Stražilovo

СТРАЖИЛОВО. БР. 1.

— У Сарајеву је изашда иова књига: „Албанија, црте о 3"мљи и народу од ђорђа ђурковића". То је управо превод књиге истога писца, којајејош год. 1881. изашла на немачком језику у Бечу као 12 свеска Хелдерове географске библиотеке заомладину и народ. Немачки је наслов књизи: „АЉашеи. 8сћЈ1(1егип§еп уоп 1_1аис1 ип(1 Беи(;еп, уоп (Зеог^ уоп Оуигкоујсз". Превод је излазио прошле године у подлиску „Сарајевског листа", а сад је прештампан на леној артији. ђурковићево је дело скроз занимљиво. Писац је, као што се из увода види, у два маха пропутовао Албанију те покупио важних нодатака о зкивоту и обичајима Алланаса, па ик у делу своме саопштава у облику врло занимљивих црта. За превод се мора рећи, да је чистим и течним језиком написан. Примећујемо само, да оно „гиг аП^етешеп ОпепИги.-д" није у овој прилици згодно замењ"но са „Увод"-ом. Иначе се свуда брижљиво иазило, промењено је и доиуњено што-

шта, што је било нужно, а изостављено, што у српском преводу нема м ста ; тако је н. пр. одмах у почетку другог одсека, где је реч о Бару, сасвим згодно изостало унућивање на дело истога писца: „Возшеп ип(1 <Ие Ке1)еп1аи(1ег", које је изашло у Бечу као седма свеска споменуте Хелдерове библијотеке, али још није преведено на наш језик. — Издање „Албаније" одиста је угледно, шгампа лепа, само је штета, што превод није украшен оним трима сликама, што их има у оригиналу; нарочито је штета за илустрацију мушке и женске ношње у Албанаса, тим више, што је преводилац нропустио на стр. 110. превести одело Пренка Биб Доде, него се задовољава тиме што каже: „у чисто народној ношњи богато ишараној, са оружјем исто богато опточеним сребром и златом" а оригинал лено описије то народно одело и оружје, казујући му потанко сваки део. —Књигу ову преноручујемо читалачкој публици.

Ш1Ш ——

Г Л А С Н И К, (Дванасста светосавска гимпазијска бсссда) држаће се и ове године у дворани код „Јелисавете' к . Програм је тој беееди углављен овако: 1. „Велико достојно", удесио Т. Остојић, пева мешовити лик гимназијски. — 2. „Славуј", арабеска од «/1иста, свира на гласовиру гђца Олга ЈеФремовићева. — 3. „У градини славујак" — од 3. Ј. Ј за сопран, алт и тенор (соли и збор) сложио Р. Толингер, уз гласовирску пратњу певају гимназисте Сава Милутиновић, Ђорђе Иавковић, Богољуб Ракић и збор — 4. „О погледај" — из „Ђулића" од 3. Ј. Ј. солопеема од А. Милчинског, уз гласовирску пратњу пева гимназиста Ђура Видицки. — 5 „Еј да је мени" удесио Т. Остојић, пева мушки збор гимназијеки. — 6. „Јетрвица адамско колено" народна песма, пева уз гусле гимназиста Ђ. Павковић. — 7. „Молитва" од Бранка Радичевића, сложио Милчински, пева мешовити лик гимн. — 8 „Нобл момче" од 3. Ј. Ј. дектамује гимназиста Петар Костић. 9. „В сладких сањах" солоквартет од Хајдриха, певају гимназисте Милоје Миладиновић, Ни кола Манојловић, Ђура Видицки и Стеван Живковић 10. „Вилинско коло" рапсодија од Јаела, свира на гласовиру гимназиста Стеван Адамовић. — 11. „Кад пролеће" — од 3. Ј. Ј. сложио Хорејшек, пева мешовити лик гимназијски. — Гимназијске су беседе овдашњој и околној публици толико већ омилиле, да их скоро није нужно ни лрепоручивати више. Знаде публика добро, да се гимназисте сваки пут потруде, да спремни изађу пред публику у захвалу за то, пгго публика својски одзивом својим притече у помоћ сиромаигним њиховим саученицима (Изучавање славенских језика у Паризу.) На заводу „Есо1е погта1е (1ез 1ап§ие8 опепШез У1Уап^е8 м изучавају

се под управом познатога слависте ^Гуја Лежера славенски језици. ПроФ, Леже предаје четир часа на недељу; у два часа учи ученике облицима руског и црквено словенског језика, то је ирви разред; у другом се разреду по један час недељно читају текетови и рукописи а један се час учи из темеља српски језик, па се доцније читају и разлажу српске народне несме о Краљевићу Маргеу. Осим тога корепетитор Владимиров скупља ученике трипут на недељу па вежба с њима руску конверзацију и учи их руекој стенограФији. ГХрошле је школске године нроФ. ЈЕеже имао 40 слушилаца, међу њима које таквих, што су већ свршили Филолошке науке па се интересују за славенеке језике, које пак таквих, што су ради те језике да изуче за практичне цељи. Има ту и женскиња, које се том изучавању одале само зато, што се интересују за руску лепу књижевност; међу њима је та<1ате <1е Е1аУ1&пу; та је већ на француски превела дело једно Мелниковљево. — Осим тих ученика и ученица учио је проФ. ЈГеже још 20 учених Француских оФицира руском језику; ти опет зато уче руеки, да би могли читати руска дела војничко знанетвеног садржаја Српски пак језик изучавају понајвише они, који су ради, да их у Србији наместе у жељезничку службу. (Јубилеум Фрање Пулског) 30. децембра прошле године славио је Фрања Пулски педесетгодишњицу свог књижевништва. Друштво археолога у Будимпешти држало је тог дана свечану седницу. Слављеникч је у име КишФалудијевог друштва поздравио Карло Сае, у име ПетеФијевог друштва Мавро Јокајија, у име друштва за образничке вештине Никола Барабаш итд. На светковини је учествовало и свеучилиште, јер му је слављеник почасни доктор. (Чувени историчар Леополд Ранке) прославио је шездесетгодишњицу сиог књижевног рада, а 89. годину раде-