Straža

'>,р'лт2

С Т Р А Ж А

Број б

далашама од дејство било Т • чртликом вов о један вод ,х брз. метиих ха,л | без с мња проI служнс чао зчштити су метци тадали ае на пет стотина сле V' (олико I! бачгн ч и 1а»-а са нгше страие тај вод против. хау* шј< ее шше 1 ■. свљао. у док је први Дејствов 0 ОСтали гагли су такође на I" г; е смо I оку пусти лв и ллли маао шаше пошто |[ру ГОГ бВЈК . Војн:ши нис^' ик.,л .И1. та чн јело јер труаиа комора не беше још стигла. Док је се стока одмарала N ир е '*ио пред бате* .. у иатрању неприја* Е>ских положаја и ношто је примсћено да е противник јако утврђује па положа1има Црнп Врх, Турски Гроб, Цип В Биљег, т.. ;е кренут један лод нашах топова ка положај Прич > који је имао задатак да туче прот нник: који се утврђује на Ципу и Биљегу. Наоори које смс у овом маршу по оиаком тереву били су на вржунцу и* рице љупске моћн. леовакотеонсог. ладатка која гмо нзвршилв са пуно части. пожртвовања и љубави премг отаџбиви после ошолихо тешких часова проведени у овом даљнои маршу, ја ■ • б/о че снеке (а постанем и г>« ЧСрвина жена Аврама СтеванОвића ] ;дн л* ,ног до»аћина ва Костајника, среза фИКСКОГ к ји поз. напустају:-• Г2 •.••• у, бегајујд оних л • Арнаута ц:го се аот , '■ а јанци по , с Церова I ге. ршити оне чг»!к.‘ т ЈЈе — Да..АЧ ° Т С ( тр 10 крстити. : -«ч»' сс пр * ) те почасти ,. б;. , л еа кум, зли поп се ни* је могао игде у (лизини јер су и 'опови сви на војвнм дужност :ма. Решим се / у.‘ ~ -;м > из I пука 11 ; 'Ојевића ко*

^ гг* гг тПН

ме је паро ија у Сурдулици, а иначе мој добар пријатељ да дете крстимо. Он је то учннио без икаквог устеззња дете смо крстили и ја сам мом кумчету дао име Ратко.

РАБОШ При свом повлачегву из Београда, Аустријанци су са собом повели и јеаан део циганске колоније са Чубуре, онај црни свет што за јевтине паре продаје )евтину уметност. Ма да су сви они врло бедни, и осим голе коже и ћемаиета иемају ништа више, у аустријским званичним билтенима је сигурно стојало „да је у последњим борбама ааробљено иеколико комплетних музика.'

Поновила се опет стара тактика Балплаца: наследника грофа Ерентала нгследио је у спсљној нолитицч барон Буркјан, Мађар. Дов >љно је да се обазоемо само мало у прошлост, па ће нам намзх одједном битн јасно: откула то, да код толиких политичара Бгча, долази на крмилу полигичарПеште.Мађар. Познато је да, кад год је Аустрија запздзла у шкриаац, прави и једини њен ослонац била је Мађарска. Када је, у рату с ТалЦанимз, требало очувзти резомс велике силе и моћ Аустријс, у оном кри тичном тренутку када је изгледало да ће се распасти цела апостолска г<оч-рхија, ступа на позорницу Мађар ка, која се борила за слободу, и уз обећзња Беча, шаље скоје вајбоље хорде противу оних, који су се тзкође бсрили за слободу. Сада, К"да је зз Аустрију дошао још нрптичниј! треаутак, гроф Тпса, политичар тачо плиткоуман и иратковид кај што је био и Кошут, по)азљује се на позорницу Ау стрије као њен заштитник. Са бароном Буријаном, својим пријатељем, гроф Тиса има да изтршитежак задатак. Ргп-)д веаике и до сада моћне монархије треба спречити по св^ку цену, треба сп сти за времеча све што се може спа

сги, и због тога, то нзрочито треба уочнти, барон Буријан, Мађзр, човек јаких политиччих веза, појављује се да еондира земљчиле за спас монархије и, вероватно, за сепаоатан мир Али оно, што има да снађе Аустрију, не може је и нећ*| је мимоићи. Пој вом баронз Буријика биће крај и толико сањаној слободној Мађарској, која изгубивши у овоме рату своје вајбоље синове, има да нзгуби и оно, што ;е до сада имала у Аустрији — прзвласт над остзлим .чароднсстима! с.

!■ 111 — Опет заробљеник Рим, 4 . јан, По једној взсти из Петрограда чувени браниЈ)ац Једрена IЈЦкра паша заробљен је у последњим борбзма на Кавказу. Шукри паша командовао је једним корпусом.

13 — Цртице из тринаесто дневног ронства под Аустријанцима. у,И нега“ ПролазЖи поред Лонаона омаз* м једну групу аустрискчх вој :ика. 0(7равља ш су телефонску мрежу. По крупним плавим очима, плавој коси и тишина пра гаду дмах с м био н.г чист) да су то Чеси. Приступим једном, којиизгледаше да је надзорник, јер ни шта није радио, нећ је пажљиво мотрио нт с стале, који развлаче жицу. Ј 4 змеђу ,мене и њега развио се разговор: — Како је? Ииали чега новог? — Но, пуао ново. Крагу • јевац је пал. А за трн ђен сме у Ниш. А колико има килсмегер до Ниш? — Па тако око три стотине? — То много, ама ми за три ђен сме тамо. Тгм уватиме Петар и го обесиме! У мени је кипело! Да мо

били на заклонитијем месту Ја бих се са њим гушао. О ваки ћутао сам и задовољио сам се тиме што сам шкрипнуо зубима и тешко опсовао Чеха и сву Ческу. — Да, да, мој пан за три ђен сме у Ниш! — продужи даље Чех видећи да је мс ни криво. — За три ђенке одиштгм!

— рекох му! Имаш да почкаш док там дсђеш. Краљ Петар није кргз за овај рат. Ако је сн к^ив, онда је и Фрања крив! — Но, па, кад обесиме Петар, онда ће обесиме и нега! — Е то ти последње ваља — рекол му и удаљих се од његз, јер сзм био већ пао у ■•чи једном њ иховос лајтнанту.

Међу собом }(емачка преша ^усшрпјп

Између Немачке и Аустрије наступала су весма затегнути односи И гначе већ рђаве односе још је јаче по* горшзла оставка графа Берхтолда. Цедо-.упна немачка штаи* па осућује Фрању Ј киф.1 шго је у овтко б рним иозјиљним времжима уважио оставку Берхтолду. ,,Берл>шер Тагеблат“ пишс: — Ост вка графа Берхтолда као и њено уважсње од стране нашег савезника царааустријског за нас је пораж-Евајућ 1. Ако је наш савезник икада у своме животу учинио погреш.чу, то је сада, када је у овим бурним временима допустио да са крме државне оде човек којн је у реткој сагласности радно санашим канцеларом на опште добро целокупног немачког нзрода. Нам?, после ове оставке, која је изнуђена што ми отвореко тврдимо, не остаје ништа друго до да верујемо у оне вести о миру, које су са зааннчног м^ста деманговане. Ми у новом министру баро ;у Буријану не можемл да имамо оно позерење, које смо имали у гр-фу Берхтолду. Ми, тек садз, после његовс одступања видимо са колико се је мука имао ов г ј чо* век оори на положају министра спољнгјх пословз. Дол-зак барону Буријска нз тзко взжзч подож.ј н с плзши н буни, Апи наш еавеЗник V Вечу, нека никада не смвт« е ума, да \е Немачка |ош увек толвко ]ака да прирвди ,још једну 1866 годину!“

ПРВШ Крст вица, опанака, цичела,

моли за поклоне: новаца, душекз, гаћа, чарапа, сламарица. кошуља, јоргака, јастука, поњава, ћилиуа, шаргница, пешкира, марама, назуан\ла и посуђа.

ско дежурство. а С8Д ма до-Јпрг :едник и мајстор Милап, јлега се наслонио на зид по- " г • ' е! вас ! к ** ег - - па тек они да, аде- рв Д .елефона, па и он д " е !а ноћв у та протоворе коју ,а оаа два служитеља седепа ‘ љо зећ мце погрешна кева ј и они' дремзју. Ухватмо лре° ч,мов " с “ вам > з--* то меж, па ми досадно д0 зла 3аШта Т е У Р8војБо1а. а не знам шта прот, и због. чега ј говорио бих. али » ?' смем, 1 слу сља, ј сгр:х ме изл>теће с нај отуд да ; па зл ! Мало ми је ц хлјдно, 1 ■ сум зли сам ва то већ научи ), јер и ми *о,и код куће немам дрна. ’ За* гварају ми се капцч и спава •г>ски, ми се, хтео бих да прилегнс м кафа- чз наслољачу, а огуд ме че > ;| ^ално посмагра јетнасчечпца ПЈ и она ћути. Хоћуда ") се двгием, да је згње«им, ати моја расходовзна етолица жао но крцну, а оба с ужите-ј 41 и «ој колега богобојаж-1 о г р г о ш е се па се ".о и не чу е. Ламта јзсно; — гл.*в.чо је да се не | 'мо по оомрчннг! * - ;ј

■Ч

•љу V. у СОбц ги»' Уа •'■ге је»ећ доц* '■ч», •т 1 А м •„

јкао да морају врата с д Ог л г ј кабинета... .. Лагано и опрезво повма|чи се кроа пукотиае из ка.блнета једча ^ ојенг буба. Втдв ее да је тек доврљилт Јвечеру. А н ја пос/ао кидојвчт, па све вндии и чЦем. Стеницч из стзре н лоњај че, којд је дре.ма^а, иопела |У буву. — Ама зар овт сваке н ћи !Овде? упита бува. — Ја! одговара лакоиски стеница. — Па шта раде? — Бе знам. — Како нс знаш? — Тако, незнам. Питај твоје тамо. -- Пе ззај/ нп очи. —- Пз шта ће свда ови о« дс ? Заљд* због наг. К о * *

;г