Straža

Сгоана 2

С 1 Р А Ж А

Нрој 86

које је овај одбзр наилззио у својој борби против пљачкаша, не мислими, такође, на овом месту, да кртикујемо рад неких, који су својим положајем били гозвани да потпомогну овај одбор, међутим, они нису ни прстом мрднули; не мислимо, такође, да на овом месту зохвалимо Месни Одбор, чији су чланови из свога џепа плаћали за пренос ре квириране робе, јер се кола ни;у мо ла добити. Све то не мислимо. Све то остављамо за боља времена. Наша је намера да на оном месту скре немо пажњу Управи Града Београда, на једног неваљал ца, на једног несавесника и бездушника хоји својим по квареним месом хоће да трује Свет. Хоћемо на овом месту да првкажемо Димитрија Та* сића, месара у Македонској улици. Јуче је дошла у нашу ргдакцију једна госпсђа, чији је муж на вој! ој дужности, и донела месо које је купила код овог Димитрија Тасића. Иако по пропису ценовнвка на килограм мгса сме да се да цубска највише 100-грам', Он јој је ипак на килограм меса дао 250 грама. Кад му је ова сиротица добгцила да ]е то и сувише, он јој је сасвии хладнокрвно добацио: Па не мораш да купиш. Међутгм, цубок је од пре пет дана и несносно заудара. Против оваквог несавесног рада овог дерикоже, ми мо лимо Управу Града да га узме на одговор, јер ннје право да својим уквареним месом тру је овај свет. НРОТТБУ А ви тако! Никако да нас оставите на миру. Сваког дана о нама пишете! — рече ми један поштар! — Па ја мислим, да ћемо взс тако натерати на савестан рад! — Вараш се! Не познајеш ти нас довољно. Тек сада ће бити неуредности. Него батали ти такво писање, па ок рени снама лепо. Знаш, како ее каже: умиљато јагње две овце сиса! — Дакле то је ваш поштански морал!

— Море, какав морал, какве трице. Остав’се ти тога. Буди паметан, па с нама лепо. Ја ти то пријатељски кажем боље је за тебе! Збиља сви поштари су у праву! помислих у себи и одсх!

[|Ш № — Губитци еиглесне тргоиачне флоте Дељи Телеграф доноси, да губитци, које је у овом рату претрпела енглеска трговачка флота представља 2 194 570 лира стерлинга у бродовимз, а 4.464 617 лира стерлинга у разноврсноврсној рсби.

— На ксточнии позицијана У немачкин владајућим круговима влада негодовање про тив главног стана. Једна виСока политичка личност, која стоји близу канцелара, изјавила је, како канцелар није ни најмање задовољан досадашњим успехим. Немци да нас стоје много горе ноусеп тембру прошле године. М;ђутим, и храна као и нова појачања на измаку су. Владајућл кругови са зебњом чекају дгне којч има да нзсту пе. Велика се нада ползже на овогодишњу бербу кромпира као и на жетву у Руској Пољ ској, коју су Пруси засејали усевима. Међутим, акпије пру* ске војске у Руској Пољској стоје веома рђаво, и постоји уверењ°, да Немци неће дочекати жетву.

— Ратна струја узииа све више маха. Букурешт, 28. марта. Струја, која тражи да се Аустрији објави рзт и да румунскз војскаупздне у Тран силванију, узима све ширг размере. „ВлИгорул" дсноси да је на једном збору у Букурешту, на ксме су присуствовали

најугледнији политичари донета је резолуцијз, да се влада натера, да ступи у акцију, кад већ сама то неће да уради. Веома популарни Н. Филипеску држао је говор који је на учеснике збора учинио си лан утисак* Он је између осталога рекао и ове значајне речи: Ми даље овако не мо жемо Или — нла. Данашњим нашим држањем ми не чинимо услуге ни једној страни пз према тома не можемо да се надамо никаквој награди, а међ/тим, навлачимо на себе гњев. Ја мислим да ћу се са вама сложиги, ако кажем, да је наш пут преко Карпата у Трансилванију. Другог пута нема! —

— Нова иаредба русне владе Петроград, 27. марта Петроградска Телеграфска Агенција јзвљз, да је * инистарски савет унео измену V решењу сд 11. јзнуара 1915 године о питању странаца. Овом изменом свч странцл, — поданици Аустро Угарске, Немачке и Турске, који су словенске или романске народности, могу и даље упражњавати занатске и индустриске радње у Русаји.

1Г3111<Ш1б№ — Ренанш за пад Пшемисла Б/курешт, 27 мерта Немачки фелдмаршал Хинденбург, носи се мишљу да Русима врати жао за срам >ту, због пада Пшеивслз. Како аетроградска „Рјеч“ сазнаге, Хинденбур’’ је изјавио, да ће Пшемисл осветити, и наредио је да се предузму нужне мере, како би могао да поведе што жешћу акцкју против руских трупа. У овдашњим војним круговимз, влгда уверењ°, да претња Хинденбурга није ни мало опасна по руске трупг, пошто су ове увек успеле да рззбију сваии план немачке главне ксманде.

— Предстојећа задаћа Лондонски .Дели Мељ* у уводн м чланку вели, како Ечглеска није нзпрегла све своје силе. Права снага Енглеске има тек сада да се по каже и пео свет биће истовреиено и зачуђзн и задив љен пожртвовањем енгл^ског народз, који не бежи ни од највећчх жотава само да би победили у бзрби за опште добро. (_ве ово што је до са да било, сзе је т » мало, све је то безначајно према ономе штј има да Д'ђе. Ечглеска ће тек сада да дејстеује свом својом снагом.

— Шта траже Бугари, Грци п Руиуми. „Газета да Абзона“ пише: У париским дипломатским круговима увелико се трегира питање о компензацијама које граже Бугари, Грци и Румуни. Бугаритраже: Мгћедонију, Кзвалу, Серез Драму. Солун и Добрзџу; Грш грзже исправку границе преиа Бугар* ској и Србији, »едан део Ар баније, Смирну са округом, Родост и Дедеканез; Румучи ја пак, тражч целу Бесара бију. Ердељ и Буковину! У круговима париске дит ломатије држе да су ови захтева и сувише претерани

Аустрмј 1 Ицн на пољу

Букурешг, 23. марга. Карп, бивши минисгар пред* седник, ш ф бустрофзлске стран е из Румуније по:етио је аустро-угарског посланика и са њчме је дуго конферисао. Оза се посета разно комен тзрише у букурешким поли тичким круговима. И зтересзнтно је, да је одмах после ове посете, Карп у своме органу д гнео весг, како је Филипеску, ;едан од највећих аустрофоба у Румунији, поткупљивзн од Руси;е, да угиче на владу да ова ступи у акцају.

Апсе — Угушиаање ревопуцнонарнах епемената „Политикен“ има извештај из Бечз, да је на неколико местл у монархији избила револуције, које су војском угушене. Велики број најугледнијих гргђана, на којесесумња, да су учествозали у реролуцији ПЈХВзган-з су и затворгви. Међу овима налази се и неколико чоачова парламента из групе социјалиста. У Инсбруку, Прагу и Љуб љзни ухапшени су шефови полиције, јер се и на њ^х суиња да су узела учешћа. М:ђу притворенииз налази се и грзф Розендорн, бивши шефдвзрске тајне полиције.

Из Грчке - Борба И8м:ђу Вениаелоса и владе. СОЛУН, 28 марта. Саор између’ Гунариса и Венизелоса узео је озбиљан каракгер. Покушзј краљ°вдз В:низелоса изчири са Гунарисом пропао је. Вшизелос је ицавио краљу, да он ник а да не мцже дозволити да грчка спољна политика пође оним путем, којим хоће да је повецу Гунарис и његови другови из кабинета. У добросбавештеним круговииа говоре, да је услед овога између краља и ВенИ' зелоса дошло до с шгрих речи. На свечанзј служби у част т остобођгња, Вгнчзелос није присуствовао! Говори се да ће Вгнизелос навустити политику и да ће се пзвући на своје имање које се налази на Криту.

— /атне операцнје т држање неттралнкк држава.—

И једна и друга ратујућа стра а сву су своју пажњу обратиле на држзње нгутоалних држава. Њихова дипломатија успела је из петних жила да ове неутралне државе веже за себе, обећавајући им знатне компензације. Али нзјвећа пзжња обраћа

С. Михајловић: јјол садашкосшп Посвећено Г-ци Јели Милошевићевој Шумори уздах врх замрзлих грана Умрлих душа, и рамзоси причу О страшној )ави; — слушам сваког дана Сеје и мајке где горко наричу И згмља јеца, и небу се јада; Све у крв тоне, и свет сузе лије; Јецају жртве, невино се страда, А смрт се цери и животе пије. Замишљен гледам, и занос ме носи Од лепе земље створили сте пако! 0, ја вас питам док ме суза роси Взрвари грозни, о, докле ће те тако? Крушевац, 1915:

ФЕЈБТОН М. М. Николић: Комита Облаци оловне боје покривали су целз небо. Ми смо седели пзд шатором и разговарали, а пред нама. на по ложајима водиле се борбе. Целог тог дана грмели су то пови наши и П]Отивнр.чки. Пред вече дође наша, болни чка патрола са двадесет но* сила и читавом поворком лак* ших рањенака. Превијање је одмах почело и трајало је дубоко у ноћ. Ја сам те ноћи био дежурни. У великом шатору све је било мирно, сви су рањеници спавали. На средини је чкиљ с велики фењер чија се светлост једва опажала кроз прљава окна. Покашто само пре кине тичшну који уздах или пригушен јаук, Пошто сам

обишао све рањенике, легох да се мзло одморим на једна носила, Поред мене, нт суседним носилима, лежао је један комита, ксме је при опе рацији сдсечена нога, а до њега ложао је његов друг, опет комита, тешко рањен у трбух. Тек ме беше ухватио сан, кад ме трже тих глас мога суседа, комите: — Болничар! — Шта је? упитах га пришавши. — Прсбуди овога до мене! То је мој друг. — Како да га пробудим? Он је опасно рањен, зрно му је у трбуху. Шсо ће ти? — Само га ти пробуди, кад ти кажем. Ја приђем ономе и полако га дохватим за раме. — Слуш»ј, зове те овај твој друг, рекох му. — Који? упита ме он О1во ривши очн. — Овај овде!

— Ја те зовем, Перс! рече онај комита. — Ти си, Коце! Шга хо ћеш? Ја одох, те опет легох на своја носила. — Перо, хајде да отпевамо ;едну. — Не могу, боле ме рана н кад говорим. — Море шта ту! Да певамо! — Немојге, узнсмираваћете друге рањгнике! у.»адох ја. — Море остави! Ми ћемо тиху песму, одговори ми конита. И кроз нему, болничку ти шину одјекну полако тиха аесма: „Спремте се, спремте, четници Силна ће борба да буде!“ Мене подиђе нека језа. Песма је била заносна, дивна, али је имала у себн нешго страховито. Престадоше да тевају; окрегоше разговор. Ја зпет мало зздремах кад ме

трже опет песма: „Хеј трубачу, с бујче Дрине, Де затруби зб. р!“ Песма опет ућута. — Сећаш ли се, Перо, кгд смо ову псвали у Мзкедонвји? — Сећам се!... Ух!... ала ме боли рзна... — Пи, баш си кукавица! У борби летиш увек први, а сад к\каш, ако те рана малс заболе. И мене боли нога,|управ) ја више и немам ногу, него ме боли онде, где је би* ла нога. У том се вгћ беше свануло. Неки су се рањеници будили, трсжили што-шта, а ја сам трчкарао око њих, да свакога услужим као што треба н да свакоме дам шта тражи. — Болничар! ч^хопетглас онога комите. Ја приђох. — Помози овоме; видиш, човек се бори с душом.Ј — Чекај, сад ћу зовнути лекара.