Straža
] л
БроЈ 155
С ? Р А Ж А
л
Странг 3
I
и
СОФИЈА, 6 јуна. један члан кабинета Взја вао ја једном руском коре спонденту, да ће из данашњег кабинета одступити два (лава и да ће на њихово место ући два опозициона ра. Врло је вероватно, да ће вз кабинета взступати још два члана, како би цела опозиција била засгупљена у влади. 0 овоме већ се воде преговори између др. Радославова и шефова 0позитнје. Борко. Са запада - 1р«тмоккх тр|п« Параз, 3 јуна. Британске трупе отеле су јуче ред шавчева звдадно од ла Басе; наосталом фрон ту нема шга да се забележи. Један кемачки аероплан био је приморан да се спусти мвђу наше редове северо-источко од Фер те Милона. Аввјгтичарв су заробљени. руска марпиа — Уиапрскан.« Р|«««а Петроград, 4 јуна Начелник маринс<ог генералшгаба нице-&вмЕрал Русис наимеаован је за помоћншса мариче, с тим да сачува пређашња положај.
И&мкаркка цамр У Нишу је уаановљен новинарски одсек за преглед ковинарских чланака За шефа наименован је др. Драг. Анастасијевић. Заробљеним код нас Амерички посланик на српском двору, као делегаг Твајцарског Црвеног Крста изјавао је свој: з-.до вољство ва уређењу наше заробљеничке команде и одлично поступање према заробљеницимв у Србији. Г. Штраидман за срткњк Г. Штрандман, отправвик послова у руском посланству, предао |е преко г це Груји1еве, 2000 дпнара Колу Срп. Сестара ч 300 килограма шећера за ратну снротињу Свдшца Југомоввмког Од-
присуствовао др. Фрања Поточњак који је укратко изнео своје утиске са свога пута у Америци и жељи т&мошњих југословена да Срби, Хрвати и Словаци буду уједињени у једну државку целину. Др. Црнабак У Сиску јеумро угледан грађанин и подољубиви Хрват Др. Вл. Црнабак(?) Нјшв жртва , Дубровачки трговац, православни Србин, Васа Мч лишвћ, стрељан је 10 маја у Херцег Новом, због оп тужбе да је бунио војнике: Бзоградеки учнтељи и учиТШЦ8 По наређењу Г, Мини стра Просвете ПБр. 4302 позивају се сви учикЉи и све учитељице Свију народних школа града Београда, да одмах известе картом школски одбор: 1. Где је који на становању, и 2 Коју војну ^или хума ну дужвост врши и од када? Канцелерија основна школа код Саборие Цркве. Дрва за Бвоград Мааистар Нгродке Приереде који се бавио 3 дана у Београду узјавио председнику општине београдске, да ће предузети потребне мере да се што ире исеку лрва у Јастребпу за београђане. То није довољно, што је г. министар обећао, већ тре ба што пре наћи радне сна ге за то као а превозна средства да би се могло довући до железнице. Инаће ће страд&ти плотови н тарабе. .Чабавкз мда Одбор за сузбијање заразе у«и.чио је припреме за азраду теда Апеловој фа брица. 'Зчекује се само а јмонајак па ће како увера вају, за десет дана већ по1 чети изр.та леда.
Пошто је циљ врло племената и хумана моле се сви добри људи да ’ својим прилозвма припомогну. И најмање прилоге у стварима примаће г ђа Мара Мар' ка Трифксвића, Карађорђева ул. 87. (ореко пута хотел .Европе“). Ажкја на цгрмнгрницама Решењем министра фи нансије од 3 јуна т. г. на плаћаваће се вк свима царинарцама 25 од сто ажије на сребро.
Цмзда етравш новмна На основу нове уредбе о цевзури установљава севароч ати одсек цензуре странах нована. Упа 38 Бвоград Управа Државних Монопола понудила је општини београдској дрвени угаљ „Лагнит" за гориво. Пошто су цеве овом угљу солидне а угаљ добар, то ће општина купити овај угаљ, само ако јој се укаже помоћ од војне власти ла превозна средства.
ИЗ БЕОГРАДСКОГ ЖИООТА -
Јуче по подпе одржао је своју ред-вну седницу Ју гословенскв Одбор којој је
!Н*б1-.г® ЖШ8К1 ншт? Сазаајемо, да ће Среди јшки Одбор народнах посла ! чика узети у своје руке јнабавку шећера, солв, палидрвца и осталих намир нипа које је до свд набављала Управл Држ Монопола- Српсно В8Ч8 Друштво „Кнегиње Љубице‘ приређује 14 и 15 о. м. у нвшком парку Српско вече у корист Дома милосрђа за извемогле ратнике. У програму између оста лога биће и мала лутрија са врло лепим стваримг за згодитке.
несем литар вина из мога подрума- — реме му Симић. Еј, елушај! И мени литар. Мени жа; довикиваху му војници. „До виђења“ 'рече Симић I оде. Поанавајући земљиште и пуеве врло добро — јер беше родом из то 1 а краја - Симић е сретно са друговима довуче до свога с- ла — Бањана Он I рете једним сокачетом својој | ући. Доиав до плота од дворишта, Симић угледа једну а} Јгриску брзомет ку обешену о плот. Засгаде и размишљаше ;ч ли је пушку заборавио неI л Аустријанац, или се можда ссривени у његввој кући још I Јлазе. Сими узе онј пушку, д ^де Је пратиоцу, а он прескоч I пре.<о плота и пође право твореном подруму Да не би С 10 изненађен, он узе бомбу и 0 (шрафи ј<. Чим је дошао до нодрумских врата, четири аустриска војника војавише се н?. врагима и вичући нешто на маЈј рском јеаику, уперише своје иушке на ње!а „А м .. лк зам в;шу, аар ви пре мене мојој ћи? -- па право у подрум?! чекајтс да вам кажем по-| н (о је у Тамнави вино! ‘ Ре...8 то куцну бомбу о кундак ’ ч. оабина и баци је у подрум. 1 :мба рикну а Снмић стаде * рјј в^ата подрудсцвх и за-| 1 . < нив се аидом пуцавс у ну- 1
тра Симић беше тслико занет да је једва чуо стражара који му викаше: „Поднаредниче, поднаредниче. да видите ове што се епуштају низ брдо.“ Симић брзо дотрча до плота прескочи га, и поЈледа тамо где му пратиоц показиваше. Угледав један широк стрељачки строј аустријски, који се спушташе низ брдо, Симић са лратиоцима потрча ка Јовановићу, који држаше коње. Узјахаше и пођоше натраг. По ле великих напора, долазећи неколико пута у опасност, да буду или заробљени или да изгину, они се благодарећи Симићевом добром познавгњу тога краја, срећно пробише до ескадрона, али без вина
Е.
/ мисли С /г Људи сј у ст њу ла нас учини срећним а и несрећним за ц<-о живот — Француска. Б г 'л је половина бесмртностн. — Вајрон Жена после прве брачне ноћи је што и сунце после буре. - Вер. Робија ствара роблјаше.
Посл« лепе и укусне вечерипе, следовало је вино наравно у циљу загревања г-ђе капетанице. Он је и наче добар в чувен алкохолпчар, врло често се иапије па га после фијакером вуку пијаиог кући Овога пута није хтео да се покаже пред новом оријатељицом рђаво би утицало на њу, јер је она врло немног састава а мислила је да од њега нема лепшег чоеека Разговор се води) врло „наивао , ‘ о љубави удатих жена, кгко он не може да замисли жену без мужа, ааравно, само се не треба упуштати са проблематичнии људима, који ба после преприччвали .љубавнедогађаје" својим друговима и тиме ба коморомитовала до тачну жену! Г-ђа капетаница правдала се опет да она никад није хтела да „преврне вером" и да сматра такве жене за болесне. Боље је бати жена на свом месту, него ли упуштати се са сзаким, про блем&тичнвм тако јсе она правдала. Кад је викце ударало у лице нови пријатељи п чели су се И зблвжзвати“, наивна срца њихова отворила су се: И за неиуних пола часа већ су били у њези ном стану. Секретар јој се клео да нема ни једну осим ње убеђујући је да је неизмерно воли, и да њену доброту и пажњу неће никада габоравити умеће је он ценити. Капетаница пак, заклиња ла се њему да она то Јсад први пут чвни после смрти њезина ^мужа! И да због тога треба више да цени њезину љубав јер ју је занео његовом лепом косом И тако су они једно другом отворили своја српа и збли> жили се. Нико п п д небом неби их могао расгавитк. Е али, не лези вражесекретар једнога дана нађе се са другом једаом дамом, лепшом од капетанице на корзо у. У шетњг је почес да глосификује и њезину лепоту и племенвтост. Њгно биће а карактер уздизао је до геба, заклнњујући јој се да још иије видео у животу тако лепо, тако љупко створење. Про сто заноси човека. Па и од камева, кад би био човек морао бих оживети да вади овакво љупео створење. — Чини ми се г. секретаре, да ]е то ваша стара болест одговорила је непозната дама, ви свакој дами тако кажете. Соучајио сам орнјатељица г-ђе В... па она ми прича како сте је пратвли до куће и тако исто сте јој говорвли,.. — А, г-ца В.? Правдао се секретар збуњено, јест, јест ја сам се онда само шално. — Али вама г це, гово рим целу иставу. Ви сте збиља прекрасни. Зв ки да
ћете помислити да вам ла* скам али, ништа за то ја ипак остгјем при свом. После дужег разговора еекретар ју је замолио да пођу на чашу хладног пиша и на мезе. Нова познаница се дуго опирала и најзад је отишла са секретаром код „Грзнтовца". Овде се оно исто поновило као и са каоетанииом овој је бис веран и најзад ју је одвео у стан да јо) „докаже" колико је свлно воли. После овога је и она пргмљена као чиновнвк, наргвпо а он је продужко стал.чо „дивљч“ брак са г-ђок! капетаннцом. Поред ове стално је хватго и друге, обожавгјућв их као и све остале несрећне цруге. Оноиуад се напио на једној светковини и у фијакеру су га онако пијаног фокгргфисали, после сликања г-ђа капетаница доче« кала је пијаног секретара. Оно сви смо грешнв, али, шта овај човек ради, збиља за причу је и за чудо. Па ондг ниЈе ни чудо што се и оцакве ствари пзносе / новпнама. ?ашко,„вгдгб»ло“ (Епаграи н«је кратан - ал’ је ,сл«так* 1 Мото: „Јест, јасам вкдео више но што праћам!* Лорд Барјон. Шећф нам је загорчао Ал’ не што га има малоВидите лк? — ја у томе, Гледам једно огледало. ,Патриоте“ шећер вуку; У магазе... (све због рата!) Да протуре . испод жита“, Баснословно „ради брата!“ Јер у шима милосрђе, Хуманошћу руке склапа. Народу би да „помогну' 1 ; Па то чине — из „севапа“ Погибоше од „доброте" Наше ћифте „патриот<?*1 Ал’ ја иисам о том мозг’о, Да ту нечег трулог има Помажу им они озго, И шећера за њих има! Кат кад пусте и за „масу‘ Да је „слатко 1, свима „мило‘, И то тако „братски" деле: Гласачима тек по — кило\ Није л’ гласач? судбо клета! Томе нема ни — парчета! Власницима сандук цео, И два и трк (шта то чини!) Да скривају стање „чисто“ И смотауз у тамнини. Па зар нису" то „лепоте"? Хвала, браћо, „патриоте“! Увек тако код нас чиме, И на више и на мало „Хвала" њима... (хваламени Што ми ово на ум пало); То је шећер рат. друштва И — Морално огледало\ М. Раснискњ
бледо, а оче сјајне. И поред све наше одлучиост, решензсти и жеље да пређемо Дрниу, ми смо осећали страх. Ко знч шта нас чека на другој обали! Ко зва ко лико их тамо има! Нема човека, који се не плаши у таквим приликама. Ко друкчије говорн, тај лаже. И за мој рачун, онај је јунак који и прогив страха опет врши своју дужност, и у толико је већи јунак у колико је страх већв. Другова и пријатељи из љубише се. Оставили смо шињеле да би лакше били По неко сркну ракије, да би се угрејао и охрабрио.
Али пгга је сад ово?! Река нас је носила право низ воду. Чакље су биле кратке и сплавари нису могли да се више одупиру о дно и тако смо сада били у властима брзе Дрине, ко ја нас је носила. И још горе ухвати иас матипа и поче
„Румунија јога није решена ез да кзде с;< ни про> тив Спораз^мс. Свесадзавиги од поеговора са Русгј )м. Ру.^унаја тр:.жп цео Банаг, Ердељ Буков^ну и поновно уступање 1>есарабије, и да Дарданели не буду за њу затворени, јер
окретати. Требали смо већ|је то животно питање Ру-
бити на другој страни, а ми смо још на средини, терани бесном реком. Сплавари су билн очајни. Узнемиреност наша достизала је врхунац, а минути су били године. Ох! само^да нам је стати ногом на суву земљу И тада један сплавар од лучно зграби слободно крај
Магла је мирисала на барут |кснопца, скочи у Дрину и и на крв. Било је ту нече I заплива ка босанско] обали. га пригушеног. Метнули смо | Сва нада н све очи бнле
ножеве на пушке и почесмо се спуштати брзо низ стрму и високу обалу Дри не. Друга обала није Се видела због маглс. Један малв сплав једаа нас је првмио. И два сплаваоа снажно забодоше чакље у дно Дрине и потераше сплав ка супротнсј обали. Са прстом на обарачи и напрегнутим очима, ми смо гледали у
су на њега упрте. И он нај зад исплква, завеза за јед но дрво ксногац, који се затеже. и сплав у једном луку приђе обалв. Пре него што је сплав и пришао оба ле, поскакали смо у воду. која нам дође до половине бутиаа и онда се брзо по чесмо цузати уз стрмну обалу Дрине. Обала је била сва обрасла неквм жбуњем и трњем. Било је врло теш-
маглу и очекавали сваки час плотун и кашу непријатељ ко кроати се напред ских куршума ! —
Деда Перићееа - РОМАН И3 БЕОГРАДСКОГ живота Иастиктивао Јованка за јшала да му каже, неколико стаде и док је десном ру -1 речи, али наје могла, њене ком држала кваку левок се, усне модро плаве, добијале
беше ухватила за срце, које је ужасно лупдло. У лпцу је била бледа као смрт, а
су с времена на време ир взбигпу бсју, ц с.:усљалс би се, као да би хтеле да
( чи јој беху из«шле из дуп- кажу: П< вле, П.вле, све је ље. Сва се трес 12 као у нај -1 ово збаг тебе, јертесилно
јачојгрозници. Хладке гр ке зноја почеше да је про бијају и да јој капљу низ бле.до лице. Билј је нема и
љубим. — Али све се ово губвло у немо мнцање губица, које су дрхтале. Јованка, сунце живота
личила је на киа, избачен мога. Говори штатвје?Да из р>ке најгеннјалнијег ва ;ннси болна? Шта те бола? јара. Била ]е заносно лепа, ј Рсцими. Теко ти Бога! као Бенера. Преклињао ју је Павте Пе» рић држећг је још у^ек у
Бат се све више блвжио и свзки његов туп одјск парао је д /шу и срце лепе жене. Била је несрећна. О сећала се као птица слом
своме загрљају. Јованка је ћутзла. Њене крупне и као трњина црне очи отворале би се и бе-
и тш
љених крила. Међутим. наје свесно би у Павла гледале, знала шта јој )е. Осећалаја затим би се псвова за је немир. оеећала је да се|тварале. нештп судбоносно догађа, догађа нешто што ће унети о роман обрт код ње, у ње звн досадашњи живот. О сећајући све ово, она је истсвремен > осећала своју не мсћ да се брани, да стане на пут овоме. Имзла је још толико снзге да ухвати за браву и да је притасве. Под лаким при тисном њезане руке брзва попустила и она отвори у полз врата Срце јпј ужасно лупаао. Једва днжућа ноге, које су бвле толако отежале. као да су од о
муније, Преговори са Русијом дуго трају, уеђутим, Немачка нам је већ понудила Банаг и Ердељ. Ако преговори са Четворним Сп.>рр.зумом не буду успели мпже лако Маотломгн да замени Бргћана.ј I |М 1 М №р) Солун, б јуна Јављају са Мителене да је један енглески подводни брон прсдро у Д-;рдане г !е а да је торпедовао два тр» говачка и три ратна брода. С«зв6 Собрања Софија 6 јуна Услед политичке ситуа ције како спољне Тлко и у унутрашњости земље влада Је у споразуму са крал>ем решила да кроз неколпкп дана сазове собрањг у ванредан сазив Рекбозицвја хрзке Букурешт 6 јуна Влада је издала нар?лбу властима да се изведе реквизвција укупне нове хране. Ради регулисања геве храни влада ]е осноиала банку са основним капаталом од 20 милијона. §едешке Од 8 овог месеца Опптина београдска почиње у сзојим продавницзма Цветном Гргу, Палилулској пијацч и дућзну у Макензијевој ул. бр. 46 горед брашна и продају соли пс 0*40 један килограм. Сзака породица, од ове прве партије соли, којнм опш гина располаже, добиће по један килограм. Без легетимације неће се ником давати соли. Потребно је лонети ситног новца за одговарајућу количину брашна или соли. Кафеџије са кујном, хлебари и кобасичари нека се писмено обрате суду и назначе количину соли коју траже.
СПОРТ
- Лоптечке утмекм« Прошле неде.ге у Параћину
- Значајне речн ру мунсччог државника Таке Јонеску, изјавио јеј париском допнснзку „Њу-1 јорк—Амепвкана:“ Румуни | јч треба да уђ? у рат про :Ј е одржана лоптачка угакмица тивч АчстпиЈе коЈа гапа V изме ^ «°*бинованог тима Беоиву устриЈе, која сада > Г рађана и комбинованог тима гњета 4 мнлијуна Румуиа у I Параћинаца и Нишлија. Ердељу и Банату, а ксји Резултат игре био је 2:5; у чекају на Румунију као на ј корист Београђана. "вога спасноиа Ако их са да не ослободимо, ми ћемо
Ноттиз Маидие
ШВНК ЈЕЈШОГ КОММТЕ - ттш • Д С. П. Мајор је гоаорио дрхта вим гласом од узбуђења, јер ево ис > њава му се сав, да са својим људима, војницима пређе Дрину н загааи у Босиу. Олавно, одавно је он то желео ■ ево му се жеља испуњава. Лака дрхтавица од хладноће и узбуђења, хватала иас је, срце Је бшло узнемирен'’ и јако, лице је билб
лова ливене, она пође. Алк! их за увек взгубвти. те » што ]е крочила преко- За цео свет очигледна је [[јјјЈ](;{1Јј [[»ОЦ 3-] №N1 прага, кзд јој се оте ври- !ПОбеда четв_рног споразу- два кревета _ два нахгкасна , два сак Са још увек блед“Х у- ма Оила с РумунијОМ ИЛИ шифоњера и један вашкасн;све сава. Преко иначе бледог ; без ње - Међутим нашула- је израђено од ораовине. Ствалвца просу јо] се мртвачко I зак У акцији био би од ко-1 Р и С У потпуно нове. За цену бледило. Усне јој дрх-аху ; ристи по четворни спора- јУ™ та ™ У За «рску ул. бр. 2^ а бех? плаве као лввг — зуи; ми би направвли нов пред њом је стзјао Павле бојни фронт у Угзрској Перић. Био је изнгнађен равници. где би -авезиица стањем у којем је нашао. дошли Дунавом пссле зи И таман хтеде да је упита, ј узећа Цтригррда, и да ср да )ој нвје рђаво, 1 .ада при- уједине са нашим трупгм!. мета да она почиње да губи Ми би већ ушли у рат свест и придржа једанеби аа смо се могли потпу.чо пала . јспорззумети са Чегаорнвм Држећи је чврсто у своја Споразумом о будућвм гра наручја ои је стаде питатн- нацама Велике Румуни]«. — Шта је штајезаиме Нем 01 уће је да до спораБога. Реци шта та је! — зума не дође и да Румуна]а не уђ<» у рат. Румунсли народ нестрпљиво очекује улазак у рат нротиву Ау страје. Немачка нуди.. Познат политичар Маргулеску, који својим радом .соргчава споразум између јрумуније и четворвог Сио
Алв она нијеумела да квже нн је дне једине речн. У његовом топлом загрљају она [е почела да аолази ксеба. Међутим, чнм би псмисли ла на тренутме, који су јој душу мучики пре његовог доласка, она би ваново гу бида свест.
Неколвко оута је поку-1разума взјавио је:
Претплата на „Стргжи“ 1 динзр месечно.
ш
ТАМПАРИЈИ „СТРАЖИ* потребна су два Окретача