Straža

Стоана 2

С Т Р А Ж А

ћрој 78

војног министарства сазнао сам, да је исти господин поднго чак и цеау по којој би лифсровао креч, али тражи да га ослободе војне дужности. Један мој пријатељ, поручник — кречар, са којим сам водио разговор о овоме, вели, да би за државу нај боље и најјефтиније било да реквирира један рингофен и да сама пече креч, јер би је у сопетврној режији спајао 160 по 100 кгр. док г. лиферант тражи 350 по 100 кгр. Каква разлика између г. које хоће да буде лифераит и оних Енглеза и Француза, који нам и капом и шаком дају. Ваш пријатељ

— Пред иеенон првдавннцоа Јесте ли видели кад год у жнвоту, на вашару ону гур њаву и тиску радозналих по сматрача и купаца који од шатре дт шатре промачу и тискају се кроз искупљену масу света не би ли се што пре дочепао онога што жели дз купи. Промичући кроз ону светину доброћудни купац, о стане без рукава или напослетку дође до шатре разби« јене главе. А робу коју жели да купв? Шта бива с њом? Оставља је да и даље стоји на тезги у шатри, ратосиљзјући је се и мола се Богу да изађе жнв на чистину! _ Тако је јуче изгледало на простору пред месном продавницом! Вјјници с положаја, који су послати од својих предпостављених знају, да морају пошто пото да набаве шећер и I а се морају вратити у одређено им време на положај. У тој девизи они се немилостиво гискају међу же< ном и децом, који такође чекају од раног јутра пред вра* тима Главне Државне Продавнице, у тој гурњави неко извуче ударац по носу, или глави, ту се пада у несвест од оне силне гурњаве, ту се гази, псује, виче, дере, *ришти, куне и проклиње да се до неба може чути! Шта је аутсритет полици-

Ске власти према овом свету ко и се 8 месеца злопати по Београду? Сваки мора имати бар једко кило шећера да на случај брлесги можеда задовољи болесника. Нико неће да зка за ред и поредак. Али, овако организЈвана продаја тог за сад најважнијег животнсг артикла и не може имати реда! Зар то није могло да се удеси па да се на пет или шест места по крартовима дродаје? Ми смо о томе у броју од пре два дана писали и тражили да се продаја шећера врши бар на три места: у др' жавној продавници, на Цветном Тргу и на палилулској пијаци. Зар никога нема панетног па да је то још унапред предвидео. Олштина нема довољно локала за то, јер њу је истерала војна власт из своје ро ђене школе, те је морала свој реон да пресељава два пута због тога! Јуче се слегло хиљадама лица на једно месго збогједног кила шгћера, а шта ћесетек радити кад ових десетак хиљада нестане и кад после празника дођу својим кућама из унутра 1 *сњости у Београд још 5 6 хиљада грађана! А шга ће тек бити кад се почну тражити дрва за гориво и друге животне потребе, којих хвала Богу, у Србији има у изебиљу и има се средстава и начана набавити их. Крзљ. Срп. Влада, која води рат, требала је јуче да види и да чује београдско становништво како јој придаје галантне епитете због нехата и небриге њезине око стаоања својих стансвништва. Зашто је Краљ. Вллда до пустила да дсђе дотле да се свет гуша и крвави ни око шта, без нужде! Зар у овој земљи нема збиља никога ко ће се пост;рати за овај напаћени народ, и да му пружа бар колико толико погпоре. Зар је могло да се ангажују 50 вагона за пренлс министарских флтеља истварг, за пренос робе појединих јеврејсках трговаца, а није могло за осам месеца да се снзбде Београд са најнужнијим животнвм потребама!

Рабош

— Утицај рата Рат је до данас показао мили свој утицај. Али, најинтересантнијч је тај утицај код крштене деце, рођених за време рата. Децз рођена у време грм љавине топова, под кишом куршума и граната; не само у Београлу, већ у целој Србији, добијају симболична имена, код којих је основа: рат или мир. Огидите у ма коју цркву, у мз којој вароши; завирите у протоколе крштења деце, па ће те наићи на масу ових имена: Ратко, Ратосав, Рато мир, Ратољуб, Ратисав; Ратпсавз; или Мир<о, Мирољуб, Миросав, Марорад, Мира, Ми росава, ит,д. ит.д. Маздие.

ШШ 011111

, И1атен“ —

— Парисни Од првог момента рата највећи зздаци пртадају великим државама и њиховим ар мијама, што је у ссталом и право. На два фронта боре се милиони у овим всторижим борбама У првим, најтежим недељз' ма рата, капиталну улогу су играли два мала народа, што ће им у време регулисања крајњих рзчуна, допусгити да говоре исто онако високо као н велики народи; ти су наро ди белгиски и српски. Један од њих задржзвајући за тренутак инвазију, као не када Леонида уТермопилима Персијанце, омогућио је Француској војсци да сломије Немачку војску на Марни. Други народ тукући Аустријзнце, који су до садз с те страие највише тучени, ослободио је руске армије ч дао им маха да нанесу удар непријатељу. Обе су државе скупо платиле свој херојизам. Цео сеет зна како је опусгошена Бел гија. Србија мало даља. Рат њен знали сдо само преко билте на. Војска краља Петра никзда није тражила малости Сако је од савезнчка тражи

ла оружје и муницију, средства да настави борбу до опште победе. Службено нисмо ништа знали о великом српском рату Ази ево сад знамо, јер отуда долазе дипаомате и путници: Руси, Енглези и Французи. Вздели су шта је аустриски бес починио по Србији, као и немачки по Белгији. И кад се пом гсли дз је то овој зем љи и трећи рат, питање је каквом је чудном енергијом могао наставити да однесе по беву. Зверства су у Србији вршене много сигтсматичније него у Белгији. У п?т освојених округа трупе Фр/нца Јосифз, ни:у, буквално речс-но, ссгавили ни камена на ј:амену и систематска су одводили у ропство живаљ између 13 и 60 година. Кад је се српска војска вратила, нашла је у рушевинама које су догоревале само ж< не, децу и скоро неспособне. Целе покрајине лкшене су свих средстава и сгановни штва. У српским селима и онима где непријатељ кије био, једва ћете наћи поједног чо века способног да понесе пуш ку. Све је дкгнуто на оружје и војску од 400 хиљада људи било је чудно наоружати и то добро наоружати а такође и хранити и одсвати. Она се тешко храни и \једва сдева, Величансгвених да на на Јадру, Руднику и Бео граду, сељзци угаћама и опанц«ма, победили су одлично одевене трупе Аустро-Угзрске. У тој јуначној држави све се диже на оружје. Ззхваљујући савезницама снз има оружја и муниције, али нема одела и санитарне службе. У једној болници у Скоиљу где је било сто кревета, метнуто је ^триста војника Француски народ у своме рату даје меого и гвојој нојсци и савезницима и Белгијанцима... Срби имају право да претендују на француске симаатије, које већ стичу. У легенди овога рата, која се ствара око нас Срби имају права да добију видно место. Уз јунака краља Алберта иде и стари крзљ Петар, к >га

доносе међу војску и који јој нуди да умре са њом, дајући јој полета. Краљ Алберт и краљ Петар Симболизирају у овомс рату снагу малих народа. Бчли су једзаки и у беди и у јунаштву. Њима се обојици има подједнако захвалити. Варвари — НеореКа на нор< Енглески псштански брод „Фалакс*', који је оутовао у запатну Африку ударен је торпедом у каналу Ла Маншу од једне немзчке подводне лаће Од 260 сссба које су би/енаброду спзсено је само 137. Немци нису ништа предузимали да се несретнежртве спасу и немачка подводна л*ђз правила |е кругове око лађе, која тоне и мрнари са подводне лађе смејали су се беди девљеника

ф№1 — Нови бродови АТИНА, 16 марта. Једзн телеграм из Лондона јавља, да је прзшле недеље извршено соуштање у море једног контра торпиљера, саграђеногу енглеској бродарни ци. Контрз торпиљери „Крит“ и „Хиос’*, који ^у раније пуштени у море биће предати Грчко) 30 априла ове године. Крстарица Пазле Кондуријотис“ биће такође готова у току месеца јуна.

— Свечаиост иа Цетињу —

ЦЕТИЊЕ, 17. марта. Краљ је синоћ даваоудвору сјајну вечеру у част руске победе код Пшемисла. На вечери су била дипломатски представници Русије, Фран цуске, Енглеске и Србије, министри, генерал Јанковић, са српским официрима иа Врховне Команде, официри фр^нцуског деташмана у Цо ној Гори и већи број црногорских војних и грађанс<их

М. М. Николић: ЗБОГДМ!... — Пј»вд подазак у бој Збогом, мила мајко моја, Другој мајци идем ја! Из окриља идем твоја; А где? Отаџбина моја зна! % Отаџбину своју волим Више него друго све. И Вишшега Бога молим За мајчице своје две. Првој мајци ја сам дужан Што живота имам свог; Другој мајци сад сам иужан, Заповеда свети Бог. Ево теби, мајко мила, Ова мала песма сад; Отаџбино, срећна била, Теби дајом живот млад! 1915. год.

ФЕ/БТОН

Из ратиих дана:

- СКИЦА —

— Господине? Ако вас пут нанесе на моју кућу, па ја не будем у њојг а случајно вас моји запитају: „Како је?“ Молим вас, да но обичају не говорите ни мало ни много. ако и ви, онако говорите као и сстали... — Шта? Ва се чудите томе... Не чудите се. Јер, знате ли, шта је било? — Саавам ја тако у јутру, а тек моји улетеше: „Страшно' Страшно! Швапска војска то, па ово, па оно“... Ја се запањих. Та, идите, ко вам је то казао, то је лаж! — А сни у један глас: .Каква лаж?! Баш малочас дође јеДан човек да пита, где

се је доселио његов првјагељ из Б* па каже и прича еве по реду. Каже: „Зло!“ — А он је одјутрос допутовао!" Ја од љутиие хукнух. Лаковерна светина! Идите д-> врага са тим измишљотинама! Обучем се брзо и изађем у варош. Кад тамо, а оно, као што и мислих, све сама лаж. Напротив, ми се одлично боримо и напредујемо, а од о пасности ни трага. Зло је за аустрнску војску, анезанас! — Дакле, извин’те, имао сам само то да вам кажем. Ја не волим и не тражим Прес-Биро, који је неозваничен. Клањам се, јер ево, дошла је једна госпођа, — Шга желите, молим? А, ви сте већ пре пола часа дошли, мило ми је. Чујем, где причате чудне, узбунљиве вести. Шта... ви, одиста ми слите, да је то истина? — Ва рате се, госпођо! Ја сад баш долазим из вароши; вест смо

добили са телефонз. Јуче је наша војска имап сјаЈну победу. Сад ће то и наш ,,Телеграм“ на освови извешгаја Прес-Биро-а, донети. — Извин те, господине, ал’ тако сам ја извештена, тако сам ја дозчала... — Наравно, госпођо, вч сге дознали тако што са сокака. , Прича се“, је л’те? „Рекла казала", је л’те? Ну, хвала лепо! Али, пард/н! 3;што сте ви, у опште дошли овде? Да питате за вашу при>атељицу, која је добегла овде. Па, јесте ли дознали? Јесте... Е, онда није било потребно да причате и остало.. Нико вам то није тражио. Ја у опште не волим бесплатне ПресБиро е, јер то ми узбуни кућу. Госпођо? — Ако вас у будуће пут нанесе на моју кућу, да штогод питаге, (али без ратних ,,вести“!) а ви, молим вас, не говорите много, нарочито не говорите оно, у

шта нисте уверени, и у шта ни сами ве верујете; јер то је, не само кажњиво, већ уноси неспокојство и павику у гра • ђанству... А то, нити нама, нити вама доноси користи... У противном, нећу презати да учииим своју дужност. Збогом, госпођо! — Изоините, имам да радим. Понова вас молим: пазите на ]език? Тек што она оде, дечкодонесе телеграм. »Победе, сраске победе!" — Купих. Хвала Богу, једва једна истинита вест! — И док ја читам наше успехе озвзничене од стране Министарства Унутрашњцх Дела и ПресБиро-а, нагло улете једна |сусетка. — Брука, брука шта причају... Кажу, да ће ''још вечерас непријатељи ући ту и ту... Шта да радимо црнн ми?!! Е, то ми већ прекипе, превише! Та жеитурача ми већ досади. Од како је рат по-