Straža

Страи^ 4

С Т г А Ж А

| Л • VI АН/

— Цртице из тринаесто дневног рсиства под Аустријанцима. „А где је госпођица?* упи тан ушавП|И у Здрављак. „Отишла у Земун да набави пециво за радњу" одговорише ми. Не потраја ни четврт часа дође госпођица сва задихана и исприча нам ово: Вели, прешла ;е мирно у Земун лађом, пазарила прво пецивс за рздњу па потом отишла себи да набави ципеле. Тек што је почела бирати утрча један човек у радњу и викну: „Пакујте се и бежите, долазе Срби!“ Кад је то чула, уплашила се ада не би нехако остала у Земуну, оставк и ципеле и појЈри ка Дунаву и сре1ом угргби тађу и тако стигне у Бесград. То је било кад се тек почело прикећивати да се они врсћају из Београда а у Зе муну већ је владала панкка.

џмтшшшштштшмтш

т т

1191 ! 9 Ш

Први корак у порок

( 28 )

СКИЦЕ — Одгсвор на бергијево грандиозко кандило Твсј ти је пријатељ причао о колосалном аандилу у московској иркви, нашта мути ниси в^ровао. Ја те пак уверавам да у истој црави постоји тако исто колосално јевгнђеље које не може на дру' ги начин да се чита због дужине редовз, сем свако: Поп јгше на велкком беломј коњу покривеном до земље првенсм ашсм (резуме се ца| бео коњ и црвена аша употребљава се иј верских разлсга) клисгр води ксња по-; ред јевгвђела за улар, а попј јгше и чита. Сзд можешпој« мити колнки је колос то јевгнђеље. Ти са казао да се у глави твога пријатеља налазв самО| зејтин, кад може тако да ла-1 же, а ја велкм: да се у твојој глави ве налази ништа кад и такве истине не верујеш.

II ДЕО ГЛАВА I Нулић се приближује своме циљу Сутра дан Нулић је аутомобилом у свечаном ружу дошао код Невенке и предао јој скупоцени брилвјански прстен, а дак доцније сви београдски листови донелн су вест, да се Нулић верио са Нввенкпм Петроввћевом. Познаници Невенчинихродитељ« као и пријатељи пожелели су младој девојци сваку срећ}. За пријатеље Нулића вест о његовој веридби изазвала је крајње запрепашћење, јер су га они познавали као највећег мI. зу брака. Тај дан проведен је свечано у с.тзну Нулићеве рођаке Тек ско гола ноћи Нулић је напустио стан своје веренице. Но није отишео својој кући. У зору је свратио у један шантан и ту је дочекао зору, а око шест часова сео је у фијакер и са једком евачицом одвезао се у њен стан. И тако је Нулић први дан своје веридбе провео у гоплом загрљају ж--не из полусвета. После три дава Нулић је осетио лаке болове у глави, ватим је добијао чешће грозницу, док после шест недеља један његов колега лекар је константовао, да је млзди веренех ззражен ужасноаз бољ ком — сифилисом. Псшто пото морало Сс лечити и Нулић је узео одсуство. Невенки пак, рекао је к&ко путује званичним послом| и како ће ту прилику да искористи да набаво намештај и спрему потребву јој за свадбу! * * * Кад је Невеива < стала сама она је дуго гледала у прстен који јој је Нулић дао, а којим је у неколико своју суд бину везала за његову. Јадно

девојче. Она нкје могла ни да помиеди да ће јој овај прстен бити узрок, који ће је натерати да буде јавна хен екз; сна кије ни могла себи ни у сну да представи, кзко са дасака мами свет у загрљај, и како за неколико ли нара продаје своје тело. Јадно дете. Она је мислила најбоље Гледајући у прстен, она је себе прекоревала, што још увек воли човека који јој је толико јада зздао. Шго још увек љуби човека, к^ја је у вајггрсм чгсу, кадз се и непријатељу пружа рука и даје помоћ нап/стио и јс ш онако увредио... Па ако га и не волим, ја ћу гз бзр поштовати! — мислила је ова добра душз. — Гледаћу, трудсћу се ма и усиљено да будем весела, радоска, ка«о би ку бар у не-ј колико вратила доброту којом не обасипа.

Ш На иуту Аранђслоз?ц—Тс пола пре два месепа изгуб-^љвиа је )едва велива кутија са с вим стварима: једва^ драп пуплинска таљива, дечиј (роз?) ат;8вно јорг*кче,^ * бо лечији огртач, једн« сукња зелена штсфана 20 ј** дечијвх ксшуљипа, 20 дечијих ч«ргзвца, 10х*љивица^| дечвјшх нввиз. 2 кзпипе свилеие дечвје, ? пзра ципе-^ 0 лица дечијкх, 8 пгловиих хаљиница, дечији веш (ко*^| Ш шулице, бенке, кецељицс), једи.ч драи шустикла, 40 Њ метара веза, једна нова мушема асталска, и још неке^ ситнице. — Моли се она) ко буде нашао, да донесеј^ 0 V радњу НИКОЛЕ РАДОВАНОВИЋА трг. из Аран- 23 ђел' вцв где ће добити награду сд 100 д. 1 3 Д. т Зн

тшт тшжтштшштшшт

УГЈБА Шлеског 1 -ве врете УГЈБА дрвеног - Лигнмта ПРОДАЈЕ НА ВИШЕ И МАЊЕ Обратитп се у радњи Спире Милошевића и Комп. до Народне Бгнке

?ашк1 пошш Радомир Ђ. Вукозић, типограф из Београда, редов VII. пука 1 поаива, нијс се јавио својима од 3 новембра 1914 г. молисесваки онај, ко би ма шта знао о њему,! да о томе кзвести његовог оцг : Ђорђа Вуковића, Ресавска ул. бр. ј 9. — Београд. Молим сваког оног ко би мз штаззао о мојој фамилији’ мајци Јованки Перића и сестри Ивани из Драговца среза мачванског округа подринског да ми јави па адресу: Дра утин Перић, п.-поручник водник X пеш. пука 1-ог позива.

ЊИЖАРА

Београд Краља Милана 70 Има на цродају аелгку котачину најбољег фрагцуског ко* њ-ка и продаЈе иа внше и мгње. Флаша од 7 дсци стаје 8 — дин. Флаша од 1 литра стзје 10 Јганара. 8 — 15

Са болом у души иззештавамо сроднике, пријатеље и ј познанике, да је наш добри и мили иезаборављени син и брат + НОВИЦА М. МАТКОВМЋ кафеџиЈа, обвезннк I. повива прп штабу X. пука Окр. Команде 1преминуо је после кратког али врло тешког боловања 20. јдецембра 1914 год. од тифуса, у Чачку где је и сахрањен. Смрт која немилсстиво коси и оно што по природи још јније за онај други свет, покоси и живот нашег дрзгог нам | Новице, што у најлепшем цвету своје младости 28. год. а | нас остави да з?. њима до века тугујемо. Овом приликом сматрамо за свету дужност изјавити нашу топлу благодарност лекарима чачанске војпе болнице: јг. г. Крстићу, Богдановчћу и Јаковљсвнћу који сав свој труд | уложише те да нам покојникд спасу од те проклете болести ј но Бог и судбина ке даде. Исто тако велаку захвалност дугујемо г. МилануГавриЈловићу, свештгнику из Чачка који опело пад покојником зз- ш врши, као и г-ђи г-цн М. Главинића кз Чачка, г. г. Милу- Цај тину Стругаревићу, Велимиру Лазићу, Љуби Стаменићу, г ђи Даринки и г ци Драги Д. Илића, нашој куми и куму М. Драгутиновићу овдаш. који нзм се у овој превеликој тузи к жалости гађоше помогоше и у нехолико тугу ублажише. Нека је вечита хвала свима онима који нам писмено и ј усмено изјавише саучешће за нашим покојним НовиЦом, његову смрт оплакали су многобројни његови пријатељи дру|гови и иовнаиици а највнше ми ВЕЧИТО ОЖАЛОШЋЕНИ: I Мати Љубица; сестре: Персида и Ната; брат Илија, редов ђачке чете и остала родбина. 124 1-3

ШТАМПАРИЈА г Драг. Грегорића и Друга БЕОГРАД Косма|ска уднцз бр, 22 БЕОГРАД Препоручује се поштованом грађанству аа ивраду сваковрсног штампарсног послакао: часописа, цирнулсра, вињота, свадбених позивнацз, вереничких нарти, посмртних листа Шшаш|шја је схгЈОебеха са хгјшберкфм нобш слобшш, иифша и лпкфма. Штт к I Шш м тш №шш шшж 1 т 0 НН ћ шпк ш № шт ш шш да®и № ШбвешоЈш. т \1 цпок-

ИЗрада је чивта н брва, — Цвна умврена.

’туићик к вл»слика и одговоГћИ уредћМ< АШлаЈГЈл< ћ|,> сГорлвн уг. Г?

Штампа Дцаг, Грегорић« — ћ^>сма;ск« 8^2!