Straža

Стсанз 2

С т Р А Ж А

ћрој 62

страних дела је кзвршио промену у Риму. Досадашњи посланик г. Крупенски напустио је Рим а на његово место дошао је г. М. Гирс, бивши посланик у Цариграду. Поводом ове дипломатске промене петроградска Реч доноси чла нак у њему се нзлазе ове значајне речи : Дипломатској промени извршеној у Риму треба придати веома значајан карактер јер је она од превелике значзјности. Треба имати на уму да је Рим дзнзс

постао центар међународне политике и свака промена, која би могла искрснути у спољној политици мора поћи из Рима. Јер не треба сметнути са ума да од даљегдржања зависи и даље држзње Румуније и Бугарсче. Нема спора, да је г. Крупенски споссбан дипломата, али да« нашње прилике гзискивале су да у Риму буде човек теже нолитичке стране, и вла да није погрешнла што је г. Гирса послала у Рим.

Д-р Радославов — Савет у Софији — Наш извештај СОФИЈА, 2. марта. После конференције са д р Радославов^м, крољ Је позвзо на саветовање све ш фове парлзментзрних група. Саветовање је трајало пуна три сахати и шефови су се разкшлн бгз да је постигнут споразум. У опозиционим круговвма се говори, да су краљ и влада били расположени да се политика неутралитета продужи и даље. Међутим шефови опозиције предлагали су да се раскине са досадашњом политиком, која је не само некорисна за Бу гарску, већ уноси и злу крв међу дојучерашње пријатеље бугарског народа, У политичким круговима верује се да ће др. Радославов одступити са целим својим кабинетом. Ненопино речи о овои иореузу око нојег се воде очајне борбе. Ти су форови Седим Бахиер и Кале Султгн. Први лежи на европској страни, и штити улаз Дарданела са европске стране. Друго угврђење Кале Султани налази се приљубљено уз ззијску обалу и служи као заштита утврђењу Чанак Кале. Доцнаје, за време владе Мухамеда IV године 1850 Велики Везир Ахиед подигао је још два фора: Кум Кале и Килид Бахир. После тога настао је цар око подизања ма

лих ф^р -ва и мал^х утврђења. Турци, имајући на уму важнссг Дарцанела, били су озбиљно легли на пзсао око што јачег утврђивања исгог. Народи чија је флота у то време стајала на врхунцу своје моћи, покушавали су више пута да продре у Дарланеле и да Средоземно Море вежу за Црно Море. Бојећи се завојевачких намера Турци су увек напрезали све силе, и увек су успели да омете сва* ку акцију. Па ицак 29 јула 1770 усаео је руски адмирал Елфиастон да са једном ес* калром продре до Кепес Бурунз. Овај смели подвиг руске флоте унео је пангку V кру

гове на Порти, и кад су дошли к себи од изненађења, почели су још жизље, да укрепљују Мореуз, подижући и са једне и са друге стране силне фортице и укрстљења. И од тада па све до т 807 годане, када је у Дарданеле продро енглески адмирзл са јаком флотом, Дарданели су били затворени за Европу Г1а ипзк и поред свега тога успеха фтоте, иако је ова допрла до зидина престонице, није могао да се псжње успех који се у Европи очекив^ И то због тога, што је Тур-ј ска и даље држзла у својим рукама све фсртице Мореуза И од тада па све до данас ни једна сила у Европи није успела да својом флотом продре у дарданелске воде: Блокада од стране Русије год. 1829 сстала је без ика квих повсљних резултата. Блокада талијанска, 1912 такође је била без повољних резултата. Међутим, судећи према до садашњим савезничким услесима, Мореуз ће најдаље до конца овог месеца бати у ру кама Савезника и њихова фло« та закуцаће на врзтима гордога Стамбола, који је до скоро био страх и трепет за мале балканске народе. ГЛАД — Немци су гладни БУКУРЕШТ, 2 марта. Из Берлин! јављају да ни смањивање оброка од 225, на 175 грама није успечо да попргви стање у живоиим нзмирницама. Оскудица угнамирницама је | 0 ш увек тако велика, да задаје бриге владајућим круговима.

установа, па кад њој лежч на срцу сиротво и придављено грађанство од стране несгвесних хлебара, онда зашто се на ово не осврне наше представништво београдске пре стоничке општине. Београдска општина треба да на првом месту снабде брашном св је грађанство, па тек онда хлебгре, који својом шпекулацијом и кајшарлуком удавише^еоградску свротињу, Ви, (ИЈима )е везанз судбина за судбину престенич ког грађанства, ви који данас у опшЈини палите и жзрите пружите могућностисаротном грађанстну да онт пд вас до-

бије бар по један џж брашна, те да се исхрани хлебом, да га сасвим нечовечни хлебари не придаве, јер ва имате више хасне од толике масе грађзнства престонице, него ли од неколико несавесних хтебара, којима је највећа субвенција у земљи дата, јер и у ровове нису упућивани за овг три године но сусе цело то време капигалисали. Дванаести је час куцнуо београдски општинари, сетите се бзр сад св^је дужности, и угледзјте се на Крушевачку Трговачку Банку. Др. Нафталин

— Пшна јз обузела сзе у Цзриграду БУКУРЕШТ, 2. марта. У Цариграду јв завладало стање које је горе но очајно и међу становаЛштвом је овладало незадовољство протиз Н^маца које оптужују као ппвне кривцз за сву ову несрећу. На једној министарској седнчци немЈчки инструктори су трзжили да им се стави на расположење пола милнјуча војнчка, гарантујућа, да ће са тим бројем моћи да успгшно бране Цариград. Међутим, како V влади сасвим друк» ше мисле и како су изгубили свако поверење у даљу отпорну моћ, овај је предлог одбпјен и решено је да се сва војска са европске те риторије пребаци у Мзлу Азију,

ИЗ СРПСКО-АУСТРИСКОГ РАТА

22

— Ненопико речи нашии општинарииа Крушгвачка Трговачка Бан« ка наблвила је четири ваг; на хлебног брашна, које даје прво своме грзђанству па онда хлебарима. Овакав поступак једне Бзн ке је за највећу похвалу тим пре, што је то једна трговачка

Угисци са овог пута, оста I ке у недрима, други везали ће ми целога века у памети марамом о врат, једнч иду на и никад ми неће изчилити из једној ноза а место друге но

сећања, оно шта сам данас зидео. Стотине коља и волова леже на доуму и поред друма мртви и полумртви.

се п > Једну велику тојагу а други иду на ио две штаке, |едне носе на носила, друге у шаторским крилима а треће

Превијалишта и пољске бол-|пргсто носе на рукама и т. д.

нице распустиле своје рањенике и болеснике; поље је прекриљено овог гегуљавог свега, једни хрзмљу, други

У В љеву затекосмо још нешто гор ; колико се год може очима догледати све је притисла бежанија, надожили

једва корачају; једни носе ру ватре и поседали у блато.

ФЕДзТОН

- У МЕНАЖИ —, И<ивот у једној менажи Аустро српски рат је поред осталих ратних појава донео и једну новину кој'’ су прихватили и ревносно је одржавају жењени чиновници, који су стицајем околности морали остати на дужности у Бео граду. Та новиаа зовесе: менажа. Менажа ) спште узевши, врло је добра ствар и има пуно добрих страна. Оно и стнна има и својих рђавих страна али, оне се губе, управо ишчезавају испред ових добрих страна још и због тога, што се налазимо у ратној зони. Лепа је то ствар бити негде члан менаже напр. негде тамо у Новом Селу, Менажа у ствари представља једну груоу, или породгцу без

женедих чланова у породици. Домаћин, у чијој се кућа приређује менажа, зове се менажер, и он има задатак да отиде на пијац да изаб ре месо, зелен и остало што је за (е'ло . отребно. Он араижира јелов ник, наравно по претходном споразуму са ^сталим ччано вима менаже. Од интересовања ће бити да саопшгим програм разговора у Мензжи. Напр. Понедељником се го. вори о томе кака је билавечера у недељу увече. А као облигатно: Гидра редовно представља моменат, када је кидао из Београда, нарочитс се добро опомнње оног мо мента: када је узвикнуо служитељу: „кола ми дотерај или ћу те убити као пса“. Господин Менажер сада Ен« глзз, јер има енглеску капу на глави, он се ухватио сво ме госи за капут. Онако ма ли, здепаст, паоблику четвр

тасте симстрије, у м леним чизмицама а са великом тојагом у руци (као да је негде у Гочи или Златибору, за овцама) довикује своме госи Гидрету: ,,ако нема м'Ста у колима ја ћу на бок ако је и бок ззузет ја ћу натраг на прегачу од фијакера, само ме не остављгј да погинем од Аустријанаца, аман ти па Бог госпон Гидра!" И сзд замислите ову пози туру. Енглез из Магарева или Гоча, седи нттраг на фија* керу, држећи ону тојагу чобанску, воза се џабе, пева песму: и Ми смо деца из Лоњ дона о јест хол рајт! а Тако бар прича онај фијакерист што их је возио. А Гидра, његов госа, седи на задњем седишту у фијакеру и секундира енглезу али чешће преккне енглеза са пчтањем: „да ли може довде граната да добгци. Ужасно се плаши пуцња. Ччм припуца

одмах се панује и тражи од служитеља фијакер да му буде спреман за кидање. Иначе Гкдра је врло јак човек и изгледа овакав: 2 ме тра висек, 92 сантиметра ши рок, обим главе 58 сантиметра, тежак 102 килограма и 20 грамз, управо, пуна кола меса а ни драм памети! Г. казначеј, втло компулентан човек, боји се пуцњаве много али ту своју бојазан грикрива. Он понедеоником после ручка. прича о догађају кпји се одиграо н_ћу између 16 и 17. новембра: кидање из Београда. — Ја сам отишао у „Сзва* начку Касину" билоје9сати и тамо сам хтео да говорам телефонски са НишО||, Кру шевцом, јер нисам веровао гласочима које сам чуо. Стрз шно! Ужасно! Чуо сзм да су Аустријанци ушли у Крагујевац и пресекли пругу код Лапова, незаајући куда да бе«

жим, хтео сам да проверим те вести. Али, на жалост, није више ни било телефонске везе са унутрашњости. И тако се ја евакуишем у једном фијакебу са нашсм г-цом и још двз чиновника. Казначеј прича дајењихов фијакер ишао з> првим фија кером у коме је Гидра био. Фијакерист који јевозиоказначеја, чешће га је опомињао да слЈшају Енглеза из Мага рева, како фино пева Коњи су јурили највећом брзином у галопу, стајања није бало, јер су се бојали да их Аустријанци не присретну негде у путу до Младеновца. Сирома Гидрасавје запенушио и разрогачиО очи од страха једва је чекао да угле а Мдаденовац. — Кад смо стигли у Младеновац, прича казначеј Гидра је био саа здрав, још га је тресла оаа трољетна грозница од силног сграха. Ја му А