Straža

С ј ► А А А'

• оој 219

|М 1 Ш ШН №11 Нф — Немачка је понудила мир Русији са извесним концесијама БУКУРЕШГ, 15 августа. У овдашњим дипломат;ким круговша уверзвају да је Немачки сзих дзнз понудила Русаји мир, прекоједне велаке политачке личности, с твм да јој учвни још извесне уступке у Галиција и Буковини, Р^усија је свечано одбила аредлог Немачке. Озо усиљено тражење мира од стране Немачке, и поред њенах .колосалнах - успеха, најбоље покззује колвко вере вмају Немцк у своју крајњу победу. С друге стране то псказује да се Руса ни у колако не осећају побеђени

— По свима изгледима Румунија ће у току идуће нег,еље објавити Аустрији рат . БУКУРЕШТ, 14. ззг ста Румунс а влада /чинича је све припреме да се мобилизација целокутне војне снаге азврша урокуод48 часова. Саобраћај на свимч железничквм пругама пре* сгаће 18. ов. мес.

— Зааовест кинистра марние. Солуа, 15 ав;г. Мвнвстар марине издао је наредбу официрима и подофицарим« марине ван сво-их јединица да се у року од 10 дана јаве сзојвм командама. Свако нејаељање биће кажњено смрћу. Ова строга наредба разно се тумачи.

Суд јсдног Неица о руском повлачењу МајОр Морат, војни кри • тичар .Берлинер Тагблата*, пише о руском повлачењу сво: Руси се из дана у дан повдаче и готово целок/пна наша штгмпа велича наше продирање у Русију. Међутим, да се запвтамо, да лн је ово продарање успех. Одмах ћу да кажем да нај<. Нвше продарање у Русију

нећг бита све дотле успех, док не ватерзмо Великог Кнеза да првма борбу. Ја са болом у души посматрам овај наш успех, јер у ко* лико наше трупе дубље у-

разним болестима са којима ће имаги зимус да се бсре, Наш успех, дакле, значи срљзње > царство заразних болести. ! № — ПостоЈи ли уговор илн не? Атина, 15. авг. У овдашњим владајућнм круговима се још нншта позишвно не зна о гоме да ли постоји какав уговор између Бугарске и Турске. Међутнм, из извора, којама се мора поверавати се сагиаје, да уговор постоји и да је Турска на притисак Нсмачке прастала да Бугарској учани знатне територијалне концесије.

Арнвутн бунтовиици стрељинм у Скидру Цетање, 15. авг. Неколико Арнаута, за које се дскатало да Су поче* ли да буне народ од када су ЦрногЈрцв отпочели да уводе ред у-Хкадру, стре љани су пресудом ратног суда.

- Оповиција се обраћа народу и тражи да је помогне. —

Ссфаја, 15 авг. Бојећа се дч влада д р Радославова не азнрши у дар, предстгвнипи опози;ције су одржали наз саветовгња. Решено је дасена варод уп/та манвфест којим.ће се народ обавестати С правом стгњ/ илуструје у којсј се зем/за данас на» лази. У манифгсту ће опо зиција тражата од нерода да је помогне, да изјави своје неповерење данашњој влади која Бугарску гура у пропаст. Текст мзнифеста одштампаће се у свима опозиционим листовема.

— Румунија се ооределила Букурешт, 15 авг. На питање Сила из Споразума какво би држање узела Румунија у сдучају какве распре између балканских држава, Румунија је изјаввла, да је готова да увек свим мерама спречи сваку азантуру од стрзне Бугарске.

ИвдиИви — Италнја шиље у Дарданеле 150 хнљада војника Солун, 13 гвг. Јављају из Рима, да је Италија донела одлуку ца у 1току овога месеца пошаље

на галипољскн фронт око 150 хиљада добро опремље них војника. То ће бити прва помоћ Савезниц има

Италијанска флота кој« је већ на путу 8а Дарданеле потпашће прд команду енглеског авмирала.

Венизелосова изјава -г Онасност од победе германског оружја СОДУН, 15. августа При -мком ступања на владу Венизелос је изјавио, да победа германског пружја пресгавља за Грчкуотрован нож у српе Ако Германа победе господарство на Балканском полуострву припашће Турској и Бугарској. Свим силзма треба се борити за слом Аустро-Немачке.

Стрељани Грци — Турци стрељали у Царнграду | 4 виђена Грка Софија, 15 авг. Из Цариграда јгвљају, да су тамо јуче стрељани четири виђена Грказабезначајне кривнце. Васељенски партијарах је уложио прогест пре извршења аресуде, али.јеодбијен лично од Енвер-паше.

На Балкану Букурешт—Ниш —Атина Ссфија, 15. авг. V овдашњим дипломатским круговвма се говори, да се између вукурешта, Ниша и Атине воде журао ареговори који ће знатно измевити данашњу ситуа циј% Н 1 Балкану.

Успех српских авијатичара

Солун, 15- ЗВГ. Овдашњи добро информисани лист „Независност“ доноса телеграм из Бук у решта, у коме се јавља, да су српска авијатичари пре неколико дана летели над Фрушком Гором. Избвцили су знатан број бомбн на вОјне објекге у Руми, Врднику и Иригу, чиме су при чинили огромне штете тек подигнутам форовима. Погиауо је велики број вој

ника. На авијатичаре је осута силна пушчана а зрталериска паљба, ачи без икаквог успешног резултата.

Мопвпствиј! 1 Бвсгргду Јуче је поред свих цркава у целој земљи одржано а у Бесгр. Саборној Цркви молепствије за победу савезничког и нашег ооужја. Молепствију је присуствовао и Матрополит Даматрије, а после молепстввја одржао је пред велнкам бројем грађанства обојега пола леп и прикладгн говор« Код Ееада За време бављеша у Арбенвја санитетеки пуковнак г. Сондер бво је неколико дана гост Есад паше. Еигша иибкја Д р Фермон са још 4 лекара чланова енглеске масије допутовзо је у Наш. Дмајг бодшша Радови на поправку америчке дечије болниае уНишу ориводе крају. Болаипу ће снабдевати са сввма потребгма мисаја Америчког Црвеног Крста. Јвдма кориш тт Министарство Народне Привреде отворило је у Нишу рздионицу за поправку свих пољопривредних сара-

ПОДЛИСТАК

Ри- г? и>и. Ма<1аше Нгубашете — Да гледамо њихсн Одлазак! — рече Иа и наслОни се на прозор. На капији врта почну се опет клањати, па се затим почеше разилазита, свако на саоју стрзну. Кроз ноћ види се љуљане шарених лзмпајона, које држе на танкам штапићима у рука* ма. па азгледа као пепају рвбе... Поворка одбијене госпођице Јасмин упутила се уз брег, док се пратња Хризантемива окренула низа стару улицу. која води к граду. Затим изађосмо а ми. Н ћ је марисала пријатном скежином, трептале су звезде на плавоме сзоду, свуда је «ладас мир . У дзљеви

се још назираху црвени лампнјонв моје .родбане,* која се губн у отворени понор, што скрава Нзгасаки. Ми пожунисмо блнжим пугем мору.. V. • Тамо доле, у оној ннтер* националној згради, потпи Сзн је и потврђен брачни уговор. Неким чуднвм а великим словима регистровон је Као сведоци пос-лужила су нам нека мала и комич на баћа, која су обучена у вске уске шарене унвформе. а на главама носе руске капе. Свечан чин јеуизвршен у подне Од Хриззнтемине сгране свечаности је присуствзва ла само њена мајка, а с моје стране — биосамја присутан. Изгледали смо као људи, која су дошли да потпншу нека мрачни уго

нор. Обе жене су- дрзтале пред оним ружним чинов нацимг. који с> за њах аредстављали „држазни за кон“. На једној страни женадбеног регистра. морао сам француски написати своје часно име и презиме, титулу и место {одакле сам. Онда сам на најфинијој јапанској хартаји добио дозволу од цивилне власти округа Кју-Сју-а, да смем сгановати с госпођицом, зааном Хризангемом, у кући аредграђа Ђу*джеи-джи. За сво времс свога оављења, бићу под заштитом влас ги. Исте вечери била је у нашем став/ опег кр^сна саечаност. Славили сио сватове. — Настзвкпе се —

ФЕЉТОН

Мнл. Д. С.: ' ) 1А1РТВЕ СГР1НЕ 81ДРН8Н Пролеће је. Ш/меозелениле и прикриле страже војнике. И ено га један, који из жбуна са брда мотри соколовим очима дуж Дрине. Цвркут таца, дивно зеленило и шаренало пролећа њега не интересује, него само шум којв долази с босанске обале. Његов поглед прелази муњеватом брзином с предмета на предмет, који се вице на оближњем непријатељском земљишту. Мало се накоме задржава сем на једном непријатељском рову из кога вире голубије качкете непријатељских војнака. Одавно их већ познаје њему је непријатно да их макар и за тренутак видн, а ка-

мо ла да их по читаве сате Овде гледа. Радо бв скренуо свој поглед на коју другу страну, на којн други предмет, али му отаџбвна то не допушташе Размашљао је в тражао узрока својој неописаној мржњн према њима и до шао је до закључка, да су они узрок његовим мукама. које већ годину дана трају. Но у том му дође смена и он полазећк са свог стражарског места баци још један поглед пун мржње па се одмах изгубн у шипражју са друговима. Ево га у стражарећем оделењу мртве сграже. Један се његов друг загледа у недра, други се мува око огњишта са кога пламен лиже две мањерке, трећи се крпи, четврти лего потрбушке па хрче и слаткс спава онако како може војннх, који це".е аоћа аије