Stražilovo

СТРАЖИЛОВО. БР. 1

су ради да и опет унесу у говор и речи и обдике, који су у њему, а изишле из обичаја, те да се поиећа и богатство и благогласност милог нам матерн.ег језика. Осим слике на коридама имаде их још 6, које сладе читаоду ону забаву, коју је из књиге црпио. Кљижара Браће Јовановића богати нам такођер књижевност својим издањима. Задржаћемо се данас код две школске књиге, које сваку хвалу заслужују: ,,Граматика немачког језика ио Маку, превео и прерадио Стево Чутурило, II. део" и „Сриска читанка за ниже гимназије, књига друга, саставио Јован ЖивановиЛ". Кад већ не учимо руски, нулшо нам је да знамо немачки, не само практичног живота ради, него и због тога, што је у Немаца књижевност велика, светска, па може човек у њој наћи и читати све, што зажели. Ову граматику добро је израдио г. Чутурило и добро ће се њоме моћи послузкити и ђак у школи и онај, који мимо школе немачки учи. Добро је 'и то, што је ова друга свеска источним говором писана, чиме више одговара нашим потребама. Цена јој је 45 новч., доста умерена, ал' на корицама је нема. Књига се препоручује и за школу и за оне, који тај језик ван школе уче. Млого морамо бити захвални књижари браће Јовановића, што нам и ову другу школску књигу издаде. Читанка Живановићева је врло добра школска књига, коју не можемо довољно да препоручимо не само нижим гимназијама овде у нас, него и онима у краљевини Србији, па и нашим вишим девојачким школама. Одабрано градиво па расноређено како ваља, с понеком утканом песмицом и песмом, говори за ваљаност књиге. Цена јој је 1 фор., ал' није штампана на корицама. — Српску је децу ове године полазио „Полаженик, божиЛни дар сриској деци од браца Јове. Година I. Цена 30 новч. или 70 пара динарских. То је књижида, каква се само може желити српској деци за уздарје. Басловна слика доноси нам чика Јову, нашег Змај-песника, а наше деце и нашег народа врло великог пријатеља; она је и дала повода „Радовану", да онако леио прикаже Српчади чика Јову: „Соко — око, ор'о — душа, Над вама му л&га, Раскрилио змајска крила Врх србињског света; ❖ Па вам крепи срца млада, Мелем души лева" и т. д, Уз ту лепу несмицу пристала је и остала садржина, ириповеткама веје лена тенденција: прегори себе за љубав другом; штетасамо, што браца Јова

није испричао нове приповетке, него нам је дао већ штампане у „Невену". Књизи на крају лепа је песмица „Два вертепара". „Полаженик" нам је ове године мио гост, а биће мио и сваке, само нека се у будуће мало већма пожури и нека нам више новога донесе. — Вредни наш Најевић наставио је и издавање изврсних негца „Постилиона" „Доброгласником или честитком за нову годину". Садржина је онаква као и у „Постилиона". Врло је лепа „Ода снегу", а и остало је кадро, да нам разведри лице и да нам разбија бригу, ако нам се на врат попела. —■ — Издањем књижаре ђермекова и Матића у Земуну изашле су „Песме Мите Поповића, 1874—1884." — Није ово првина, да се издаје збирка песама омиљеног песника Мите Поповића. Браћа Јовановићи у Панчеву издали су 1874 год. „Одабране песме Мите Поповића", а браћа Поповићи у Новом Саду год. 1877. збирку: „Пред васкрс, бојне песме Мите Поповића". По наслову збирке, коју су сад издали ђермеков и Матић, мора свако помислити, да је то наставак збирке браће Јовановића, да су ту дакле само песме, које је песник сневао за ово десет последњих година. Међутим су — не знамо томе разлога — примљене у збирку и песме најмлађе перијоде песникове, тако међу осталима „Ој!" с којом је песник у „Даници" за г. 1862. првипут изашао пред српску публику, па онда још и „Златна коса", „Раздрагано" „Тужна мома", и „Циганска кућа", све четири извађене из старог „Јавора" за год. 1862. У опште се мора рећи, колико је лепа и фина спољашња израда тога издања, толико је небрежљива редакција. Ту су песме поређане некако случајним редом, није ту служило за мерило ни време постанка им а ни поједине песничке врсте, у коју једна или друга спада, преводи су измешани с оригиналима (на Арањевој „Романци о чели" и не стоји, да је превод), једном речи, и сувише је све поразбацано, а збирци би баш дужност била, да прикупи и у леп ред стави, што је донде било растурено. Требало је ма и иајмањим предговором дати објашњења, а не просто ћутке метнути у збирку песме, које строго узевши у њу не спадају, а изосгавити из ње оно, што нрема намери самог издања треба да уђе; ово се последње десило мал те не свима бојним песмама песниковим из перијоде српско-турског рата. Ту замерку нисмо могли прећутати, па ма нам се пребацило и ситничарење и цепидлачење; држимо, да у сваком послу треба да има реда и система. Па бар да јерегистар састављен по азбучном реду, него овако мора човек прстом прећи цео регистар или дуго превртати, ако је рад баш ову или ону песму да -нађе.