Straža
Стравз 2
С 1 Р А Ж А
ћрој*70
дају ништа за српску војску и сиротињу ит.д. ит.д. Међутим, ево да вам наведем један истинит пример, који се десио пред очима то лико Бео(рађана ито о ономе кога данас сви уредници највише напада|у и изобличав а ју _ о Луки Милишићу. Његову су радњу, по удару гран.те у исту, преселили краљевско српски војаици из последње одбране Беогрзда, на колима, такође краљевско српске ксморе и сву превукли у његсву цигљзну где је сада и нађена. Јест, до душе, да је приликом тога спасавања Милишићеве робе погинуо Сретен Калајић, бив. цариник и још један обућар из Скадарлвје, који је оставио шесторо незбр^нуте деце за собом, не узимајући у рачун остале рањене, али је бар роба милионарева спасена и он је том приликом Оио та кође великодушан к свакоме од оних који су робу сааса вали поклонио пс сто грама коњака и по једну пребијену миликерц свећу. Што, пак, и оној двојици погинулих није учинионикак вога поклона није крив Милишмћ; — криви су они шго нису дошли. Па сзд, после свако документованога милосрђа Милишићева, да и даље наиадате њега и његове руфетлије било би испод сваке критике и ја вас моавм да их бар за сада поштедите, јер взљда нећете захтегати да и они чине жртве а 1а г ђа Пеџет и г. Листон. Они нису ни Енглези ни Америкзнци они су већином отуда од Херцеговине и Босне, а за њих је рекао још Турчин: Крк Бошњзк, бир адам. Ћифта.
I цнј ши — Чланан генерапа Шерфиаа ПАРИЗ, 8. марта Генецал Шерфис написао је у ,Еко де Пари“ један чланак о аустро-српским опера цијама, изводећи овг ј закључак: Сад се српска војска од-
мара на'величанственим лоаоровима, али са будним оком она је превила своје ране, прибира снагу 'и врша реорганиззцију. она је готова зз нову битку. Ја маслим да иема ни једне битке која је тако лепа као што је била она на Руднику, ј*ф је била потпуна. Ако и није донела Србији мир, који је не одваја од њених великих савезннка, она је сл8в-?о завршила своје опе рације. Слава и част храброј српској војсаи. Србија МЈже са псносом гледати у сјајну будућност која се отвчра пред њ'ним надањима. „Фигаро' 1 објављује леп чланаколВиктора Берара под насловом „За Србију 1 ', у коме се француска публикж позивз да да прилоге за српске рањ а нике и српску сиротињу.
— Паонд једног Београђаннна Г. Уредниче, И преко лисговз, и преко наредба, ми смо једнако опомињали за частоћу, дезин фекаију и т. д. А шта ће мо да радимо, каца аЈСОлутно нема никог да нам — осмомесечно ђубре из дворвшта изнесе. Апелујте г. Уредниче на надлежне да нам пошаљу кола за изнсшење ђубрета, јер је бар сада — сезона болести. Београђанин.
За наше — Сетмте се и лавова и трећег поаива Не завидим млађим позивима. што се за њих в >дн много већа брига, око набав ке: веша, чарапа, од»ла и других понуда, јер су у њима и наша синови и наша браћа; али тек, падне ми жао, што се за трећи позкв мало више не поведе брига. И трећи позив има сјајних исторнских з»слуга са свога јунаштва у овоме крвавоме рату, 9а дс бро своје огаџбине. Сетите се Варовнице, Космаја, Циганлије и т. д где су јуначке руке трећег позива — нарочито Шумадинии
— голим рукама давили непријатеља и крхали на коленима непријатељско оружје У свима борбама беху то стари лавови, који су превазилазили и првопозивце сво јом храброшћу и страшним налетимч. Трећи позиз највише оску дева у вешу, чзрапама и шајкачама. И друго одело није к свету, но с г : то још и може грпети. Дакле сетите се лавова из трећег позива. Ратник
№ 818№1 — Операцнј« ое инан успешно продужују ПАРИЗ, 8 марта. Лисгови пишу са жаљењем 0 губитку три савезничка бро да у Дарданелимг, додајући, да ннје могућно спровести озакву важну операцију без губитака и да су брод< вн, бу дући старога модела, употребљени само као постамент за артиљерију, јео усавршавања, која су посгигнуте од времена њихова грађења, учинила су да су ови бродови у многом погледу заостали иза мо дерних јединица Отерације се продужују и ус соро ће бити срећно завршене.
- Др. Рвјн -
Овај честити американскк лекар, к< ји је као шеф мисије у Београдском хируршком оделењу пр.овео већ доста дуго времена, предано негујућв наше болне и рањене; па чак и по вароши грађанство, обо лео је. Болест нвје сЈпасна. али се д р Рзјн налази у пО' стељи. Њтга су у племеншом послу ирема нашој отаџбичи дошли да замене г. др. Баг лер и г. др. Керби Смит, лекари американске масије, која је радила у Француској. Нашем добром доктору РајI у, желимо најскоркје оздрављење. 83 ВОВН ВМЈЕМ
(Пажша г. мимшстру финансија) Дошао сам у једно надлежанство које продаје марке и монополисане хартије, да купим један бланкег од 2 дин. па ка<о није имзло бланкета, господин, који врши прздају монополисаних хтртија, место да ме прогокуларно саслушз, на белом табаку утисне мар ку од 2 дин. и без увиђаја садржине овгри, да нема бланкета, кзо с то то прописује чл. 34. закпна о таксама ваљда да би шго јаче доказао своје незнање закона, сн ми је развио читаву теорију да ми докаже: како би гаква његова радња била нека врста нарочитог уверења, за које бих ја треб :0 таксу да платим. Кад сам видео да овај господин и непознајеЈчл. 34 зак. о таксама, отишао сам код старешине надтежанства нада јући се да ће он бзр знати пролисе закона али на моје изненађење овај ми даде исти одговор, само што је овај био још толико љубазан да ме обавести. да у окружиој вароши има бл нкета и да ех тамо могу добити. Ја се у овом моменту сетих неког старог неписменог турско!' ћатиба, коме је дошао један путвик да му визира пасош за Силистрпју, а он грешнтк није умео да напише СилиСтрија. а знао је да напише Силиврија, те се окрете путнику и каже му: молнм те пријатељу да ти напишем Силивријз, па иди у Силиврају а они ће те одатле упушп у Силистрију — а што ће овог путитка пут, пет пута бити дужи. то кишта ие мари, У овом исгом надлежаисгву људи подносе молбе и траже решења по својим споровима и предметима, полажући за ова и таксу, али .тарешина надлежанства, начелник срески, мислећи ваљда, да је нгд* лежанство његов спахи.пуч или су му решења тако „закони та“ да их несме ни да издаје, од молиоца неће да прима ни молбе ии таксе које полажу, нити им решења издаје.
. ФЕЛјТОН
П030РИШТЕ „ЈОАКИМ ВУИЧ“ — Г-ђа Жанна Стон пћка мао Жиилима. Да бацим један летимичвв поглед на ово поворишге, не у улозв судије, већ у улози посматрача, простог гледаопа. Последњих дана, пре но што ће престати да ради, нисмо били задовољни радом ове трупе. Јсш од почетка рата, одласком његовог агилног управника г. Косте Д линија, на војну дужност, ово позориште је много изгубило, јер нико не разуме дух публике у ун) трзшњоств, као он. Оа је, негумњивс, одличан управитељ, и још бољи глумац Он има свој репертоар, који је бриљантан. И одсуство ње«
Гсво створило је празнину, која је осетна. Као „песник" у иЛаворици и про јачком штапу“ он је — ненадмашан; хао „Квазимодо* у „Заонару Богородичне цркве" — недо стижан; носилац главне роле у „Циганину" — незгменљив; и, шта Д 1 ређзм? Тосвззпа ју, који су га гледали. А ко га није гледао, и, ко није уживао у његовој дивној игри? Давала се „Љубав бди ( ' и да није било једине г ђе Жан ке Стокићке, комад би тако ђе пропао. Г ђа Жанка је спасла комад, у колико је то могла она сама, уз веома слабу припомоћ г. Бековића, који је једва нешто дао, да не буде потпуно монотоније. Г-ђа Жаика, поуздаао ступа позорницом, (као код своје куће!) и то са такиом окретношћу, ж вошћу и неизвеш таченошћу, и увек тако успешно, да је заслужна, да се њена игра увек псздрави, као
нешто што се ретхо вића — за ваше овдашње прилике. Јз ћу се увек сећати њене Жиклвне из „Љубав бди,“ и сног њенсг природног смеха, жевог, изразитог, силног и речитог, упућеног на адресу Ернеста, који је, (у љубави, кзд му се она даје сва!) и неодлучан, и неумешан, и толи ко збуљен и сплетен, и тако комично утучен и жалостан, због те свЈЈе урођене нео кретно, — да ]е то нешто фенсмално. Она даје јзсног, брзог и живог колорита свакој својој игра; и, често њене очи и гримасе више говоре... то јест, допуњују писца, у ономе, што није речено Таква је она иу једној својој улсаи у „Чергаштву" од Мирже-а — неззмењива. Је не знам ни једну другу чланицу Нар. Позоришта, која би стала поред ње у том правцу. Мени се чини, да је њена игра плод и:куства њеног живота; ова
одлично познаје свег и дру штва; то је њено преимућство, да је далеко од извештачен ) сти наших свакидањих глуми ца, Те вечери видео сам, из једне упоредне улоге. кују је играла г ђа Павз Слуки, к >колико је недовољно обређе на у уметничком смислу игра г ће Слуке, колико ј' простих гестикулација и мимика, и безизразих, без подлоге ре алне, и тако далеко од природности, игра г ђе Слуке,према игри г ђе Стокићке. Са мо молим, без љутње? У оцени нема ласкања, јер се тра жи вредност, коју тако ретко нализимо. Приказано је и „Васкрсење" (по роману Толстојевом) али без успеха. У улози Каће, г-ђа Слука играла је извешта чено. неприродно, и без најмање студије, нарочито у завршној сцени, кад узкма о тров и умире, била је веома слаба.
О овим и још другим не правилностима овог среског началника ускоро ће се позабавити његов окр. началник и његов мгнистар, гли како овакви постуци штетедржавну касу и г. министар финансија тргбао би да се овим појавама заинтересује јер бар у новим крајевима није мали број чиновника, који ке знају ики нгће да знају закон и која мисле да је закон оно исго шго и његова воља. в. Јоксић.
Народна Скупштина ■ Прва седнииа Нароцне Скупатине одржаће се26 ов. мца. На дневном рсду је, претрес ззконског предлога о реквизецији и одобрење кредига, по разним мини тарским тражењима. Благодарзње у Нишу Данзс, у 11 часовз пре подг:е у нишкој саборној иркви, одржаће се свгчгно благодарење за последњу слазну а значајну иобеду руског оружја — оевојеље Пшемисла. Аутсмобклк и вшт. Материјал Наш дописник ез Солуна, јавља нам, да се тамо већ не* колико дана истоварује велика количина санит. материјала за Србију. Пре два данз, испослато јг за Срби|у 20 аутомобила, велика количина брашна и санитетског матери]ала. Британска мисија Британска мисијз, сд 30 ч г анова, која је већ стигла у Ниш. биће одређена на рад у Врњцама. ведуица општинског одбора Данас по подне, одржаће у сали београдске општине, олштинск« одбор седницу, на којој ће се решавати о поновним пабавкама брашна. Пад Пшамисла к ,,1алитика г ‘ Најзад је и тврђава „Пшемисл“ пала у руке силне руске војске. Ову вест објавили Ст^ри глумац г. Јоца Стојчевић, кад је на два-три дана дошао са положаја, на одсуству, играо је „Дон Цезара од Базана“, са одличним успех м. Био је у два маха и* зазван, и Симпатично поздрављен, као одличан глумаччи ветеран, коме, због заслу<а и пожртвовања, ступимо са поштон. ИгрЈМ његове госпође и његовом, публика је увек задовољна, јер им је и живот: чист, светао, моралан и беспрекоран. Кад ће ово позориште понова почети да радв, не зна се. Неки глумци иду већ за хлебом. Г. г. Срдановић и Златковић већ су отишли за Јагодину, јер тамо позориште већ ради, а кажу, ни|е ни престајало. Толико за сада о овом позоришту. Казао сам истину, јер самЈ кад о њој мислим, ја ум«м леао даговорим. Она је горка, али зало и — лечи, као и сваки медикамент.