Straža

Стсана 2

С Т Р А Ж А

ћрој 55

цати и на француску владу дг у томе правцу ради кад буде Немачка побеђена. У Србији, као шго смо у почетку овога написа рекли, знало се више о Ервеу од како је почео овај рат. Сад ће он бити потпуно заборав љен после овог плакеног члан ка о Маћедонији. Наше је дубоко уверење да ће овај танго политичар са танго знањем проћи као танго игра. Ниш. Војислав М. Росић

КРОЗ ШИБУ Гззде зрамије

вији и Игалији понуде територијалие ксмпензације, како би их придобиле да и даље остану неутралне.

Пш ПфШ 1» Сшетли прмверн — пали у борби против пегавог тифуса. Д р Фернан Мајвр ■рофесор и лекар за епидсмичне болеети прш неготинској војној болници Негујућн храбре нгшг војннке заразио се пегавим тифусом и умро 18. фебруара у Неготину. Спава му!

Поједи^е газде од кућз, змтворили су чесму и не дају воду својнм кир< јџијамв због тога, шго тобош не илаћгју уредио карвју. Г. Милић Ра довановић професор Универ зитета, затворио је чесму и лишио 12 породица воде господин ]е огишао негде у Прокупље где ужива у зноју свога лица а оставио је сирптињу да се злолати за воду: и то бгш сгд, кад зараза бе снћ и кад се најлпкше бу нарском водом преноси тифус и друге бодештине. Кад већ он као учен човек овакве ћифтарске маазафле рије одиграваг, у иитересу оп штег здравља и спречавања заразе молимо надлежне у прном ргду впштинску власт да воду свуда втвори где станују становници. Власти не смеју да потпомажу свакву радњу појединих ћифта. А г. Радовановићу нека служи на част његова првфесорска титугга кад се већ не свиди да и ва овгкав начин тече капигал. Кшалија пред реШењем — Раздавање аастаа 1 пукоаима на граници. — Наш извештај СОЛУН, 23 фебр. — По једној депеши из Рима, после министарсче конференције под председништвом краљевим, краљ је свима пуковимз, који се налазе на граници раз дао преко нарочитих изаслаиика заставе. У овдашњпм диоломатским круговима ово се тумачв, да Италија стоји пред решењем да уђе у акцију, иротив Ау стрије, да би заштитила своје територи ( алне претензије. ко|е би могле бити угрожеке љом акцијом Србије и Савез НИК 5 јој. ЈСако је у кека!аа» 8 ј ЗојбаФики — Пшсмо „Стражи“ —

|шшх а ђурвјах — Састанан два канцепара. БУКУРЕШТ, 23. фебр. У овдгшњим дипломатским круговима 'гоЕори се да је на састгнку Бетмана и Буријана говореио о акцији, коју би имао ауслро«немачки турски савез да предузме у случају какве акције од стране Итглије. Грчке и Румуније. Са знаје се да је Бетман пред лагао Буријану да се Руму

В. Бечкерек, 17. јан. 1915. Наш спецајални дописник из Солуна п >слао нзм је ово писмо, које је добио од једног Србииа, који всћ неколико година живи у Солуну, као један од угледних тамошњих трговаца. Доносимо следеће писмо, ксје нзјб Љс илуструје стање у к ме се налази каша негдашња В )]водина. Пасмо гласи! Дрчги бр?те Стеване! Јз сам таоје писмо примио, које сам већ 4 месецасчеки

вао. Ти нам пишеш да се за тебе не бринемо, али поред свих нашах брига како можемо да се и о теби не 6ри< немо. Мати је већ малзксала од силне бриге и жалости, те она мисли да и тебе нсће више видети мсћн. Па због тога брате немогу ти описати њено туговање. Ти добро знаш какова је наша мати за својом децом. Како се буде мир утврдио, немој дуље тзмо да останеш, ј р всћ је доста времена протекло како се нисмо видели Промисли само шта је човек овога света — ништа! Овае је сад сав свет у ве ликим бригама и жзлоста овде су мчоги изгину.чи. Миоге су мајке у црно завијено и у жалости. Озде је страшно. Иаш је Бечкерек пун рањеника где год се окренеш све је пуно. Нс-ки без руке, неки без ноге. На велпку жалост многи Срби су затвор ни, и сада ће да буду пушкарани, веле зато: што су говорили против др жав * Сада ћу ти од тих неке описати Немогу ти их све ни описати, но само по неке: Наш поп Жзрко (Стзкић); Жизко Терзин (трговаи); Др. Милош Ђорђевић (адвокат и председник срп. црк. опшг као и Срп. Ба :ке); Сви учи тељи и то: Бугаргки, Попов-ћ, Стефанозић, Вуков и Ан ђелић; Душан Иквћ (берберин). Мпога трговцч, многи попови, који су сада затво рени, говври се да су и оки пресуђени и да ће их пушка* рати (стрељати), кад то буде, ја ћу ти писати Дрзги брате! Милзн је у Галицији, до сада је 7 пута био у ватри, (бојн.ј линији) даље каже како је ужасне муке прегрпио и доживео, да је то пешго стрзшно. Љуто се па< ти и како он (као и сва вој ска) од глади пати, јер војници добијају једну четартину киле леба на дан за јести. Дзље кажг, да има већ 15 недеља како се нису бријали како су иуни вашију и прЉ2ВЧ. Стално се по пољзнама и по шумама налаае. Прошло је већ 4 недеље, оц кзио од Мале писмо нисмо добили и

т. д. Чујемо 0 «де да је и код вас тамо б»на велмка. Одпиши нам да знамо и в тој ве • сти и т. д Сви те грлимо и љубимо. Твој брат Н. Н.

Цркогорски престолзв5Спедннк Цоногорски престолонаслед* ник Данило оболео је и не напушта постељу већ нек^лико дана. Поотављбн Г. Крецуловић, бчв. прак тикант Управе грзда Београда, постављен је за писара моно полског надзорништва у Би тољу. Стрв ДУЖНООТ Г. П. Ч ђевић, бив. комес;-р чукаричке полиаије примио је јуче нову дужност чла на управе града. Државка статишне Државна статистрка, која се до сада налазила у Београду, преселиће се окчх дана V Крагујевац, гдс ће от почети рад. Чиновноци који се налазе на војним дужностимз, боће одмах ос/шбођени и позвати на рад. Јаш једаи гшјија Г. К јић учигељ у Топчидеру, напрзвио се читав кабадахија отишао је у зграду где војници логорују и одузео им 1 е два празна кревета, које он ке може да употреби али из пакости не да ки старерешини, који је од оочетка рата до сад спавао у једиои од ових. Осим тога он се стално издире на војкике и прети им казнама. Молимо надлежне да ову зверку укроте и да осгаве војницима реквириранествари. 20 Д 1 нара кнло нгфталш! Да се ово чудо појавн у Немачкој или у ма којој дру гој држави, цео .свет би се побуаио и линчовао би те људске хијене, који у овом времену, једну ствар која је пре иојаве заразг коштала

1,20 кгр. а сад је продају по 20 дин. кгр! На основу чега, како и кроз шта ови дерикоже тако подижу цену! Да ли се десио какав важан политички и економски преокрет у Србији? Да ли су га сад набавили и морали плаћати довоз превоз и друге трошкове?! Ништа од свега тога! Вбћ једнс ординарно лупешко харање овјг сиротог сгановништва! Ово је срамота и за земљу и за доба у које жизимо! Беогршкн впдовод Јуче је опет у целом Београду било в |де. Бележгмо ову појаву која се сматра за нрло ретку. Преглрд мшцина Јуче је бео! радска полиција у друштву са часницима општине београдске прегледала магацине гросиста у циљу констатсвзња копичине рсбе која се још налази у магацинима. К^жњеми шбш јуче је општкна београдска казнила десеторицу хлсбара, што су продаззли ексик хлеб. Позвзни тиџ Фрзнцуски сликари, аосле рага, прирсд^ће у Паризу, велаку изложбу ратних слика; н <1 којој ће учеств.вати савеснич и сликарн. У том циљу позвати су наши сликари у Париз. Занбмер^вање Цјнозника Јуче је продаван л^бац на Смедеревском Ђерму 0,50 п.д, у Палилули 0,60 а у центоу вароши 0,40. Шго значи да слааа контрола над ови« трговцима што се вогате крвљу радника. Ако општина нема довољно освбља закон 1 ролу нека онда, ирско војних власти, доведе оне одборнике што се с кокзрдама на челу шетају по Нишу. Олптина мора д •. нађу начина да се овој уцени стане ва пут. У цацству рула Ми смо већ ваљда сто пута указивали на оне рупеијазбине у Макензијевој у М >ле-

Јел. Д. Ђ»рђевићева: ЛоздрзВ дтком гробу (Посвета сенч ф Ник. Д. Николића, рез. пешад. капет.) Уздах лахора мајског заниха цвета крина.... И клону круница свежа на своју иевину груд, Док већма олуј лаки расуте мирисне прахе Понесе даљини плавој, да стиша њену жуд. „Ох, небо, скупи зраке,,. о, луно, сјаја свог!“ Увдрхта бели кринак, ко јадни вечити роб, „Даљино плава, брижна!... О, сунце неба мог! Отвори груди своје, ти скриваш један гроб!..,* в Хиљаде смирених душа, хиљаде светих хумни, Спокоја већ калазе у меком крилу мом; Мани се већма, мани!, . О, зашто тол’ко суза?... Охоли Цер се дичи са мртвом страном том!

,,Ал’ понос мој почива и живот мој са њим, Међ' вгчиом страном оном, што чува дива сзог!... О, дајте бићу смрти и прву жељу с тим, Док удес нека иште, јоште живота ког!...

* Залуду бескрајне чежње, залуд и живот тај... „Невини лахоре шумски, понес' и поздрав мој, Ох, реци даљини плавој моју једину вај, За оном цветзсм хумком на мртвој стражи тој!...“

»ЕД?ТОН Др. Арсенов: ? № IВДЈ — И» диевнака једног медијума Иза његових леђз, зачу се тих Дадин глас: »драги Пав ле, донцсим ти кафу. Мири

ће бити жао кад чује да си нећ кафу попио, а синоћ ме је молила да је рано прс будим што нисам ио твојпј из ри°ној наредби смел. учинити “ Да, лрага Дадо, хвала ти. Никога н> треба из сна бу дити, док се сам не пробуди, а најмање Миру, њој је сан неопходно потребан: сан О' крепљава и освежава тело и душу свачију. Молим те Дадо, у осам часова послаћеш ми Ђорђа, Малева је изашла а Павле је пио своју кафу, затим запалио цагарету и лаганим корацима извшао из свога ка бинета и поаова се упутио к' башти. — Јвдан саи Мира се прсбудила. Мирис од ружа који ју је чисто опијао, а који је долазво из непосредне близине њ.нога лицз, није ју је ни мало изне надио. Она дохвати лепе руже и удисаше мирис, а са насмс*

јаних њених усана лете/е су речи! „О мој драги Бато, ја све знам, ја сам све видела, о Боже, како је све то дивно и величанствено било. Горим од нестрпљена, да ти све испричам, док V и је још тако свеже у мојој души.“ Мара устадо из постеље, и сећајући се лика као срна, ведра као сунчев облесак, од поче своје облачење. Дада која је ушла у њену собу, рече јој; Миро, твој Бата је данас необично рано устао, он је већ и кафу попио. А где је Бата? Он је сац мало час отишо у башту. Добро је, ја ћу одмах тамо Стићи, само те молим Дадо, дај ми моје млеко да испијем. У тренутку када је Мира весело улазила у башту, Г1ав ле се налазио иод једном трешњом и са исте откидао зрео и румен плод; спазив’

своју сестру. окрете се и поздрави је си: Добро јутро сестрице моја. ^ Мира је била окићена онр.м јутабњим ружама, кс»је њеном лепом плавсм лину. даваше још њежнији и милији изглед. Полете своме брату и изљуби га. Добро јутоо, слатки бато. Мол -м те, имам да ти одмах испричам нешто, штв ће ге врло интересовати. Двбро Миро. да видим шта је то занимљиво? И иоведе своју сеотру ка плетеиу клуиу, испод саме трешње. Слуша| Бато. ја сам сањала овакав сан; незнам које је доба било, али као рано врло рамо ушла сам у твој кабинет а затим не гаедајући у мене, прошао си и изишао на врата у ходник; ја сам пошла за тобом; ти си се упутио овамо у башту; ја сам дшла узастопце за тобом. Сунцеје тек почело излазитм н румен