Straža

'С Т ? А Ж А'

нмпулација уређена бити, до* нгћемо у сутрашк.е,м броју. Утбрђпваме Царигрзда — Нфвин вмаие н» «ер|]у У отлоја ТЈрснмх тр|<«а Букурешт, 16 авг. Јављају из Царигра«а,,да су Немцн запалмли извесва удаљенија цариград. предграђа а да сада тамо кон струишу утврђења за од брану вароши у случају да Савезници заузму Галипоље. Свв немачки офицлри у Цариграду отпратили су своје породице у Немачку. ЛошопАека ббз шргнсоорша — У,оп«х «иглесмах подаодннх вродоаа Солун, 16 авг. Јављају из Атине, да је један енглески подводни брод који се од дужег времена непрекидно налази у Мра морном мору, као дредстоажа успео да потопи за једач час са доа торпиљера два турска тра гспортна брода који су превознли муни цију за Гзли гоље. Од особља спассво је 76 лаца. Лосле скупшошхског решема — српоие Смулшгаие ■ франх уске шгашпа „Журнал" држа да решеље Скупштине даје Пашићу овпашћење да прего* вара са предложеним основама. Кад један народ вма такзу веру у својој будућности и нма такве јуначке врлино он заслужује да се развија до максимума своје народне егзистенцнје. Решење нишке Скупштине имаће повољног одјека и у у Атина и у Букурешту! „Журнал де Деба* пвше; Ррешење Скупштине је

дОказ висОке мудрости полатике чају величину поту пуно разуме Чгтворна Спо. разум. Има жртава тежих ОД жртава жавота. Пожртвовање Счупштине нема гравице, Србија зна да може имати поворење Савез* наке, Неопходае жртве не могу прећи животне ивте ресе нврода који ]е тако племенит л који ће изићи из искушења увелвчзн. Ср баја је достојаа слазне будућиости и напретка који јој је праведно резерзисан због њеног >раброг само одрицањч показаће пут и осталвма. Жотзе се не могу псдносити само од је ДНЈГ. „Матен' пише да ће решење Скуаштинско по своме тону наћи у Француској само повољчог одјека. Срби по своме језику и градицијама образују са својом браћом а суседима у А.-Угарској неоспорно је дан народ. Ако се мзнифестује жеља за уједињењем код тога народа Силе ће бита приморане да тај, народ сц оје у једну цетину. „Еко де Пари“ држи да после решења Скупштине одговор српске втаде бати прелазан одговор. Међутам, Пашић је постигао о то што је главно добијањем начелно скулштинског решења о неопходним жрт* вама. Од сввх услуга које је Пашић учвниО својојнацији то је можда једна оа најплодниј нх Сада мирољубиво решење на Балкану заваси само од Бугарске. в Тдн“ цени држање Србије. Ако само нађе одзива у Софија ослободиће Балканско полуострво од свију неспоразума (ко]и па ралишу акцију ових младих краљевана. Пашнћ је показао Скудшгнном да је за браниоце права сада питање о победи од кога зави* си и остварење идеала сввју оних који хоће н желе да и даље жаве.

Флнзнслја, гз се расправи питање, колико је у ствари утрошено аз ваиредног кре-

Мквистарсна крш 0д урМ№шт Гласова о министарској! Г. Нинола Јоазноваћ, овд. кризи потпуно Су неисти- моли се ла се јави влзснити. нлку .Страже".

Одгоаор н« двмарш Одговјр наше владе на демзрш Сила Ч.‘тз 0 рн 0 г Саоразума редигован је и састављен. Ј зш није тачно утарђен даз предаје, али по саему изгледа да ће одго80р бнта предан данас ила Сугра Ктн>а 8«цн Грчка књегињз Вера допутозала је јуче у Ниш. Оаа продужује дзна: даљи пут за Петрогрзд. Наш и грчка визда Наша и грчка влада су Се слоразумеле да одговоре на демарш Сала Четворног Спсразума независно једна од друге.

јједеикс Срп:ком Друшгву Црвеиога Крста потребно је за огреа 1000 куб. метзра дрва букови и церови прве класе. Ко би се хтео примити ове испоруке нека се јави Друштву са г.онудом. Ближи се услови могу сазнати у Друштвеном Дому у Нишу. 1 Скрећемо памтњу наших читаоца на данашљи оглас: ОгЈ.кривена тајнз наше будућности. Госпођз Јелена В. Егаиовић | даваће полугоди лњи парастсс јсвоме сулругу Д-р Владимиру ' Егаповићу проф. Држ, Трг. АI хадемије и секретару Мин. НаI родне Привреде 20. ов. мес. у 10 часоза ире подне у цркви |Св. Марка на старом гробљу. I . Џт јМашзрушк!

Зиачајнв лоевта Јуче по подне италијански послани:: пра нашем двору посетио је кнеза Трубецког и код њега се за држзд дуже времена. После ове посеге кнез Трубецк:ј и ф)рзацуска поСланик г. Боп посетила су г. Пашића. Потлуна ша«н 9 ст Јучерања „Одјек* саопштава да влада потпуна сагласност код свију хабанета у погледу одговора на демарш Сила Чегворног Саоразумз. Лкнатни ОдбОј) у Прахову Анкегни оцбор наоодних посланика отауговао је јуче у Прахово раци извесиог ислеђења по војним лифе рацајама. Утрошак ванредног нрвдита Позвати су на заједнички састанак нзчелници благај!ничког оделења Министарјства Војиог и Мчнистарства

Жи-вот у н>ој - Нвпријатности Надворник <5ан>е — Уређен>е. По обећању, да се навратимо ј на Матарушку бању, живот у н>ој, незгоде приликом доласка у исту, и вечитог малтретирања гостију од иадзорника бање. Као што смо и пре две године писали, понављамо и сада, да је ова бања, по своме природном положају, лековитости и околини, једна корисна устзј нова, и привлачна тачка. Али, мурдарлук. вечити мурдарлук, владао је, па и данае влада у њој, и владаће све дотле, докле њоме господаре људи ћифтинскога духа. и посувраћених појмова. Онако, како сте ту бању оставили, пре 10 годинз,и сада ћете је видети тако, ако не у гс,рем облику. Број посегиоца се сваке године увећава због њене лековитости, а бања располаже само са неколико када, н то драенпх. Купати се пак у базену, значи у најмању руку, — добијање некс нове — (кожне) болести. Са надзорницима бање, такође је ова бања несрећна. Али. то све зато, што г.г. акционари хоће што јефтинију памет, да би им приходи концем године били што вгћи. Њих се тичу само зараде, а не тичу их се ни ред у купатилу, ни напредак бање! Па кад је тако, онда се

ПОДЛИСТАК

Р Јегге 1о1Ј. ЈУате Нгузап1ете Нас деоје осећамо се већ као стари брачни пар. Полако смо се нааикли једно на друго, и научали брач ни ред. Хризантема сваки дан залава цвеће у нашим бронзапим вазнама; Одева се с велином брижљивошћу и извесном елеганцијом; носа чарапе с црне свиле и готово цео дан извија неке тужне мелодије на гитару.. VI. У нашој кући изгледа вам све као на јапанским спикама: — саме лепезе, чудна сточићи с вазама пуним цве ћа, — а у позадина једнО удубљење са жртвенвком и с позлаћеним Будом...

Цело моје домаће огњиште исаало је онако како сам га ја замишљао за вре ме дугих ноћи на морској аучини; — на висини, у мир* ном предграђу, усред зелених вртова, и све од хар гије... Цео мој стан могао би се комад по комад раставити као дечија играчка. Чатава јата малих атица певачаца, по цео дзи и нсћ певају око наше куће у врту. С веранде пружа се диван, као из нгичје пер спективе, аоглед Нага:аки-а, улаца, храмова и вртова. Јјш леаша се слика ства ра у предвечерју када се послецња умирући сунчеви зраци играју нокровов'*ма нзгасакиских кућа, а варош изгледа мрачнаја као да се на њу саустала нека провидиа копрена... VII.; Мала моја Хризавтема!...

Задовољство је вас нидети... Когод је посматрао слаке на порцулану и везозе на с иленим тканИнама, што се продају по свим већим европским градским грговима, томе је позната лепа а висока флазура а нежан стас, која је увек нагнут мало унапред — да се може сва ки час грацчозно поклонити — па онда онај појас, која је одостраг свезан и набубрао у нескладан чвор... па широки;рукави, којапападбју нис хаљину која се према земљи све више сузава, а онда завршава у шлеау којн личи на гуште* ров реп.,. Лице јој је мање познато шррокам масама, јер јене!што сасвим особито. Уосталом, онај женски тап, што га Јапанци тако радо режу и слакају на својам земљаним производимз, сасвам је редак и и-

зузетан у њиховјј отаџбини. Само у вишим, отменијим круговима наилазим на дугуљаста, бледа и руменкаста лиш, која су постаа* љена на танком врату рО' динога облика. Тај арисгократски тиа, који сам уочао и код госпођаце Јасмин, нарочито је у Нагасаки у врсо редак. — Наставиће се —

ФЕЉТОН

Мил. Д. С : Г У\ и м ппћ м џт И најзад доспеше срећно до жељеног места. ЦЈгоЈје могуће пажљавгје чамап јв спушген у Дрику. Испраћена од својах другова тихим и шапатом взговореним: .Збогом, срећан пут!“ Онн се укрцаше нечујно у чамац који се из-

не треба чудити, што данашњ* бањски надзсрник, неки г. Бисић, малтретира публику на све могуће начине, држећи често и ноћу, на пољана посстиоце, и болеске људе, док поједина оделења, по акционарскии зградама, под кључем држи. по неколико дана, за неке његове Ужичане! Сме ли то да буде? На умесие примедбе посетиоца, да тј није никакан ред, да је такво толерирање „биги имајућих" гостију, на штету редовних посетиоца бање, за осуду, он вам дрско, и чак увредљизо одговара; да је то његова воља. — И тачка. За сажаљење је бањска управа, која овакве типове трпи. на положају надзорника, а невоља заиста, кад се и у ту бању, због њене лековитости мора ући! Живот је у бањи, баснословно скуп с обгиром на данаши>у ситуацију, и скупоћу по другим местима, у Србији. Непуни килограм хлеба. кошта вас 0'80 динара; пиле од 150 —200 гралш нето-тежине (кад се очисти) 2 —2 50 дин. сир који достиже цену до 2'50 и кајмак, којије4—4‘50 дин. као и маст, 4—5 дин. по килограму. Станови су такође доста скупи, а има сопственика, којн /. систе.матски, са доласком сваке веће партије гостију, подигну цену на собу! Специјалитет, Матарушке Бање. Лекар бањски н непрегледавши вас, узима 5 динара внаите; често. само дакле зато: што вам је одредно, ред и количину купања. Дакле, као што видате, све скромности. 11ри свем том да је бар уд >>бности, и реда у тој бањи, све би се то лако забора8ило. За похвалу је амамџика у купатилу, г-ђа Милка, која је веодда вредпд жена, и чини неоцениме услуге посетиоцима. нарочито женском свету Шетње по Ибру, до Јанока, и Манастира Жиче, којијеудаљен од бзње, свега до 20 минути, веома добро утичу на »дравље и расположење бањских госгију. Како се пак бањск* аосетиоци дочекују и испраћају од старешине Манасгнра Жиче. и његове ,,газдармце“; као и како се тај калуђер покаша пре.ча избеглицама, који су нашли скровишта, по одобрењу власти, у том Манастиру, — у идућем пксму, п-

,,Сгража“ прима огласе по умереној цени

губио у аомрчину. Потдоручник В И. остаде још не* ко време аа се са осталам војницима упуга ка месту где се чамац амао вратати. Лагано заиљускивање галаса пратило је кретање чамца. Све који су били у чамцу обузе неко чудно 0сећање к чу се глас пригушени; „Ах, нзша деца!* Весло ззплива по површинн воде и матица аонссе чамац араво низ реку. Сзи су нутали као иеми а чамац је ишао неко време из Дрину, начини затим један благ лук и врати се на нашу обалу. Шта је то могло одвратити наше хероје од свог ; циља и вадатка?! Шта је могло вратиги са пута сла ве и дужноста?! Без сумње љубав к својима. Свв I су оставили код куће же» !ну, децу и старе родитеље, који гутају речи оздрављу њиховнх на положају н ко-