Straža
иоЈиа )
.СРПСКА СТРАЖА 1
2
Затишје на Галипољу — Нови иредстојећи ханеври савезничких трупа Спсц. извештај. — ' СОЛУН, 1. августа. Те/еграми из Атиме јављзју: У Овдашњам војнам круговвма хоментарише се заташје на Галипољском аочуоСтрву, к«о прчарема ноаог маневрз савезначке војске. Савеззици су утврднл м, да Турца довлаче топове тежег калибра аа фронт пред Галипољем, и да би тај љихов гест изиграли они су нзмерни да азведу један вешт трик војеие тактике. То докукентује јака дасклокација труаа.
Цариград у агонији — Уа^емиреност у Цариграду због демарша (Специјалан телсграм) СОЛУН, 1 августа 'з.ми који су оаога часа стигли из Ц?рвгрзда да се у Цар грзду осећа нео5ична узнемиренсст ловодом п )следн»ег демарша Салз Четворног Споразума, који је учињен бмканским државама у цаљу њаховог здружења Младотурци увнђзју да је дошао најзгоднији чзС да се закључа сеператан мир, пошто постоји бојазан, и поред св*г пријатељства од стране Буггрске, да ова не окрене сзоје већ упола мобилисане трупе на турску гранацу. У Цчрвграду се чврсго верује у повољан исход демарша, по што је учвњен иницијативом Еиглеске, а Енглеска ће све жртвовати дт би добила за се Балкански Савез. Сантјнго.
Цариграх. Тако јс јуче пошла аз Одесе једна ескадрвла од 6 аерсплзна, и кад је бвла над Цариградом бацнла је на војне објекте и на мост на Златном рогу преко 25 бом* би. Дејство је бнло изврсво. Пожар се појавио на два ме ста, а мост је погођен свега на једном крају, али је погодак изазвао зелика квар. Сзи су аанјатинари одликованв. ЈОН.
[.
Мс у Аустрији ~ Бегунцн лрмчају страховите стварм Букурешт, 1. авг. Лнсгсви довосе изказе еми грааата који су успели д% пребегну на румунску теригорију. По њвховом причању у Аустрији је свладало ужасно стање, пошто је сву впаст у зела у своје руке војска. По народносним центрима уведене су ужасне мере против пр ака и истакнутијих људи, који до сада нису отправљени или у ров ила у тамнацу. Од тортура нису поштеђене ни жене, па чак на сама деца Један емигрант, Пол»ак по народности, која је успео да пребегне у Буко звна а одатле у Румунију, арича како је после напушта ња Галвцнје јд стране Руса једно аустријско коњичко оделење у бесном галопу проју-
рило кроз веколвко села и велаки број жеиа и данг обо рало под копатама сво;их коња или под сабљу. Када је председник једне од тих општина покушао код номзнданта да протестаује овај је нзредио да му ударе 25 батина! Од свих грозота нису поштеђени ни сами Румуни. Нг протест рум\нског посланика, бечка је влада обеНала да Нг извидети у чему је ствар.
Смотвиаи оа д-а **»доел*оошош. (Спец*јалан телетрам) Софија, 1 августа Г. д р Бошко Чолак Ачтаћ, посетио је министра председ никз д-р Радославова и са њиме је имао подужи разговор. У дипломатским кругочима се тврда, да се разговор између министра председнвка а дипломате водис око последњег корака силз и тераторијалних уступака. Борко У Бровини — Руса се храбро д^же Букурешт, 1. авпста. Из Мраморнаце јзвљају, да се руске трупе храбро држе у Буковини. Сваког дана се воде огорчене борбе које се увек завршава у успесима по руске трупе. За последњу недељу дана Руси су заробили преко 2032 војника међу њи ма 18 офииира. а запленили су масу ратног матернјала, два топа и више митраљеза.
броСт сраосах ратника, а н»и хова судбина решмће се на другом фр ? нту. »ттвип - Ш*едсн» влада де.кантује вест о сво* ступању у акцију Букуретт. 1 авг. ЦЈведска влада предаза је енглгској владч, преко свотај посланика у Ловдону, изјаву^ у којој наглашњз, да вест о њеном ступању у акцију не| почива на стзарној освози. Шведска не м >же да ступи у акцију као засебна јединииа, пошто постоји блок сгверннх држазнииа за заједаечку сд бран/ 'л напед. Па *-ако с-
блок не валаза ничин ’побуђен, да зрекане своју доса* дашњу неутралност, то је зест о шаедској акаији питлуно Изишљена. ђолесп румухског краља Руаунски кра.ћ Фердннвнд је об»лоо н не напушта посте.%у. — Слец. телеграм Букурешт, 1 загуста Румунски краљ је оболео и већ пуну недељу дана ао лекарском савегу не напушта по стељу. У п.’ли:ичким круговима је крзљева болест аза звала узнемиоенсст!
— Успех руске црноморске флоте БУКУРЕШТ, I. августа Румунска телеграфСка агенција имз ову гелеграфс.чу вест из Петрограда: Наша флота састазљена из гри оклоањаче и шест крста г ица успела је да ;е после успешне борбе са тур:*см фл^гсм увуче дОСта дубоко у босфф и да бомбардује в;јјничке објекте на своопској страни. Са турсхе странеје јд говарано, гли је нагоз ватра била много интензивнијз л усае~и смо да ућуткам'’ непријатеља. Јгдан наш х^дроае роплан после тога је летео и увгрио се о одличном дејстау наше зртиљерије. При изласку из мореуза једна је наша !крстарица наишга нз мину и лако је оштећена. Жртаза на јнашој ст оани није било никаквах. ________
дожан ратна савет. Решаззње је о учешћу Италаје у јкцнју против Турске. Судећи по првцремзма које се чине учешће Италије мсже се очекавати још у току овг аедгље.
[
— Руски Авијатичарн баца.чи Зомбе иа Царвград. — Спец. изаешта] Букурешт, 1. августа. Из Петрограда телеграфишу: Усаех наших звијатичара за време њиховог летења над Цариградом на дан годишњи це рата, окуражно их је да предузму нову екскурзију на
— Аустријанци демаигују аест румупских лнгттва да с« спрема нов поход иа Србију Букурешт, 1. августа. Бечки .Цајт“ доноси зва ничан демантв, у коме се твр* ди дз Аустрија уопште не помишља више да врша икакве мобилне екскурзије против Србије, како то тврде румунски листови, она је упознала хра*
— Немци изгубили снаку наду —
— Спец. телеграм Букурешт,. 1. авг/ст. Специјални допнсник Фр.нк фуртских нсванз послао је 1 својој редакцаји телеграм у јкоме јавља, да је Румунија изгубљена за Двојни Савез, и да се сваког [часа може очекнвати објава рата Аустро Угарској. Јон. Т|К 111 Тгмт I Пред објавол рата ТурС1гој Рим, 1. август, Под краљевам председни штвом у главном штабу је о-
Ни педља! — Грчка ме *аје уступке — Спец. т.-легра.и Атина, 1. август. После конференције политичара и државника, који су шефу атзде Гунзрису предали меморандум, Гунзрис је ота шао у двор и реферисао краљу о ситуацији. Говори се да је краљ азјавиоГда Грчка не може и не сме Бугарској да уступи ни педаљ своје територије. ПОДЛИСТАН
Бетар аам је удврао у лице, | хладан ветар, који је постајао О све јачи, каО да је Бог вегра ове зем.ље из петчих жила таианш пгјшкјниј \*&омрт
^и-пе 1.0(1
У праскозорје угледасмо ј Јапан. Тачно у одређено време појавио се је на далеком хоризонту као танка цртица из мора, које нас је тако дуго запљускивало својом бесхо начном једноличношћу. У првн мах видео се само нвз црвенкастих врхова: фу кајска отОк, обасјан сунцем. Али ускоро се видела иза отока мрка павлат, као копре на, која се надвила над пучином и застирала цело обзорје: — то је било оно за чвм смо чезнули... Јапан, прааи Јапан... и у тој густој магли постепено су се оцртавале тамне ситуете: брегова око Нагасаки.
не би ли нас одбио од обале... П. Око три часа по подне биле су се ове далеке сенке ориближиле на домак руке, те смо пловили под наднетим гранзма дрвећаи под стензма, које су се надносиле над нас, као да вас желе ш-клопиги. За тим зађосмо у један сеновати и уски пролаз. између два готово паралелна реда ви соких горских коса, које су биле за чудо симетричне, као позоришне кулисе.. Дивно, алн неприродно. Јапан је от варао своје чаробне двери, да нас прими у своје срце. На кргју свог дугог и необачног залива треб о је да се налази Нзгасаки, којега још иисмо могла угледати.
Свуд се око на: прзстирало дивнб зеленило. Оштри ветар се био иа једаред изгубио, и настала је тишина. Топли ваз дух парао је мирис цвећа. Цео предео одјекввао је од чудне цврке цикада, Од једае обале до друге, по Саима брдима од јекавало је цвркутање безброј цикада, као звокко и јасно звецкање кристала. Пролазили смо кр; з гсмале великвх сплавова и џунки, које :у лагано одмицале таласастом п)чинсм у ветру чији се је дах једва осећао. Бела су им једра лењо висила у стотинама иабора, а на задњем крају великих чамаца дизале су се украшене дашчаре, као на средњевековним гали јама. Њихова се белина одбијала од зеленила у иаоколо. Цео Јапан изгледаше да се састоји само из хладовиие и зелеиила. Неочекивгни рвј... На ширској п чини мора да је јсш у велико дан, кад се
на ове висове хриди већсаушта сутом. Врхови су до душе још осветљени, али у под ножју брегова и по зелснам шумама над обалом, хватао Се већ сумрачак. На белим џункама, које су твхо клизиле покрај нас, ве слали су без ларме мали човечуљци потоуно голи Коса код овак жутик патуљака били је раздељена у срешни и дуги прамонови пддали су нм са обе стране као у жена. Што смо дубље залазили у уски залив, сае се је јаче осећао мирис цвећа а једнзлично цвркутање цикада расло је као крешчендо каквога оркестра. Високо по плавом небу, међу врховима брда, кружила су јата јастребова, који су гласом, сличним чо вековом, кликтали, а и з дубодолина допирао је туробан одјек. Сва бурна и сочна вегеташија азгледала је необачва.
!Не зна чзеек да ли се у би* серном облику морских врхо* ва или у чему другоме огледалз, ако смем тако рећи, огромна невероватност извес! них ствари, које су биле су, више лепе. Дрвеће је било груаисано у огромне букете, јса оном истом извештаченом грациозношћу, као на лаки раним послужавницима... Мало даље надносиле су се 0 громне клисуре у најчуднијим облшима, а одмах до њих подизала су се умиљата бр* дашш обрасла најлеашим зеленилом: кго да су се најромантачнија пејсажи груп*.сали на једно место, с нарочнтом жељом, да сликаримл могу послужитн за мотив. (Настаеиће се)