Straža
Симва 2
» .СРИСКА еТЕ АЖА-
Број 111
Наше бојиште — На Сави и Дунаву (Змничин извештај Врхоене Команде)
КРАГУЈЕВАЦ, 10 авг. У ток.у 9 августа са неколако аргиљерајскн! зрна прекинуто је неприЈатељу угврђивање на левој обали Дунава у међупростору Овчанске Аде и Хује. Истог дана прекннуто је непрајатељу утврђивање на левој обала Саве код Перане Бзре Исто је тако спречеко неорајатељево постављање жичне мреже према Ади Циганлији.
Румунија мобилише — 400.000 људи под заставом РИМ. 9. августа. „Кораере дела Сера* дознаје из Еукурештз, да је румунска влада до сад позаал 1 под заставу десет класа резерве, док је за време балканског рата ичала на окупу свега седам класа. До сада је под з!Ставом 400.000 л»уди.
Методично повлачење — Уз припомоћ јаианске мунидије Руси задају Немцима велики отпор БУКУРЕШТ, 10 авг. Руско повлачење се врши врло методично. Пошто су добили огромну количину муниције из Јапана, пругом Владовоаок—Петроград, Руси задају сгорчен отпор немачфј офанзиви, која Не у врло скорој будућноаи престати.
]Ш1ј ШРМ — На италнјаиско - аустриско* фронту Женева, 9 авг. „Женевски Гласннк* дознаје да су операције на италијан.-аустрнском фронту застале за извесно време, док Италијани нзврше даслокаив ју трупа ради предузећа нове грандаозне офанзиве. Целокупни губитци у мр* твам, рањеним и заробље:нем износе: 14.428 офнца;ра и 313 567 иодофицира, каплара и редова. Од тога јброја погинуло је 4.000 о фицира и 57.384 ссталих чвнова; рањено 8.430 офацира и 188.190 оаалих чинова; заробљено 1.383 официра и 62.502 осталих чинова.
32
Еешк №1111 — Од почетк* рата до дан»с Лсндон, 8. августа. Сви енглески листови до* носе званвчно саопштење о броју губи*ака, које је Енглеска претрпела од почетка рата до данас.
— Турске једрнлнце иотоп.кене једног дана Букурешт, 10. авг. Руска црноморска флота уснела је прекјуче да потопи 32 турске једрилице натоварене угљем, које су биле упућене у Царнград. Од особља нико није могао бити спашен.
Како ће се Јоца извућа из ове ортачине идемо да> виднмо а Гачула ће тек сад видети колико је био неурачунљив кад јеЈоцина ко ј ла из блата извлачио. Испред ове обе удружежене котерије која свсјим неваљалством иде на штету државних ингереса пс-1 вукли су се сви испрзвни и| поштвнн железничари како ' виша тако а нижи. Повукао се је г. Драг Јо-! зичнћ, Велимароваћ, Милан јУрошевнћ, Жарко Цветко! вић, Власта Матић, Рада-1 'Сав Ацовић, Алемпије Ми| тровић, Милан Станојенић |свн су ово људа часни и јпоштени, они се данас не чују да су жави, они данас гледају своју службу јер виде да им наје место у котерији. Котерија данас гледа д«ј омете железничарима и ноа-1 чану храну коју им јелич-| но Војвода Путник одобрио. Он је донео своје решење' још пре два месеца да се железничарима да новчана храна као а свима другим: 'чиновницима а службени-1 . цама која врше војну дуж'ност, злн котера|а хоће н |ту да предњачи. Решење [ Врховне Команде гласи да сва железничари без раз> ј лнке звања и положаја и-| мају поцједнаху новчану [ храну ала се госаода у тс! ме не слажу. Велика госпо! да аз дирекције хтела би ,да има новчану храну по 10 дан. деевно а гаравци да се задовоље са 2 дин. Епа овога безобразлука нигде нема. Зар може један Војвода Путник да се задово* љи са 4 дин. даевно, зар може Војвода Путник да се избарабара са новчаном храном са једним потпоручником а господа контролОри и чнновници из дирекције немогу и неће да буду равни са једним кочничарОм. А ЗгШТи ТО?
У Софији — Конференција у двору СОФИЈА, 10. авгуаа Јуче по подне је одржана у згради минастарсгз! спољних послова зеома важна седница, којој су поисуствовала и шефови опозиционнх странакз. Послеседнице др Радослзвов је у пратњн министра војног отишао у двор и био примљен код краља. Одми по њиховом доласку краљ је примио у подужу аудијенцију посланике Аустраје и Немачхе У полнтачким се круговима овој аудије нцвји пр иааје вео ма важан карактер. Турска и Италија — Турци објавили верски рат БУКУРЕШТ, 10. авгусга Из Царнграда јављају да је Енвер паша учииаз ароглас Триаолитанцима у којима их позива у раг против Италије, ко : ,а хоће полумесеи да бапи у прашину.
Гавезницн поручнлн мунициј) у Канади. Линдон, 9 азг. Јављају званично, да су Силе Чегаорног Сцоразума поручиле у Канади муницију за 146 милиоаа фуати стерлинга. Сзремзју се још нове поручбнне за знзтне количине муницвје.
Папин протест — Упућен цару н краљу Франи Јосифу Рлм, 9. августа. Из поузданих кругова сазнаје се, да је папа јуче упутио протеа Фраљи Јосифу. због бомбардозања отзорених италијанских градова од стране аустрнских аероалана и ескадриле контраторпиљера. Како је у Боснн и Херцеговини Од почетма ове 1915 године, службени орган босанско херцеговачке владе, „Сарајевски Лист", доноси у сваком броју по један Слисак ,велеиздајника, који су се днгли против оружане силе Аусгро-Угарске мо-
' нархије, односно здружилн !с неаријатељем, ишли му ма у чему на руку и бала за то кажњени или оставали земљу“, — Јс тим, да они и њахове породице губе право држављанстза в рад тога сматрају. се вак заштите закона. Уједно, непосредио аосле спискоеа, доноси пр^суде босанскохерцеговачке зем. владе у конфисковању покретних 1 и !неаокретних имања свнју у списку побројаних „вечеиздајниха" и њихогих породипа „у корист босанскохерцегсзачког ;земаљ:ког ерара", с клаузулом да „противу тих иресуда нема жалби". У Списковима, које до! носи „Сарајевски Лист* (са* ! да се штампа Само латиницом), има врло много по« ! знатих, мање познатих а непознатих Срба из БоСне а Херцеговине; и.м« ииена чатазих породица, које сг сада налазе у Босни и Херцегоанни и којима је, према пресудама бссанско-херцеговачке земаљске владе Одузето право држављанствз, односно право заштитс закона, и, наравно, конфаскована цела имовина у ! корист бос. херц земаљског ј ерара. само и једино за то. 1 што је који њихов члан, да би спасзо главу и сачувао се од свирепстава
ПОДЛИСТАК
Рп-гге 1ми
и врло лепо да удара у ги ( тар... На|жалост ствар се: Х^неда више поправати. Прекче је пошла за једног руОг чиновника... Па да по* кушамо са госпођицом Кајсијом? То је кћи једног овдашњег богатог трговца. Врло угледна дама, ала би за њу морало се платити и сувише. Родитељи је врдо цене, па је неби дали исаод сто јенаЦ месечно. Врло је образована: зна трговачко књиговодство, сем тога бави се литературом. Приликом једног књижев-
МаЛате Нгузамете — Внпеге услужени, ’одговори, за осам дана долази из Ши.мовссекн-а једна породица, која нма две изванредно лепе ћерке .. — За осам дана?! Онда много ме нисте добро раз^мели, господине Камгуру! Или одмзх, или уопште никада! ! „„И опет поклон и мумлање. Водећи рачуна о мојој неарпљивоста, стане сада | ног конкурса, добила је Камгуру-Сам набрајати проничавом брзином све иевојке из Нагасаки-а, које би могле стајати на расподожење: — На првом месту могла ба ући у рачун госпођица Карамфил?.,. Али штета што нисам знао то два дана раније! Тако је дивна, а уме
прву награду за Један свој књижеван рад. Истина у ј лицу наје особито лепа;, једно око јој је мање, ?а а на лицу има ожиљак... — Е, онда хвала лепо! Потражимо међу сирома-. швајим девојкама без ожи-; •) Једаа ,јев‘ »реди ајмдаке. | колдко.5 аашкх дкнацк. Пд |
љака и мањег ока! Како би било са онама у другој соба, које носе огртаче из везене златом? На оример: певачаца са образином,господине Камгуру, певачица која пева слатким гласићем? У први мах или не ра зуме, на кога мислим, акад: је разумно затресе главом и готово подругљивим гласом узвикну; — Не, шеззгеи, не1 То Су; забога геише, тезз^еи, геише. — Па шта онда? Зашто се неби оженио једном ге-ј ишом? Што се мене таче! да су геише? Доцније, кад; се будем боље упознао с јапанскнм обичајнма а жи-{ вотом, можда ћу и сам бо -, ље сватити монструозност своје • данашње просидбе, < рећи ћс се, да сам ђавола хтео назвети својом женом. Ту се сада, господин Камгуру, одједаред сета неке:
госпођаце Јасмин, Боже мој,! како се није одмах сетиој ње? То ће зацело бати девојка, каква мени треба. Одмах сутра, ила још боље Одмах вечерас, он ће отићи к њеним родатељима, која Станују далеко одавде, чак: на оном брду, тамо пргко, | У предграђу 'Бу-джен-джи., Веома лепа девојчица од својих петнаест година. За| 5—6 јена, јамачно ћу јеј моћи купити Сем тога: мораће јој се набавиги неколико лепих огртача, и елегантан стан на лепом месту. За кава | љера. као што сам ја, то[ се само ло себи разуме Дакле хајде по госпођицу Јасмин... Разиђимо се, време брзо цролази. Сутра ће господин Кангуру доћа код мене на брод, ди ми реферише о успсху свога арвог покушаја, идаседо* говоримо, гдг ћу се састата
са својом вереницом. Додуше, награду нећеодмахдобнти, но ја ћу му дати своје рубље на праље и препоручити га својим друговима са ратног брода „Тг1етрћапЕе.* У томе бисмо Се дакле погодаља. Долазе дубокк поклОни. На вратима ми опет обују обућу, Мој џан уаотреби прилику, и преко тумача господана Кангуру-а најлепше ми се препоручи а за будуће шетње. Његов брОЈ је 415, а арааским цифрама обележен је на фен-еру његовах . колица. Тарифа му је дванаест јои а*) по вожњи, а десег по сату за Сталне муштерије. — Наставиће се. —
*) Јсдан францускм .јок 4 иашах 5 парх.