Stražilovo

СТРАЖИЛОВО. БР. 1.

На обали је било доста света, наиме из простога реда, који је чекао на нове путнике. Док се лађа примицала обали, премишљао сам у себи, како бих се могао најбоље отрести оних, који би ми можда одвећ ревно нудили своје услуге. Од таквих услуга сам у опште јако презао у Италији. Особито имам непријатне успомене у томе погледу из Напоља. Али како ме је пријатно и.зненадило, кад сам искрцав се из брода приметио, да се Искијани у томе саевим разликују од Наиољаца, који се баш као цигани намећу странцима. Кад је свет излазио из лађе, нисам приметио ни један једити случај, да се икоји од урођеника ма и пајмање досадно намећао путницима. Био сам већ подалеко одмакао од обале, упутив се у варошицу, кад ми приђе један млад човек, који познавши јамачно да сам странац учтиво ми се понуди, да ме проведе кроз варошицу. Гадо примим његову понуду. Но ма да ми је ње-

гов тихи, смерни глас и цела му поЈава уливала поверење спрам њега и довољно ми јемчила, да имам посла са попттеним човеком, то ипак држећи се оног златног правила: „СЈага рас!а ћош аипа", или као што кажу Талијани: „СЈнап раШ ћиош атшсј" „Јасни уговори добри пријатељи" — који пропис има своју важност нарочито у Италији — запитам га, пошто ће ме водити. На то он рече: „8е уо1е1е <Јаг1ш даа1сће соза, сИ рјасеге. — „Ако хоћете да ми што дате, то по вашој вољи" — додав, да ће бити задовољан и са најмањим дарком. Ја сам се и доиста уверио, да сам имао посла са поштеним човеком. Дао сам му две лире за његов труд, и он ми се топло захвалио на томе. Напољски вођа, с којим се у напред и у свему тачпо погодимо, кад му платимо по тој погодби за његов труд, ретко да ће се задовољити, већ ће обично захтевати, да му још ШТО дамо. (Свршиће се.)

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ,

■ ријатељ српске књиге мора се од срца зарадовати, што је „Стражилово" устало, да колико могбуде послужи књижевности нашој. Ко је пратио књижевне појаве у последње доба, морао се уверити, да се и ту тек таворимо, јер нема сумње, да немиле прилике немило утичу н на развој књижевности, као што је и оно иетина, да „Мег агта 8Ј1е1 тибае". Производи средње руке, иа чак и лошији. прештампавања тако рећи средњевековних романа и приповедака, издавања скупљених дела, песама, писама без реда и плана поплављују нашу књижарску пијацу. Кад мачак спава, тад мишеви коло воде: свесне и разборите, здраве и праведне критике кад није, тад се олош у књижевности хоће у маси да појављује. Сретпа је оно мисао, што је код трезвенијег света и у одлуку сазрела, да евојски треба пригрлити поље материјалног и културног рада и развитка. Па и на овом месту редовно ће се ирегледати савремена књижевност, и добро стражарећи опазићемо, шта је добро и народу га топло препоручивати, а што нађемо да је лоше, да му нема места у нашој књижевности, ми ћемо га осудити и народу пријатељски саветовати, да га не купује, да га не чита. Отворено и савесно оцењујући или барем приказујући новвше у књижевности нашој, надамо се, да ћемо две услуге роду учинити: и упутићемо народ наш, штада чита и припомоћемо прођи српске књиге, јер неуређене иаше књижар ке прилике,

дакле слаби пролазак српске књиге, заиста су позамашан узрок производњи лошега, ал' практичнога. Књижара Браће М. Поповића издала је у иоследње време више књига а још више календара. Овом приликом позабавићемо се са ове двекњиге: „Приаоиетке из старог и новог завета, са тридесет слика, ио иреводу Вука и ДаничиЛа саставио ђ. Магарашевић, гимн. професор. Цена 50 новч." и „Путовање трију Руса и трију Инглеза ио јужној Африци. Прича Жила Вернл. Превео Бранко Мушицки". Обе су нам те књиге добро дошле: прва да поучи и забави, а друга да забави и поучи. Прва је школи намењена и тако удешена, да је смемо топло препоручити српској школи и српском ђачету, а и одраснији, који није био толико сретан да свето иисмо у школи проучи, сме слободно ову књигу у руке узети. Разговетно, лаким слогом написана ова библија забавиће га и поучиће: задовољиће у пуној мери његово захтевање Добро долазе књизи и оних 30 слика, које знатио олакшавају проучавање исте. Цена је сасвим умерена. Друга нам пружа у првој руци забаву, али испреплетану можда и сувише тригонометријском, дакле сувопарном поуком. Жил Верн је тако гласовит приповедач, да нам је добра његова ма и лошија приповетка. Што имамо забавити књизи, тоје, што није с ори^инала преведена и нема цене на корицама, а похвалити морамо лепи језик. којим је писаиа. Мушицки је од оних зналаца језика нам, што