближао предвидет*. Г1о* С(е надчовечанских нгпада у тронед'љкој ботки, сз брзим маршовима кроз планчне и шуие, српској армији треба ма и краткотра]2Н одмор. Затим, да би се оаерације пре* неле у Мађарску и Хрватску. Србима треба прилично вреиена да чине припреме. На послгтку, пре но што се великим снагама пође против аустријс«.е војеке, која ће се, в .н сумње, образо п ата поново ради заштите јужног фронта, СрЗи ће морати с*ршити са Босном. Велики део првокласне а^ст^нјске војске, (из Босне 15 и 17 корпус) улазчли су у састав војске ко* ја је билз навалила на Србију. Сада. је та армија одсечена од Босне и њени бедни остаци једва се могу употребити при дефанзивн Аустријанацз у анектованим области, ма. Али јг у Боснв осталоосем труоа 16 корпуса, још неких делова пољсквх трупа, вероватио ландштурма, а таклђе и гарнизона по тврђавама. Велико значење имаће

Овог последњег дана у границама Србије није било ни једног оруж,.ног Аусгријанца. Пред голом встином овога пута морала су ућуЈати чзк и пвуморни аустријски извештлчи. Бечки генернлштаб ма да и околишећи, признао је озбиљност аустријског пораз! а штампа је објавила то са великом искреношћу, која јој спужв на част. У истмни, на* дувена Хабсбуршка монархаја обрукала се пред целим светом. Три пута за четври месеца храбра српска војска наносила је жестоке пораае свирепом противнику, који је (ио моћнији и бројем и великим

ком случају имати озбиљно да рачунају са српским наступањем, чвм само Срби добију од савезнвка неопходна т свчана средства, ратни материјал и провијант.

Сви ревизори „Страже“ из унутрашњости треба одмах да измире обрачун за прошли месец (од 1 до 17 новембра) и да изплате ранија своја дуговања.