Straža

СЈС,ама '

а

Дуж руског фронта )(а ВшкМв ПЕТРОГРАД, 1. јуна. — Са шштење глагшог генералштаба: На реии Виндава одбили смо непријате. 1 >а 31. маја, наневши му велике губитке за време његових поновљ^вих напада да пређе реку с вели-ич снагама нод места Љчукои. Тако исто задржали смо офанзиву непрвј.тељевих елеие ната К 0 |И су прешла Ванааву ниже од р ре помеаутог места. Борба око заузимаЈБа сотожаја близу Шавли наСтавља се са пр^менљивим усаехом. Варош Шавли бомбардована је из тешке артил рије. Око Лшасквш! На фрснту Њенек-Нфев, као и на левој обали Висле, нелријатељ није развио започете нап-де. Енергичним гфогив нападима сверн> од Пшасниша наша пешадија д жопала се 31. маја готово свих истакнутих опкопа, које нам је неирајатељ у сча тог дана отео. Хрвабе борбе у Залоцф У Галииији 31. » а|а развила се упорна борба на це локупном фронту, од Тискавице на Сану ка Мосциску. Непријатељ је извео напад у густим колонама на фронту реке Лубачеаке, коу је успео да пређе на њеном доњем току, кбо и између Л/бачевке и Вишње, где је ззузео село Туцију. На Дњестру неоријатељ је упорно нападао ноћу из међу 30 и 31. маја, али без икакв* резултдта. Сутра даи нападао је наш мостобран близу села Нижњова, на левој обала Дњестра. На фронту Рожава — Залеш^ики 30. маја извршили смо изванредно смео против-напад, у коме су неколико чета тиролскнх сгрелаца и 20. батаљон Л' ваца готово потпуко исечени и растеогни. Сутра дјн у истом пределу једно одељење последње одбране, потасмогнуто другвм јединицама, предузело је против-напад и зарзбилп 400 војника и 8 официра.

За рат — Амрана је спремиа аа рат Један угледни аверички по литичар, који се у специјалној мисији натза у Лонаону изјавио је једном сараднику ж Дељи Графика*, да је у Америци огорчење против Немаца достигло врху:Јац тако да се сваког часа може оче кввати веот о прекиду односа и објави рата. У свина сјед. амернчким варошима приређују се матинзи на којима се најоштргје осуђује немачко гусаргко ратовање. На свима зборовима се доноси резолуција, да се уђе у анцију. У енглеским војнвм круго вима се рачуна да је Амфи ка у стању за две недеље да

мобилише 2 000.' 00 људи. И наче целокупна убојва '•нага Амервке рачуна се на 5 мв лијуна душе. У случ^ју улаС<а Америке у акцнју, Аме рика би послала у Дарданеле армију од 200 С00 душа.

— Одпаааи енглеоиа саоитатоие ниоаје НИШ, 3. јуна. Пошто су провели одређгно време у нашој зем љн, г. пуковник д р Хунгер и енглески војни лекари, чији је он шеф, враћајући се у своју отаџбину. За време њиховог бављења у нашој средини они су раз<или највећу делатност и суспехомрадили на неговању болесника и рањеншса и сузбијању епидемије При одласку из Србије пуковник

131

Хунтер је послао у име гвојих другова и своје следећи телеграм. Г. Н. Пашићу, председнику Мин. Савета Ваше Превасходстао, У трснутку, када напуштам вашу лепу земљу, жеља ми је да вам изјавим своју најдубљу з чхвалност на куртоазији и предусретљивости указаној официрима краљевског лекарског кора за време њизовог бављења овде. Наше захвално признање свима српским официрима и властима намсогим доказима доброте и љубазчости, које су нам указале н наше нај топлије жеље за будуће благостање и напрздак храброг и патриотског српског народа. Пуковник Хунтер шеф британске војне саннт, мгсије Уз свесрдну захвалност, желимо нашим цењеним пријатељима срећан пут у жихову отаџбину.

Ј(а Хавказу Петроград, 1. јуна Саопштење генерааштаба кавкаске војске од 31. маја. У правцу Олги канонада и ц оушкарање. Руси су заузела село Јсрп га југоисточној обали језера Вана.

Шша ће бошп? — једио ново пророчаиство (Од нашег сталног дописннка) НИШ, 1 јуна. Знајући да. не само мене, већ све нас Београђане интересује када ћемо се стално вратиги у наш лепи Београд, а го раз/ме се зависи од тога, када Аустријзнци буду што даље од Саве и Дунава; -- отишао сам пре два дана код једног свог старог пријатеља, за кога сам знао дз гледа у плећку, и чи|а су се пророчанстка већином до сад испунала. Немојне мислити да сам сујеверан. Не, Боже сачувај. Из чисте радознзлости. отишао сам н>егово; кући. Зн.о сам да черадо говори о пророчанствнма и да се само кад је нарочито расположен случајно одаје, те сам говорио предходно о свему и свачему, док му нисам подвалио и скренуо разговор на оно, чиме сам хгео да задовољим моју радозналост. Из пр вих мојах речи видео је шга хоћу, па ме прекиде: — Зза« гдециљаш тимтвојим речима. X ћеш а а гледам у плећку? — Данас, сам и поред све ове монотоније и дссаде мало ваше расположен. Пре неколико дана гледао сам у плећку. Многе ствари сам видео, али пошто знаш да не волим и нећу да говорим немој ни да ме питаш. Поред све-

га тога видео сам знак за сталниј повратакГу Београл. Ја ти дајем реч, да ћемо семисвидо 15јула.| сталио вратити у Београд. А нашај ће војска бити пред Пештом! Обралован овим речима, опростих се са јбим. Верољуб.

Диплпмзтске вести Г. г. Стр?ндман, секретзр русвог посланства и г. По точњак били су јуче у посети код г. Пашића. Одбор Кнегиње ЉуН? Одбор Кнегање Љ/бицео држаће 5 ов. м. седнииу на којој ћ. се решавати двн кед ће се одржати концерат. Леди Мкриел Леди Миригл, чланица Ен глесксг Комитета за помоћ Срби и, која је у Собију по хита^а са Миси|ом Леди Вим боон да и саиа што привреди, обншла је нове крзјеве ^На свом путу ИСпигивата је ста ње у народу о комећеунај счоријем времену поднет.Ј ра □опт свом комитету трзж^ћи потргбну помоћ. Нов'ц за војсиу Глав. Држ. Рач\ новедство Мин. Фанансија 110 СЛ 1 ЛО је новац Глав. Интендантури на име пгата за месец јуни. Еиглез« за Србе Ечглески балкански ксм » тет послао је ореко нашсг мчнистзрства саољних посло вч 150 хиљ)да данара да се разда свротињи по свчма окрузима. Држгвни Одбор у Оолуну Г. г. В л. Вул( аић и Дражг Павловић члановд Државног Одбора за сузбијањ-; зфззе отпутовали су службеним послом у Солун. Вршо се 1*з шекцчје Г. Љуба Јсвановић миии стар унутрашњих дела, еоји је био у Крагујевцу у инсаедцији враћајући се за Ниш по сет-ш Је Њ В Краља у То» поли.

4гии оОлаи у С 1 дашњлј Угарвкој У субот. ом броју донећ мо карту на којој је графички предстарљ°на наша нацконалнз облзсг у Угарсчој. Ова је кзрта данас утолико Ивтересштнија, шго се око извесног дела те наше области појавио спор са Румунијом Рад шетног одбора После двснедељн т одмога, |уче је анкетни одбор одржао' свој / седницу, на којој је д?журна чтан. г. Чета Костић. поднео све предмете, који су стигли за ' во време док одб р ниЈе радио. Потребг за ледои' Велика потреба за /.едом у целој Србији задовољнће се. |ер ће се у ћупоијској фабр (цц шећера производиги свакога дана по пет вагонз леда, и овај ће се лед одмј-х трансп. ртовати за болнвце у Ср 6ији и приватнз / ица која се буду пријавила. Плшнити двр Г. Живојин Па ић иЈ. Војновић гвожћ р тргпвци приложили су за добровољце: 20 дин. за сиротињу 50 д н , за лечарс .у Јсироча ( 50 дин. Хвала дародавпима. Кдсгпсиз уредба Упраза Вфоши Беогрзда издала је правила по којима се имају уорављати све ме сарске р’дње у погледу одржаваља чисгоће. Све касапске радње морају имати бело платно којим ће бити покрчвече нзмррчицекоје се продају. Пропис на је и сгр гаказна, ко се не буде придржавго ове наоедбе. За Цоввви Нрот Малутин Недић генералштабни мгјор у место 40 тодневног помена се:гри Касији Милетић 50 дин. Ј. Војнозић и Н Пгјић, тргонци; добровољни прилог 100 дин. Г ђз и г. А иВ. ГрториЈенко 100 дин. П ..дсдбор Црв Крста за кварт вра-прски 1000 дин. Станкмир Васвћ арт. мајор у спомен брату Сретену Васићу 100 дина(>а

Вл. Н. Зо ранов: л Лили -Л аб 3. В. Н. Док су се дуги конци беле паучиие купали у раскоши позног апралског сувца, у зра ку розном и млаком, и док је шум немирне предвечери по равном банатском шору расипао марис развијених ли ла јорговена — нежна. бела Лила, скривена под велом од црнога крепа, враћала се са погреба своје лепе маме. Лили није плакала. 0, не. Н>ене тавне јчи, счи савршеиих али њој непознатих израза, бескрајно дубоке, у век сањиве, нису разумеле бол једне недовршене душс оне ниеу сузиле, оне су биле мртве. А кад ^је гата — човек који за њу беше недо цуштена тајна — у мирном и неосветљг-нсм салону клеко пред фотељом на којој је она

седела, уаео њеву м«лу ру*у, руку белу и нежну ка > сомот каранфиловог цвета и љубио уззн златан прстен са крул ним бистро плавим смарагдом — Лали јг ћутала и слушајући јеиаЈ јепног пунсг гласа, она се бојала. Лили није била дете: њена су прса била потпуна; ади она није била ни девојка: Лили је 1 -м?ла непуних четрча јест година; па ипак она је могла да буде у исти мах и једно и друго. Дани су проаазили, многи дааи, после прве празне, згмрле нсћи, а Лили се још увок питала, кад би јој тата донео рано ујутру велвки бу кег мокрих снежних ружа: зашто је мама умрла, кад је она била тако лспа, најлепша? Ли лв се сећала да је тата и ма ми доносио ружа, исте такве, беле, полуразвијене и чим би се удалио од кревета, мама би их првпкјала ва груда и

паакала над њима. А зашто? То Лили ни|е знала. Она се бојала да сазна; можда би их Овда а она прапијала на гру> да а плакала над њима. Зато је и мрзела руже. Јаана Ли/ 1 В. * * * Бела ноћ, ноћ последњег августа, непокретна али буд на, габорављена али раскош на, ноћ страха и снова: савршена ноћ. У каменој огради гвозден гелендер, по ње му попало светлосно иње. Ва сока, давво некошена трава иао бледо море; по мору ра стурене барке, црне, дефор мисане, без покрета, без шу ма: то су сенке дрвета, у њи ховом лишћу замро је ваздух. Улаз једва приметно итвоЈ)ен. Шљунком посута стаза одводи луком у црну зимзелен, иза зимзелеои бела зграда, по њој расуте развучене ирне ките агличасгог лишћа; око зграде узш оквир каменом

аагосаног земљвшта; у међупрсстору два камена пробио се коров. Луксузан степеник У полукругу, наа њчм про стран трем: тр*м покривен разнобојним стаклом. По степенику прикрадају се две немврне сенке; после сва’ 0 г корака чује се звонки бат, онда опрезан покрет; је дно је човек у дугом огргачу, доуго жена у црном костиму Њахова су лвца бледа, кзо аа им је ова хладва, воћна светлост испила сву крв. И :док је човек неодлучно обртао кључ у месинглном прорезу и ду» ине боје са стаклене настрешнице превајале се ао његовом огргачу >жени се чинало да са крајњег левог прозора на горњем спрату нечија глава крадом извивирује. И онда се чуо један потмуо, намерно пригушен прасак и њвх двоје је нестало. У бледој соби са јаснлм сенкама, седела је на ввиии

свога кревета девојка пријатне, овалне фигуре, V краткој необично танкој кошуљч. са | носом сплетеном у јелну пуиу витицу и опуштеном ореко ;левог рамена низ полуого/иђена прса. Детојка је слушала из побочне с> бе сг икривен дијалоге м/шког : жеиског гллса. И цре но што би узј дахнула кратким уздахом, уз■ ,дахом исгинског страха, н св јим немирним рукама дОдиривала облине расхлађеног тела — њој се чввило да је у Сну. Глас човека беше јој познат, давзо познат, онагаје Се садч гнушала; а глас жене — њега ннје разумела, али је сн опомињао освеге. И у колико је више осећзла стварност онога што се догађало, у то-шко )у је више м/чило нешто непоЈамно, до свда страно, да се сегн снога, њој нначе јако познатог, ко)е је требало дј има везе са оаим