Straža

Број 28

БЕОГРАД, СРЕДА 28 ЈАНУАР 1915.

Година V

Гтан РедакциЈе и Админ.: Космајока ул. бр. 22. Огласи се дају у Админ. Цена утврђена.

цеплаћена се писма не прииају. — Рукописи се не не враћаЈу. Писма, рукопиее, нонац н све остало мто се односп иа лист, слати власииштву листа.

СЛОБОДСУМНИ ОРГАН ЈАВИОГ МИШЉГЊА

ТЕЛЕФОИ УРЕДНИШТВ-. 1092

РЈзјцз^ свзки ј’3 н у 6 ч пре појш^.

Адреса ва телеграме: „СТРАЖА" - БЕОГРАД Претплат .1 за Србију на пошти: на годину . . . Дин. 12,„ шестмесецн „ 6.„ три месеца . „ 3.„ једаи месец . „ 1,Иретплата за ниостранство на пошти: на годину . . . Днн. 30.„ шест месеци „ 15.„ три м»сеца . „ 7.50

ТЕЛЕФОН ШТАМПАРИЈЕ 1092

Глад у Немачкој Јд?8*х хзрод шрзжн 9а се пргсшш а рашом. — Јемоисшрадг прошав Хабсбургобзчз. БУКУРЕШТ, 26 јгнуара. У овдашњим дииломатским круговима говори се о глади која је наступила у Немачкој. Један члан букурешког дипломатског тела, који је пре неколико дана дошао из Немачке оцртао је овако пред једним румунским државником стање, које влада у Немачкој: Оскудица у животним намирницама осећа се већ три месеца, али је влада увек до сада успела да са стране увезе потребну количину жита. Међугим, од како је Енгдеска загссподарила морем Не мачка нема одакле да увози и глад је већ закуцала на њена врата и гладан народ тражи да се стане са неоавном борбом из које ће изићи и десетковани и економски сатрвени. Народ за ову несрећу оптужује јавно Аусгрију и Хабсбурговце и на рођен дан царев ја сам био сведок бурних демонстрација против Аустрије. Пред царским двором народ је викао: Доле рат, доле Аустрија. Нека су проклети Хабсбурговци, који нас у рат уведоше!

№ ш III Дгнас се Србија несумњивим и јасним знацима сбележгла као Пијемовт целог срп ског, па и југословенског народа. То :е све више и више опажа. Улога о којој је цело једно столеће сањало, почела се са успехом и сјајно одиграпати. То није једна проста и безначајна Случајност да Србија која је никла у шумздијским шумама и брдииа преузима једну тешсу, деликатну и рк скантну улогу и функцију: да реализује пЈтпуно и дефииитивно ослобођење и уједињење српског, па у даљој ли*ији, и целог југословенског народа.

п IIМ Још, у првом устанку, под вођством Карађорђем, Ср'ија је снажно и очезидно показивала своје тенденције, своју намеру и жељу да постепено мзло по мало, групише иује дини разбацзне и псроб љене српске покрајине у једну јаку и нераздвојну пелину. Још Карзђорђе, дигавши устанзк у Шумадији, покушавао је и показивао всљу да пренесе акцију и у западном и јужном правцу, да јој захвати што је могуће више терена, али недовољна и мала снага устаника и упорна жилавост турска нису давали могућности да се то ошвари. Уста ккци, наишавши на немогућ

ност ширега развијања акпије и задобијања терена, задово љили су се и са скромнијим успесима и почели су енерг ично и интензивно да органвзују и оно мало парче зад )бијене земље, али баш у току организовањи бипи су ометени и сви раније пости гнути резултати изгубљени су и упропашћени под навалом и снажним нападчјем турске силе. Србија је опет постала роб. Али је то било само кратког века Оно што Кара ђорђе и српски јунаци јунаштвом и сгможртвовањем нису успели да одбране и одрже, то је Милош својом дипломатском вештином и окретнотаћу успео поново па створи. Добили смо неку врсту аутон мије, неке привилегије и прана. Затим долгзи једна первода

дугога и напорнога рада нз осигурању и консолидовању задобијених резултата и стечених привилегија. Наша др жава, и ако још примитввна, води једну по карактеру ори ентглску, али ип; ј к корисну и разумну, како спољну гако и унутрашњу иолитику. Радње те политике дај> позитивне и видне резултате. Србија, и ако често спотичући се и излажући опасности своју будућност, па чак и свој опстанак, успела је напослетку аа се одржи и створи и обез беди себи један специјалан и прилично солилан положај на Балкану. Она .. центар око кога се окрећу све поли тичке радње на Балкану, она постаје тежиште целокупне политичке ситуеције на Ближем Истоку. То је нарочито било и оцргавало се за време

нзше аустрофилске политике, док смо пловили у аустријским водама, када је АустриЈа доводила к нама своје врло сиос бне дипломате да би била у стању и могућности да држи све конце своје веома сложене и скривене п литике. И у* тицај аустријске дипломатије развијао се само у том правцу а нашу пажњу скрене са њој непозољног на њој равнодушзн терен, у колеко јој је могао и морао по сили околности бити равнодушак-.. Ова је ргзвијада свој рад у правцу да нас одржава у заслепљености н кратковидости, да не гледамо тамо где су иас дужности и интереси упући* В1ли. Рачунзјући нас увек у сферу својих користи и интереса, она је удешавала да се све ради у духу њених жеља и планова. У томе је пак при-