Straža

Боој 186

С Т Р А Ж А"

Коло бест?ра ј Бизљу У Битољу је основав нсв под-одбор милосрднв* сестара. Нека ии је срећан рад. Дгрови за сироткњу Г-ђе: Хартви', Пашићка и МиловансвиНка спреиају да рсве, који ће раздати сирогој деаи наших ратнака. Ј 8 ДТН Д 8 М 1 НТИ Нашкв листовн донели су вест да ће г. -Пашић отлуто* вати у Русију. Са наалежиог места демантују ту вест. ' Н:ви Ц 8 Н 08 НИЦИ По наређењу Средиш.шг Одбора народних ассланика, ме:ии одбори у Ча«ку, За|ечару, Краљевом Селу, Кучеву и Божидар« вцима одредио је цене животних намцрнаца, које су уиућене Ср.едишаом Од бору на решење.

Брат убиз брата Прошле нсћа у Вардаоској улици број 19 у Нишу, Ђор ђе ВучковиН показујући револ вер своке брату Михаилу позове га да стане мирно пред њим. да му покаже функцију револверског механизма, Михаило стане по жељи братовој, а Ђорђе притисне на обарач мислећи да је револвер праззн, метак опалии погоди Михаила у кључњачу, аоји Онако, још загрејан истрчи напоље и сруши се на земљу мртав. Ђорђе видевши да је Михаило пао облнвен крвљу, побегне из страха од куће незнано куд. бецкдбз Г. Миша Бзгорвћ пошгзр, сич г. Млааена Ботор^ћа кмета београдске општпне вериће се у недељу 12 јула са г-пом Лгпосавом РадојкОвић пошгаркнњом.

Фншпкз шшнцја 1 1Ш - Иамеђу Поеиквреа, восланика Четворног Спораауиа и вкђених банкара Букурешт, 10 јула Париски лист ,Пти Жур-< ( нал* дознаје, ла ћесеуврло! блиској будућности одржати у француској престоници важна фннансаска конференција, на коју ће узети учешћа председник француске републике г. Поенкаре, поспаница Сила Четворног Спорааума и ви ђенији банкари који су били присутни одлуци новогеигле|ског и француског ратног зајма. На конференцији ће се I ра матрати данашњи финанјсиски положај свију савезнах држава, и донеће се одлука, шта је потребно предузети да би се његово благостање о лржало на истој висани, на којој се налазило од почетка , |Овгга рата.

руси у офанзиви

ђегуици — Белгијанци у Холандији —

— Затишје на галијанском фронту .Журнал де Жечев* иаше да су Аусгријаадш пресгали слати по]а-«ања на тал«јанс.<ом фргнту, јер су Руси, снабдевени зртиљеријом вепиког кзлибра, почели наступати у Галицчји.

№ II Чш [11Ш | — Између Грчка и Четворног Споразума посгигнут ј је споразум АТИНА, 10. јула Из врло поузданих извора дознаје се, да је овијс дана, коначно постигнут споразум између грчке владе и Сила Четворног Споразума. Грчча ће сгупити у акцнју најдаље за десет дана.

Генерал Руски

У Холандији је званично утзрђена статистика Белгијанаца, добеглих од почетка рата. При паду Анверса број тих добеглица изнссио је 720 000. Кра|ем гктобра, ц.ловина од тог броја била се вратила нз своја огњишта. Неколгжо је хиљзда отишло у Енглееку. Крајем арошлог месеца било је у Холзндији 80 000 Бел> гијанаца, од којвх 25.000 још од раније добеглИх. Независно од прилога из иностргнства нарочито холандски комитет погрошао је огромне сулеза издржавање саротих белгијских добеглица, а н многи приватни Холанђани примила су на се исхрану по јединих сиротвијих белгнјских породица.

— Као главни командант ПЕТРОГР.чД, 9. јула

НАШИ НА НЕБУ

Геверал Руски помоћник главнокомандујућег отпутовзо је после потпуног опорављења у главни стан да прими врховну команду од досадашњег заступаика ‘лавнокомандујућег. — Писмо са онога света Наполеон Бонапарта, — сви овде тврде, да ће се без ичијег одобрења вратити у своју земљу, Француску, јер неможе вкше да гледа оно и онакво номерање, славне француске војске, још славни-

—*

— РОМАН ав београдског живота Није могао да верује и по че да трља око, затим јоцј једном назвири, али овсга пута се још више трже и руком која је дрхтала од узбуђења превуче преко чела хладног и бледог као мрамор, са кога су капале хладне и крупне грашке зноја. ...Лела је Седела крај клаввра, и док је руком несташно лупкала по диркама, до тле је своје крупне очи била уаравња на младог Грујипу, који јој је нешто живо причао. И баш онога тренутка! •мда је Јовица био први пут| гледао кроз кључаницу Грујвца је нешто поверљиво причао Лели, и да би томе дао што већу важност он се на« гао блнже ка н»ој. Својвм

ироким леђима био ју је )тпуно заклонио и како је г ку пружио на дирке клафа, изгледало је кчо да ју обгрлио. У таквом их је )ложају затекао и кзд је и > други пут гледао кроз кљу10 нвцу! Да би угушио бол, |ји га је мучио и болео Јоца приђе прозору и своје адно чело наслони на хлад| окно. Погледом је лутао улицу. Али је она, иако била пуна света којв је вш тамо амо, њему била ззнз. Његов поглед је био азан. Из собе је, међутим, и увек допирао несташан ех Лелин праћен звучнвм ритоном Грујичаним. Јовије био ван себе а као дав* ник сламку, а он је очевао да се враги госпођа раћка и да у разговору са 1 ме, [на њему досадном, у шв бол који га је мучио. Најзад и она се вратала

'носећи у корпи више сортк I јаја. Јовицн је било лакше. ЈТаман је Јовица био устас и ( хтео да се опрости од старе ; Перићке, која је била дове ! дена у незгодан положај др 'жањем своје ћерке. која се болешћу извинила дз прами ,Јовацу а овамо у салсну је примила младог офвцира, вра |та се од салона отвзрише и I и кроз ходник се чуло чду штање Лелине сукње а ход офвциров праћ.н зврјањем мамуза. Јовица намерно за* стаде, да се неби сусрео са Грујицом, који би му се су-; тра али насигурно смејао. Кад је чуо да се Лела вратила у собу он се опрости са старом Перићком. — Збогом господине Јовице, вас вечерас очекујемо говорила је Перићка праштајући се са|н>име. — Наставиће се. —

јег народа, којн је човечанству извојевао културу. Због тога га овде ревкосно чувају. Отоич, прође поред њега — Бонапарте — ваш Милош Обилић у друштву Виле Равијојле, а овде се разно тумлчи факт, да је напустио Косовку Девојку, те зато ова и хоће сада у болничарке. И Милош и Наполеон, задовољни су, саио је Милош нешто љут на Карола румунског и грчког краља Ђорђа те је препоручио краљу Милану, да са њима не општи. Александар II, руски, одобрио је тај корак, и за вечерас, заказао је банкет у хотелу „Свети Дух,“ на који су позвати, поред горњих и многих, и: Наполеон I, Бонапарта, Енглески краљ Едвард VII, Хумберто — Талијански, Цар Лазар, Александар Велики — Маћедонски, Његош, и сви признати јунаци из светске историје, који су присталице Четворног Споразума. (И овде постоји Споразум.) На томе банкету, расправиће се и питање, где треба овамо код нас подићи санаторијум за Виље ма II, који се овде очекује пре Божића, и маторога Фрању Јоси* фа, који се очекује ускоро, као вечити гост Фрање Фердинанда. Очекује се велика божја казна, за ова два небесна госта, јер су за сво светскб крвопролиће криве ове две усијане главе. И наш је корзо овде, увек доб* ро посећен. Мученица Агапија, и Вел. Мученица Параскева су свако вече на корзо-у, и увек последње иду кући, у пратњи саојих каваљера; од. ко ! их један носи шлем и калпак а други шешир жирадо. | Радоје Домановић сваке ноћи ј осва<нује у крчми код „ЕвинеЈа| буке,“ где му по целе ноћи сви рају Херуфими и Серафими. По некад седну уз њега Сремац и Матавуља; — али не пију ништа. Овамо > велико ради „Модерни Биоскоп,* који је после своје смрти у Београду, дошао овамо. Шта се у њему ради да вас Бог сачува. ОномЗд за време представе, у мал’ се не котукоше Луј XIV и Хзјдук Вељко, око неке мале продазачице програма. Полиција је” интерЕенисала. Марија Антоанета на једној представи дошла је са расеченом сукњом до појаса; а Илија Бирчанин са ошишаиим брковима. Рудолф. Фрањин син добио флашу шампањера посред чела, —

од неког из публике, услед чеса се направила снлна ларма. Ето, тако, из дана у даи. Крагујевац Д.

МИСЛИ Скупла Вер Људи трче за сваком сукњом, жена само за модерном. Жена када љуби пати и жртвује све за онога кога воли. Жена много више жели да усрећи него да буде срећна. Жена изјави љубав са једннн погледом, човек ии са хиљаду.

Књижевност — Дело Изашла је из штампе свеска Дела за]1 јули са овим садржајем: Народна солидарност, од Л. М.; Жргве, приповетка од Милице I Јанковић; Италијански национализам (III) од Миодрага Ристића; | Синан паша и спаљивање моштију , Св. Саве на Врачару (П) од Т. Стефановића — Виловског; Србн и Србија. Успомене од четири године проведене у Србији од 1889 јд« 1893, од Алфонса Магру; 0 члану у дијалектима источне половине Балканског Пллуострва, од Миливоја ПавловиНа, Војни ј преглед; О отровним гасовима н другим недопуштеним средствима борбе. од артилеријско-техничког мајора Мил. Г. Обрадовића; Политички преглед: ГТолитика Краљевике Италије у светлости дипломатске зеленс књиге, од Ро1 Писиз-а; Белешке. О.

рашка пошша Вукосава Томић, која се пре ке| колико дана вратила из Ђенђеша, где је била у ропству, молк сваког да је обавести ако што зна о њеном мужу Живку Томићу, молеру обвезнику 7 пука Ш познва. стан Раденичка улица бр. 22. Г. Стојан Новаков 1 ,ћ, медицинар, моли се да своја писма за г. Вл. Н. упупује искључиво на адресу: Војводе Миленка улица бр. 10.

Доедедње веети Наше бојиште КРАГУЈЕВАЦ, 10. јула. Ноћу изиеђу 7. и 8. јула једно наше оделење нрешло је код сел 1 У тнтарева на леву обалу Дрине. Оно се ту п~стгввло у ззседу и дочекало једло непријатељско извиђачко оделење. Поред свега тога што је непријатељско одел’ње било јзче наши су војници напали на њега натерали га у бегсгво. Погинуло је .6 непријатељских војника а један је заробљст;. И зко прзћенн ке^ријатељском ватром, нзше се одел?ње ззједно са заробљеником натраг вратило преко Дрине. 8. јула око 7 часова пре подне примећено је како непријатељ копа ровове на обали Саве. На том је послу радило око 100 војника, али су се сви разбегли чим је са наше стране на њих отворена пешадиска ватра. После извесиог времепа онв су на истсм месту понова хтели да копају. алв су и овога пута били растерани артилериском затром. Непријатељ је покушао да нам одговори артвљервјскоу ватром, али је био ућуткан.

Талијански ф^онт — На Соћи РИМ, 7. јулв Дуж целог фронта Соће снажна офанзивт нзшвх * наставила се јуче са напредовањем нарочбто на васс Краса. Предвече смо тако освојили још ровова и задобили заробвеника од којих пет сфицира. И осред умора од упорне, и жестоке борбе наше су трусе успеле да се брзо